Dejan Perić otvoreno: Igramo finale SP sa Islandom

Najvažnija nedelja od kako je prihvatio dužnost selektora muške reprezentacije Srbije je pred Dejanom Perićem. Jedan od najboljih čuvara mreže na planeti unazad dve decenije, imao je vatreno krštenje na trenerskoj klupi prošlog oktobra, kada su Orlovi upisali dve pobede na startu kvalifikacija za EURO 2016 nad Crnom Gorom i Izraelom. Izazov koji sledi zove se Island – u sredu u Rejkjaviku (21.30) i nedelju u Nišu (19).

– Oni su prepoznatljiva i poštovana rukometna nacija ne samo u poslednjih desetak godina kada su bili vicešampioni Olimpijskih Igara u Pekingu, nego generalno, na svim velikim takmičenjima, svojim odnosom i kvalitetom zaslužuju poštovanje. Kao narod su vrlo borbeni i hrabri. Veliki su profesionalci u svojim klubovima, njihovi treneri su zastupljeni u najvećim evropskim ligama. Iako su mala zemlja po broju stanovnika, izražen je taj nacionalni naboj, opredeljenost za svoju zemlju i škola koja je prepoznatljiva. U spoljnoj liniji nećete naći bekove od dva metra, nisu robusni, ali su vrlo eksplozivni, igraju u njihovom sistemu, igrači su dobro obučeni, to dobro prenose u kolektivnu igru – kaže Perić i dodaje:

– U generacijama osamdesetih i devedesetih, više smo imali negativan nego pozitivan bilans sa njima. Nisu nam previše ležali. Sada razmišljamo kako postoji samo jedna utakmica, ova u Rejkjaviku. Pobedu ćemo graditi iz odbrane. Opredelio sam se za ove igrače, zahtevam od njih da na toj utakmici budu i najbolji golmani, i najbolji odbrambeni igrači, i najbolji napadači.

Moraće i dosta dobro da trče…

– Trčanje napred i vraćanje nazad je osnovna sportska kultura. Znamo da ukoliko igrač izađe brzo treba i da se vrati, tako isto i posle napada mora što pre da se nađe u fazi odbrane. To je osnovna kultura. Oni su trkački spremni.

Često se govori da se rukometaši sa Severa rađaju sa takvom trkačkom filozofijom…

– I lenjost je genetska predispozicija. Niste lenji ceo život, pa sada odjednom nećete biti. Ako je dobar motiv, ako je cilj, ako se veruje i kada je podrška, ljudi iz sebe izvlače dodatne stvari u zdravoj sredini. Naš cilj je pobeda, igramo kao da je jedna utakmica. Imamo igrače, koji su kulturni, ali i kvalitetni. Opredelio sam se za one koji i ljudskim i sportskim kvalitetima jedan tim čine još jačim.

Od kako ste seli na klupu Orlova, može se zaključiti da ste drastično promenili sastav u odnosu na onaj koji je igrao na poslednjem velikom takmičenju – EURO 2014 u Danskoj. Da li se to može podvesti pod traženje nove energije u novim licima ili usklađivanje tima sa taktičkim zamislima koje imate?

– Kao prvo, ništa nisam radio ciljano. Razmišljam, analiziram i opredeljujem se, i moj zadatak nije samo utakmica sa Islandom, iako je ona finale Svetskog prvenstva za nas. Moja obaveza je i da selektiram, da razmišljam i onome što je sada, i onome što nas čeka. Ne delim igrače na mlade i stare, nego na dobre i manje dobre, koji su i karakternim osobinama, sociološkim profilom i igračkim kvalitetima uklapaju u ono što postavljam kao zakonitosti koje postavljam na terenu i van njega, i one koji ti bespogovorno izvršavaju. Tako radim i postavljam sve kao preduslov. Ne tražim ništa od njih što lično nisam spreman da uradim. Puno dajem na zdravu komunikaciju. Dok god je ima možemo da se dogovorimo i stvari postavimo na svoje mesto. Kada sam u pitanju, sva komunikacija je usmerena bez imalo sujete, tvrdoglavosti i bilo kakvih repova iz prošlih vremena. Ne volim da pričam o onome što je bilo ranije. Svaki čovek koji je imao privilegiju da radi ovaj posao je uvek želeo da napravi dobro za rukomet. Da li je bilo grešaka ili ne, nije momenat za priču, ali u principu ne volim da pričam javno o nekome, a da on pre toga nije čuo moje mišljenje lično. To nije pošteno prema ljudima sa kojima sam igrao ili su mi bili treneri. Na kraju krajeva, zadužili su me. To nije zato što nemam svoj stav, već zato što profesionalan i pošten odnos znam da nosim i sprovodim. Možda je to nekome čudno. Oni koji su spremni svašta da kažu, ti su spremni i svašta da urade. Spreman sam da kažem, ali uvek prvo o nekome njemu u oči.

UVEK ĆE NEKO BITI NEZADOVOLJAN

– Smatram da koga god nema, da bez njega se mora. Svi koji smo tu, igrom i odnosom, moramo da pokažemo da se i može. Ne smatram da se reprezentativci odazivaju reprezentaciji zbog selektora, već zbog svoje zemlje, zbog privilegije malog broja ljudi da predstavljaju svoju zemlju, budu prepoznati na tom nivou i rade posao koji vole. Ljudi su prolazni. Ova reprezentacija je bila pre mene, sada je samnom i imam obavezu da je ostavim u najboljem mogućem stanju i posle mene. To je jedino ispravno razmišljanje. Igrači koji u nekom momentu nisu u prvom planu ili jesu, to je moja procena, opredeljenje, stvar nijansi, ono što pojedinac može da pruži ekipi da ona bude uspešnija. To je jedini parametar kojim se vodim. Presrećan sam da postoji konkurencija. Zdrava konkurencija je prirodna selekcija. Dobro je da imamo 5-6 levih bekova, gde odlučuju nijanse za ulazak u reprezentaciju. Kako god ko to gleda, hoće da shvati ili ne, za mene je moj reprezentativac, i onaj koji je sada tu, i onaj sa šireg spiska, ali i onaj nosilac nacionalnog priznanja koji još uvek igra. Sve te ljude izuzetno poštujem, njihove karijere i put koji su prošli. Kojih god 16 igrača da odaberem, uvek će postojati neko ko će da kaže „Možda je trebao ovaj” ili “Ja bih nekog drugog“. Imam obrazloženje i za one koji nisu tu. Jasno i konkretno u odnosu na grupu kakvu želim da imam, individualni kvalitet, ali i to, ko nas čeka za protivnika. To je jedini ispravan put. Merilo mog rada su rezultati, ali isto tako, povratna informacija od igrača je bitna. Ne govorim ovo da bi im se dodvoravao. Imam obavezu da to njihovo poverenje učvrstim još više svakim narednim danom, ne samo zbog toga što sam selektor koji mora da se poštuje. Selektor bez igrača ne može ništa. Izabran sam da ih predvodim, i radiću to najpoštenije što mogu…

MOTIV – JASAN KAO DAN

– Sve te ljude hoću da saslušam, stalno razmišljam i uvek razmišljam o svojim postupcima. I ja sam dobio šansu kao mlad igrač. Znam kako su me vodili kroz selekcije. Znam kako se zaslužuje mesto ovde. Menjaju se generacije i vreme, ali postoje igrači koji mi otvoreno kažu „Ako me pozovete, mi ćemo doći peške.“ Ako sam pozvan ne postavljam uslove koliko igram, u kom vremenu, na kojoj poziciji, zadovoljan sam ako sam u prvom sastavu ili me klupa demorališe.

Da li je bilo onih koji su rekli, zovite me samo ako ću igrati?

– Svaki igrač očekuje da igra. To ne može nikome da se obeća. Kada razgovaram sa njima, kažem ovako. Onaj ko traži, onaj ko neće bez toga, koga to zadovoljava, taj prvo ne veruje u sebe, smeta mu konkurencija, i treće, gleda samo sebe. To su tri bitna faktora koja pokazuju ko je timski igrač, ko želi rezultat i ko gleda samo sebe. Za mene jasno kao dan. Gledajući iz moje perspektive, igrao sam u velikim klubovima, imao uvek konkurenciju, sramota bi me bilo da sam tražio ili pomislio da na takav način treba da vršim pritisak da bih bio deo nečega. To ne rade ljudi koji su svesni svojih kvaliteta.

JUNIORIMA OTVORENA VRATA

Dosta je i mladih igrača – juniorskih reprezentativaca…

– Moram da primetim da ima igrača koji dolaze kroz juniorsku reprezentaciju i našu ligu. Ima igrača srednjih godina koji polako preuzimaju primat, kao i iskusnih igrača, čija uloga više nije vezana samo za igru i golove. Oni svojim primerom otvaraju vrata onima koji trebaju da ih naslede. Nisam čovek koji ima strah da gurne nekoga u prvi plan ko moje kriterijume zadovoljava. Drago mi je da bilo ko prepoznaje da iz akcije u akcju zovem igrače za koje imam razlog zašto su tu. Protiv Crne Gore i Izraela imali smo tri juniora, sada četvoricu, a na širem spisku Beloša, Sretenovića i sigurno, u skladu sa okolnostima i povredama, Popovića. To nije da se nekome učini lepo, da se popuni broj, već zato što su ti momci to zaslužili. Kada nešto prepoznam, imam obavezu da to i podržim, a ne kao stalno da nešto čekamo. Uvek kada govorim, šaljem poruke. Važno je pokazati da kraj omladinske karijere i staža u reprezentaciji nije i kraj jedne reprezentativne karijere, i da tu postoji nastavak. Kako to pokazati ako to ne uradim? Ko veruje u prazne priče? Vidim te momke kao kompletne igrače. Svi ovi igrači su igrači u oba pravca. Čak i Radovanović, igrao je na poziciji broj dva u odbrani na EP u Austriji, došao je i tražio da to igra. Hoću da pomognem, hoću da igram, nemojte da me potcenjujete, dajte mi šansu. To i mnogo iskusniji ne dođu da kažu. Za mene su to vrednosti, i ljudske, i igračke, jedna vera. Taj dečko od mene očekuje da mu se pomogne da to odigra što bolje. Nabrojao sam šestoricu, sedmoricu imena. To je apsolutno zasluženo, nema dileme nikakve.

Igračka polivalentnost je nešto na čemu insistirate…

– Na mnogim pozicijama imamo polivaletne igrače koji mogu da igraju na više pozicija u skladu sa vizijom koju imam. Jedan Abutović je izborio svoje mesto u timu na osnovu odbrane, ali se pokazao u akcijama koje je imao, da je školovan, da u određenim situacijama, u situacijama tranzicije i ulaska na drugog pivotmena. Otvoreno sam mu rekao da ga vidim i na toj poziciji. Lakše je od beka napraviti pivotmena nego od pivotmena beka. Ne mislim da izmišljam mlaku vodu, ali ako mogu taj kvalitet, znanje, osećaj da iskoristim u tom pravcu, to ću uraditi za dobrobit reprezentacije. Jedan Radovanović, uz svo poštovanje Stankovića, Radivojevića, Prodanovića i Guglete, izabran je prema protivniku. U igri koju igra Island, potrebna mi je jedna vrsta polukrila, polubeka. On je momak koji je to igrao u svom klubu. On je polivalentan igrač koji ne pravi pitanje u smislu da li će to izvršiti ili ne. Prema protivniku sam se opredelio za takvo rešenje, ni levo ni desno.

ĐORĐIĆ – NAJBOLJI LEVI BEK U SVOM GODIŠTU

Dosta očekujete i od Petra Đorđića…

– To je momak koji prema svojim fizičkim predispozicijama u svom godištu je možda i najkvalitetniji levi bek na svetu. Od svog povratka posle povrede igra više u odbrani i nema problema ni sa jednim zadatkom koji ću mu postaviti. Prema istim tim kriterijumima, u zavisnosti od toga kako bude išla utakmica, i Đorđić može biti jedan polivalentan bek-krilo, pa prema konstituciji kakvu ima i načinu igre, a usvojenim stvarima koje čemo dogovoriti, vrlo opasan i na samoj sredini. Sa Petrom do sada nisam razgovarao o igri u napadu, već o igri u odbrani i onome ono što je jedan kompletan igrač. To svaka grupa ceni i poštuje kada si spreman da igraš u oba pravca. Na odbrani gradim sve. Dobra odbrana može da izvuče slab napad. Dobar napad nikada ne može da izvuče slabu odbranu i unese mir i sigurnost ekipi. To sam naučio kroz karijeru, to nisam izmislio. Ceo život sam bio zadnja prepreka u odbrani. Jako dobro znam šta znači napadu jako kvalitetna odbrana sa golmanom, koja ispravlja, daje novu šansu i unosi mir dok ne dođemo do naše igre u napadu. To napad nikada nije mogao da uradi.

SREDNJI BEK JE ZAKON

Kako vidite ulogu braće Čutura?

– Vrlo jednostavno. Za mene je srednji bek zakon. U napadu od njega polazi sve. Oni su internacionalci, imaju uspešne i kvalitetne karijere. Imaju svoju misiju. Stariji Čutura je uz Ilića, Nikčevića, Vučkovića, Vujina, duša ove reprezentacije. Jedna stvar je pričati o Čuturama nekome, ali druga je stvar nekome ko dolazi dati šansu da bude sa njima. Tako se najbolje uči, najbolje usvaja. Oni imaju jednu misiju. Dalibor Čutura igra možda svoju najbolju polusezonu u karijeri. Davor Čutura se u kratkom periodu, pozivom u reprezentaciju, osporavanjima ili ne, nametnuo kao autoritet i koji prilagođava igru svojim bekovima, a ne traži da se bekovi prilagođavaju njemu. Za mene su srednji bekovi vođe. Oni prenose zamisli trenera, sprovode ih i iz dobre igre dolaze do izražaja kao realizatori. Njihova uloga kao vrhunski sportista i kvalitetnih ljudi nema cenu. Nastup, otvorenost, kultura, taj kolektivni duh, mirnoća, pobednički mentalitet, to svima nama puno znači, a pogotovo igračima u kratkom vremenskom periodu pravljenja jedne strategije koja kroz taktiku vodi do rezultata. Hoću da u jednom periodu mlađi bude pored starijeg, a kasnije da ono što je bio stariji za mlađeg, to Davor bude za neke mlađe momke. Imam takvu jednu viziju…

Ko je još u tom lancu srednjih bekova?

– Vidim u Mladenoviću srednjeg beka, kao i u Belošu. Isto tako ne mogu da zaboravim ni Krsmančića, ni Uroša, ni Luku Mitrovića. Svi ti igrači imaju kvalitet, vrednost i poštovanje sa moje strane.

NIKOGA NISAM PRECRTAO

Generacija 1986, medaljna i po mnogima najpespektivnija unazad desetak godina, ostala je praktično bez predstavnika u reprezentaciji. Šešum, Nenadić, Rnić, Beljanski, Prodanović, Marković, u najboljim su igračkim godinama i sa bogatim reprezentativnim iskustvom.

– Uopšte nisu upitni kao igrači. Samo kažem da postoji konkurencija. U ovom trenutku smatram da su ovo najbolji koje sam pozvao. Ti igrači koje si spomenuo, oni su u mojim mislima u odnosu na situaciju u kojoj će biti potrebni. Nemam prava nikoga da precrtam. Nas nema toliko da bi mogli bilo koga da se odreknemo, ali Isto tako, vreme provedeno u reprezentaciji, šanse dobijene, povratna informacija, učinak, način odazivanja, zadovoljstva, nezadovoljstva i mnoge neke generalne stvari, stvaraju mi sliku ko može u određenom momentu i na šta da odgovori.

Dugi niz godina je Darko Stanić na golmanskoj poziciji bio nedodirljiv. Gde smo stali sa pravljenjem nove jedinice srpskog rukometa, sada kada Stanić pravi pauzu od nacionalnog tima?

– Neosporan je Darko Stanić za čije ime su vezani svi veliki rezultati u poslednjih osam, deset godina. Direktno je uticao na sve ono dobro što se dešavalo. To niko ne može, niti sme da ospori. Njegova procena, s obzirom na sve što se dešavalo, da mu treba da odmori, da to ne bi bio on ako bi došao. Kao što on ima svoje razloge koji su objektivni, koje prihvatam, tako i sam imam kriterijume u odnosu na pozivanje, takmičarsku formu, Darku su vrata reprezentacije uvek otvorena. Želim mu da mu karijera ide u pravcu koji zaslužuje. Ide u jedan veliki klub. I ovu nedelju igraćemo bez njega, kao i na startu kvalifikacija. Nije isto sa njim i bez njega. Svestan sam njegovog kvaliteta i onoga što možda može da bude upitno bez njega, ali neću da žalim, već sam okrenut prema onome što jeste. Kocić je imao veliko opterećenje i pritisak u smislu preuzimanja epiteta prvog golmana. U momentima pozivanja Milića i Kocića nisam imao procenu ko je prvi golman. Želeo sam samo da odrade svoj posao najbolje što mogu. Pri tom, ne očekujem od golmana da odbrane ono što niko nije video, već ono što znaju, da im odbrana pomogne u tome, kako bi u toj koheziji to bilo uspešno.

Na spisku su još Ivezić i Marjanac od iskusnih…

– Ivezić ima dobre preporuke, smatram da je golman koji ima mesta u reprezentaciji. Bile su neke okolnosti koje su uticale da on već sada ne bude tu. U vremenu koje dolazi, dobiće šansu. Zreo je, ima kvalitet, tehniku i našu školu, nešto što je potrebno nama. Marjanac je nosilac nacionalnog priznanja, dečko koji je uvek stavljao tim i reprezentaciju ispred sebe. Uliva poverenje svakom treneru i daje mir u smislu svega što je sportski.

MILOSAVLJEV JE DIJAMANT

Dejan Milosavljev, može se reći, prvi je vaš projekat pravljenja reprezentativnog golmana za budućnost.

– Ima potencijala. Naša obaveza je da ga ne potrošimo, ali da mu u pravom momentu damo priliku. To ne ide preko noći. Posvećen je rukometu 100%, sam je uticao da sebe dovede u stanje da lakše funkcioniše. Njegova predanost, način na koji funkcioniše na terenu i golmanski kvaliteti kazuju da je Deki jedan golmanski dijamant koji treba brusiti kako bi sijao za duži period na golu naše reprezentacije.

5-1 U PERSPEKTIVI

Dugi niz godina srpska reprezentacija kao jedini defanzivni sistem nudi odbranu 6-0. Razni selektori su pokušavali sa 5-1, bili su istureni i Nikčević, Nenadić, Marković, ali nije išlo. Kako vi razmišljate po tom pitanju, hoće li Orlovi zaigrati nešto mimo 6-0?

– Razlika između trenera i selektora je da trener u klubu ima vremena, ali nema uvek igrače koje bi želeo, dok je selektor u problemu jer ima igrače, ali vreme nije saveznik. To je svima tako. Za usvajanje sistema igre jeste potrebno vreme. U vremenima kada su trendovi bili 3-2-1, igrali smo, kasnije 5-1 i 5+1 što smo pokušavali. Sada se maksimalno forsiraju 6-0, ali modifikovane, malo tu ima šta od one švedske varijante. Sada se igra na pravac dodavanja, što nije neka novina. Za to je potrebno vreme, ali i igrači koji mogu da ostvare. U onom vremenskom periodu koliko imaš ekipu na okupu, čovek mora da se opredeli za nešto što je igračima blisko, za nešto smo smo zajedno prošli. Na takav način adekvatne igrače na pravim mestima treba dovesti u jedan sistem. Sistem je za mene važan i neophodan, jer u svakom trenutku moramo da znamo zašto smo se odbranili, zašto pali i ko je pogrešio. Ne da bi nekog označili krao krivca, već da drugi na njegovom mestu ne bi to ponovio. I najbolji sistem u koji ne verujemo, ne može biti efikasan, a onaj koji je slabiji, može biti samo zato što u njega verujemo. Svaka reprezentacija bi trebala da ima dve odbrane, ali bolje imati jednu dobru nego dve polovične. Neophodno je i sigurno se može. U perspektivi ću raditi na tome da sve reprezentativne selekcije razviju 5-1 sa visokim igračem ispred, bolje nego 3-2-1 koja se dugo vremena i ne koristi kod nas. Igrač mora da bude izuzetno fizički spreman da bi mogao da odgovori na igru u jednoj takvoj odbrani. Za to treba vremena – jasan je na kraju razgovora, Dejan Perić.