Najveći transfer u istoriji rukometa, kao i "sapunica", koja je pretila da se pretvori u tragediju i odvoji jednog od najtalentovanijih igrača na svetu, Domagoja Duvnjaka (21) od parketa na neodređeno vreme, dobili su svoj epilog u dobrim partijama, koje mladi Đakovčanin pruža na startu svoje internacionalne karijere. HSV Hamburg sa dodatkom Lackovića i Vorija polako postaje hrvatski klub, kao što je Kil nekada bio švedski ili Flensburg, danski, sa namerom da sruši, i "Zebre" u Bundesligi, i "Kraljeve" u Evropi. Šta o svom početku u jednom od najboljih klubova sveta, misli dečko od koga se očekuje da Hrvatsku dovede do postolja u Londonu 2012. godine, pročitajte na Balkan-Handball-u…
Zdravo, Domagoj. Iako se glasno očekivala pobeda nad Siudad Realom u drugom kolu Lige šampiona, lagano ste izgubili pred svojom publikom (26:32). Gde vidiš razloge poraza?
– Ne znam, mislim da su zaslužili da nas dobiju. Loše smo krenuli u utakmicu, to se nastavilo, odigrali smo celu loše, Ombrados je odbranio mnogo lopti. Danas nije išlo, fulali smo, ali se nadam da će drugi put biti bolje.
Ove godine imamo po prvi put "Final Four" i vaše šanse za plasman u Keln su i dalje velike.
– Normalno je da se nadamo da ćemo igrati na završnom turniru. Ne ostaje nam ništa drugo, nego da dobijemo Zagreb u Hamburgu i nastavimo sa pobedama. Ima još dosta utakmica do ostvarenja tog cilja, ali imamo jednu od najboljih ekipa u Evropi.
Odlično ste startovali u Bundesligi, imate skor 4-0. Gde vidiš razlike između ova dva takmičenja?
– Meni trenutno nema nikakve razlike. Nemačka liga je stvarno jaka i utakmice su na nivou evropskih. U Zagrebu smo morali čekati i po deset utakmica, kako bi odigrali neku sa ekipom na svom nivou u Evropi. Dobro smo krenuli u prvenstvu, nadam se da ćemo tako i nastaviti.
Kako se osećaš u Nemačkoj, tek si stigao…
– Sve je super, alles gut.
Čak i vreme…(smeh)
– Ma da, alles gut (smeh).
Šta očekivati od reprezentacije Hrvatske u Austriji na Evropskom prvenstvu? U grupi ste sa Rusijom, Norveškom i Ukrajinom?
– Još uvek ne razmišljam o reprezentaciji, posvećen sam klupskim obavezama. Trebamo se dobro pripremiti. Najbitnije je da nema povreda. Nadam se da ćemo proći našu grupu sa maksimalnim brojem bodova, da ćemo izboriti plasman u polufinale, a tamo, može biti svašta.
Odavno se čuju glasovi gde te ljudi nazivaju novim Ivanom Balićem. Šta misliš o takvom poređenju?
– Daleko sam od Ivana Balića. Ne opterećujem se time, imam svoju igru. Ivano mi je dobar prijatelj, i puno mi pomaže, i psihički, i fizički. Puno mu hvala na tome. Što se tiče poređenja, sigurno je da godi, jer je Ivano najbolji na svetu. S druge strane, to je i jedan pritisak.
DENIS GEGER
Dopisnik www.balkan-handball.com iz Nemačke
