Balkan Handball

Đorđe Ćirković o ciljevima Eurofarma: Da pokvarimo sliku na vrhu i plasiramo se u SEHA

Najbolji srpski trener 2014. godine, Đorđe Ćirković od nedavno je šef stručnog štaba makedonskog Eurofarm Rabotnika. Osvajač šampionske titule sa novosadskom Vojvodinom, prvi je inostrani trener na klupi superligaša iz Bitolja. U razgovoru za Balkan-Handball.com srpski stručnjak govorio je o ambicijama kluba, budućnosti rukometa u Srbiji, kampu Fondacije Univerexport na Zlataru…

Makedonski superligaš je deo priprema odradio u Bitolju, usledila je selidba na Mavrovo, da bi turnir u Strugi poslužio da se uvide trenutne mogućnosti ekipe, iako je ostalo sasvim dovoljno vremena do početka makedonskog šampionata.

-Prvih sedam dana pripremali smo se u Bitolju, nakon toga otišli smo na Mavrovo, gde smo proveli drugu sedmicu. Trenutno smo na jakom turniru u Strugi, koji je za nas došao u nezgodnom trenutku, za većinom ekipa koje učestvuju na turniru kasnimo 15 dana, što i nije čudo uzimajući u obzir da nam takmičarske obaveze počinju nešto kasnije. Utisci su jako pozitivni, zadovoljan sam sa nastupima u Strugi.– počinje priču Đorđe Ćirković.

Nakon uspeha sa novosadskom Vojvodinom i epizode u rumunskoj Konstanci, pred stručnjakom iz Srbije je novi izazov, ambiciozni projekat makedonskog kluba, iza kojeg stoji jak sponzor…

-Specifična je situacija, došao sam na već formiranu ekipu, nakon dve sedmice rada sa timom i nekoliko odigranih utakmica, imam mnogo jasniju sliku koliko vredimo i na čemu treba da radimo. Idemo polako, mesec po mesec, ali želimo da pokvarimo ovu sliku koja je stvorena u makedonskom rukometu poslednje decenije, Vardar i Metalurg. Prve godine da završimo između njih, što bi nam donelo učešće u SEHA ligi. Čekamo i žreb u oktobru za EHF Kup, značile bi nam te utakmice, kao dobre provere pred završnicu nacionalnog šampionata u aprilu.– ističe novi trener Eurofarma i dodaje:

– Daleko su konačne borbe za plasman, tako da imamo sedam meseci da razmisljamo isključivo o sebi. Možda u decembru napravimo dodatnu selekciju, da budemo ekipa koja je sposobna da promeni ritam, imamo alternativne odbrane, brzu tranziciju. Nedostaju nam četvorica bekova, Krstevski, Petrovski, Kukovski i Pecekovski, pa će naš trening već sledeće nedelje izgledati mnogo bolje.

Malo je projekata na Balkanu kao Eurofarm Rabotnik, klub iz rukometnog grada Bitolja, iz koga je i mnogo poznatiji, gradski rival Pelister…

-Zaista uživam u ovom projektu, jedan zdrav klub, ljudi ulažu privatni kapital, a za uzvrat traže samo uspeh, što je danas zaista retkost. Sve je postavljeno na dobrim osnovama, nadam se da ćemo nastaviti u ovom pravcu da se razvijamo.

Period između rada u Konstanci i dolaska u Eurofarm, Đorđe Ćirković je iskoristio u radu sa budućim nadama ovog sporta, posvetio se rukometnom kampu ,,Bogdan Rodić“ na Zlataru, pod pokroviteljstvom fondacije Univerexport.

-Jedinstven projekat koji možda ne dobija adekvatnu pažnju. Trenutno je ekspanzija kampova u različitim sportovima, roditelji nose srpski juniorski sport na svojim leđima, pa smo odlučili makar malo da ih rasteretimo. Dok se ne vrati to u okvire rukometnih klubova, neće se završiti naš plan. U poslednje dve godine, 150 dečaka i devojčica je prošlo kroz naš kamp. Opredelili smo se da to budu deca koja u tom trenutku najviše obećavaju. Kroz kamp je prošla ženska i muška pionirska reprezentacija, ove godine kadetka i juniorska. Potrudićemo se da u godinama koje dolaze obezbedimo više mesta za svu decu.– jasan je u svojim namerama kada je reč o kampu srpski stručnjak.

Imao je sadašnji trener Eurofarma priliku da radi sa mlađim reprezentativnim kategorijama u Srbiji. O perspektivi i problemima srpskog rukometa, bez uvijanja govori…

-Za mene je neverovatno da je taj talenat i dalje nepresušan. Konkretno, o kadetskoj reprezentaciji, koja se 18 meseci nije okupljala, prateći prvenstvo Evrope u Koprivnici, moj utisak je da je napravljen veliki uspeh, uzimajući u obzir okolnosti. Sa nama je u grupi bio Izrael, koji je godinu dana na okupu i funkcioniše kao tim, pa su ostvarili slabiji rezultat od nas koji smo se okupili pred početak priprema za prvenstvo. Mislim da nam samo nedostaje vreme provedeno zajedno, to pre svega nije korektan odnos prema toj deci. Dok im ne obezbedimo dovoljan broj radnih sati, sa adekvatnim stručnim kadrom, nemamo pravo da komentarišemo njihove rezultate.

O razlozima napuštanja kadetske reprezentacije dve nedelje pred početak Evropskog prvenstva, Đorđe Ćirković imao je šta da kaže…

-Ne želim da učestvujem u projektima koji funkcionišu po principu „evo ti ništa, drži to čvrsto, pazi da ne ispustiš“. Ako postoji neka ugovorna obaveza, reč i dogovor, ja ću ispuniti obećano. Žao mi je samo što tu decu nisam do kraja ispoštovao. Mislim da ne postoji čovek koji treba da radi dva-tri rukometna posla u isto vreme, ako analizirate po evropi najbolje trenere, nećete naći čoveka koji je uspešan na dva posla u isto vreme. Da sam bio pod ugovornom obavezom, siguran sam da bi do kraja ispoštovao bez obzira kakva je ponuda stigla i kolika je njena vrednost.– iskren je naš sagovornik.

Kada je reč o budućnosti srpskog rukometa, prema rečima, do nedavno, selektora kadetske reprezentacije Srbije, situacija je više nego jasna…

-Potpuno ću hipotetički da kažem, konkretno, ako danas počnemo da se bavimo kadetskom reprezentacijom i godinu dana budemo to radili kako treba, smatram da imamo ozbiljne šanse da uđemo u borbu za medalju već na SP u Makedoniji. U ovom kratkom odgovoru je cela suština problema, ako danas počnemo da radimo sa decom na pravi način, naša budućnost je svetla. U slučaju da nastavimo ovako, bez jasne strategije, upiranjem prstom u druge, nećemo daleko stići.- zaključio je Đorđe Ćirković.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *