Balkan Handball

Dejan Perić: "Oprezni u pričama o medalji…"

Gotovo indentičnom jačinom je odjeknula vest o povratku Dejana Perića na gol reprezentacije, pri promociji novog selektora Seada Hasanefendića. "Prva Seadova pobeda", oličena je u dolasku čoveka, koga u reprezentaciji nije bilo od 2004. godine i Evropskog prvenstva u Sloveniji, a koji je u poslednjih desetak godina, ostavljanjem neizbrisivog traga u Celju Pivovarni Laško, sa kojom je osvojio Ligu šampiona 2004. godine, zatim Barseloni (osvojena LŠ), pa na kraju, mađarskom Vespremu, gde i sa svojih 39 godina, predstavlja strah i trepet za protivnike, primer i motor za svoje, postao sportista i čovek o kome rukometni svet priča sa puno poštovanja…

 Tvoj dolazak se vezuje za ime Seada Hasanefendića na mesto selektora. Šta to on ima, što nisu imali neki drugi, ranije?

– Ja nisam prestao da igram za reprezentaciju, zato što nisam želeo da radim sa nekim. Petnaest godina sam se odazivao u kontinuitetu, i nije mi bilo bitno, ko je selektor, ni ko su ljudi u Savezu. Dolazio sam jer mislim da je privilegija malog broja ljudi da budu reprezentativci svoje zemlje.  Došlo je jedno vreme, kada sam želeo da svoje slobodno vreme, posle 15 godina igre u kontinuitetu, koristim kako bih se odmarao i posvetio porodici, jer nisam znao, ni šta je letnji odmor, ni šta je zimska pauza. Zato sam prestao. Kada sam razmišljao o prestanku, smatrao sam da su i Đorđić, tada, kao i golmani koji su sazrevali pored mene, Šterbik i Šarić, u najboljim godinama da daju svoj maksimum. Mislio sam da vaditi mene iz arhive, a ne učiniti sve da oni sada nose reprezentaciju, nije prirodno. U svim razmišljanjima i razgovorima, nikada nije ime starog selektora bilo razlog nekog mog neodazivanja…

Saradnja sa Hasanefendićem?

– Sa Seadom sam radio dve godine u Celju. Ostali smo u veoma dobrim odnosima. Postoji jedno veliko poverenje i uzajamno poštovanje. Na istim smo talasnim dužinama, vezano za sport i generalno. Kada se pojavila ovakva solucija, pozvao me je i izrazio želju da se stavim na raspolaganje, kao aktivan igrač i pomoćnik, produžena ruka između njega i igrača, kako na terenu, tako i van njega. Ovakva funkcija meni nije strana. Ja sam je radio i u Celju, i sada u Vespremu. Ipak, zovem se igrač, Dejan Perić. Samo je to ovde sada ozvaničeno…

O tebi se mogu čuti samo hvalospevi, kako u Srbiji, tako u Sloveniji, pa i od momaka iz Vesprema, što se tiče terena, kao i ponašanja van njega. Čime to čovek zasluži?

– Zahvaljujem se na takvom mišljenju. Igračka karijera i sportski rezultati prolaze, a ostaje čovek. Jedan sportista mora da ima i ljudske, karakterne osobine. U svakom momentu mora biti na nivou situacije, da bude odgovoran i skroman, i da ima jednu energiju, za koju će se potruditi da je prenese na druge. Čovek sam koji ne voli distance i zategnute odnose, zato što mislim da distancu u bilo čemu imaju oni koji ne veruju u sebe. Sa onim kojima se družim, saigračima, dajem mogućnost da me upoznaju, jer tu mogućnost ne daju samo oni koji ne veruju u sebe. Jedna uspešna karijera je dobra koliko je dobra u kontinuitetu. U pobedi skromni, u porazu dostojanstveni. Nikada se ne zadovoljam postojećim. Mislim da zato trajem…

Koliko će nam ta skromnost pomoći kada se budu određivale rezultatske ambicije za Evropsko prvenstvo u Austriji? Javnost sve glasnije traži borbu za medalje…

– Uspešni i iskusni ljudi su u tim pričama uvek oprezni. Oprez nije vezan za strah. Ovo je prvi put da se mi okupljamo, imamo malo vremena. Imaćemo ove nedelje jedan veliki spektakl, a posle još tri utakmice u tri dana. Mislim da je rezultat uvek važan, da se predstavimo u pravom svetlu i da se selektor predstavi javnosti. Da prikaže svoje principe, vezane za teren i van njega. Da jasno stavi do znanja, na koga se računa, u kojoj meri, u kojoj formaciji.  U jednom danu ne možemo sve da napravimo. Radićemo planski, ali ćemo rešavati neke stvari u hodu. Potrudićemo se da spremni dočekamo te završne pripreme i samo Evropsko prvenstvo. Sigurno da svaki sportista želi da osvaja medalje. Da svaki čovek koji je vezan za reprezentaciju mašta o medalji.  Ipak, puno toga treba da se napravi, da bi se te stvari desilo. Opet kažem, treba biti umeren i oprezan….

 Igrao si u generaciji od koje su se medalje očekivale. Sada Srbija nastupa iz neke druge pozicije. Da li to može da bude olakšavajuća okolnost?

– Ponosan sam na vreme igranja i reprezentaciju sa kojom sam nastupao na velikim takmičenjima. Mislim da smo igrali dobro i dostojno reprezentovali svoju zemlju. Ovi momci sada, takođe imaju kvaliteta i prostora za napredak. Prethodni selektor je napravio korak napred sa igranjem na Svetskom prvenstvu, plasmanom na Evropsko prvenstvo. Urađeno je dosta toga dobrog i ja mu na tome čestitam. Svi oni koji su spremni da zbog rezultata, svoje lične interese podrede kolektivu, da znaju da veruju, da se nadaju i da trpe, jesu pravi reprezentativci.  Tako će se samo iz dana u dan napredovati i dizati rejting, i ove naše selekcije.

Dokle planiraš da braniš, s obzirom da imaš 39 godina? Kada je čovek u vrhunskoj formi, da li može da bude realan i kaže, "dosta je bilo?"

– Privilegija je da radim ono što volim i da time rešavam svoju egzistenciju. Ne želim da završim karijeru, zato što bi došlo do neke povrede ili nečeg takvog, već kada za to dođe vreme. Još uvek sam velikim zadovoljstvom, igram, treniram i volim to što radim. Dok god budem mogao tako da radim, braniću. Imam ugovor na još ovu godinu i sledeću.  Kada to bude prošlo, onda ću razmišljati o kraju.

Koliko je Vesprem daleko od onoga što si sa Celjem uradio 2004. godine, popeo na krov Evrope?

–  Uvek smatram da je ekipa i igrači sa kojima igram, da su najbolji. Verujem u njih i imam čast da igram sa njima. Mislim da imamo kvalitet i dobre uslove da možemo da napravimo i takav rezultat, kao što je osvajanje Lige šampiona.


ŽIKA BOGDANOVIĆ

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *