Dušan Beočanin (PIK Seged): "Segedin je prava sredina"

Odavno nije iznenađenje kada neki mladi igrač napusti Srbiju pre svoje dvadesete. Ovog leta, to su učinili i neki od juniorskih reprezentativaca generacije 1990 (Draško Nenadić, Mitar Markez?), a mi smo za prve utiske iz svoje nove klupske sredine, mađarskog Pik Segeda, pitali Dušana Beočanina (19), bivšeg levog beka Partizana.

Već 20 dana se nalaziš sa Pikom na pripremama. Kakvi su prvi utisci?

– Prezadovoljan sam. Propustio sa veći deo priprema, stigao na deo u Tatabanji, kada smo igrali i turnir. Zadovoljan sam kako su me prihvatili, igrači, treneri  i publika, koja živi za rukomet. Ono što su kod nas fudbaleri, kod njih su rukometaši. Grad ima oko 160, 170 hiljada stanovnika i kad god sam na ulici, ljudi se raspituju o klubu, žele da se slikaju, da dobiju autrogram. Žive za rukomet.

Segedin je posle dosta godina, drastično promenio igrački sastav ovog leta, a nosioci igre, koji su bili uglavnom momci sa EX-Yu prostora, napustili su klub. Kakve su ambicije kluba ove sezone, posle promene filozofije i šta ti lično očekuješ?

– Ugovor sam potpisao na dve godine. Dosta se očekuje od mene. Na mojoj poziciji igra i kapiten, mađarski reprezentativac, David Kacirc. On je trenutno povređen, ali i kada je bio tu, imao sam zapaženu minutažu. Videćemo, kada počne prvenstvo. Očekuje se da igram i na poziciji desnog beka. Spreman sam na sve. Za sada je dobro.

I vrapci znaju da je Vesprem nedostižan u nacionalnim okvirima. Sada pretnju Piku za drugu poziciju, predstavljaju Tatabanja i FTC. Da li je realno da zadržite vicešampionsku poziciju?

– Naša ambicija je da budemo drugi, s obzirom na jačinu Vesprema. Potajno se nadamo da može i Vesprem da se pobedi, ali drugo mesto je realno. Želimo da i što dalje doguramo u Ligi šampiona. Imamo tešku grupu, ali ne mislim da smo bez šansi. Medvedi, Kadeten, Alborg, Valjadolid i klub iz kvalifikacija. Mislim da nam je mesto u drugoj fazi, odnosno u prve četiri ekipe.

Izlapela je i priča da ne valja što nam mladi igrači rano odlaze u inostranstvo, jer tamo neka ko da ih čuva i usmerava. Ti si jedan od mnogih, koji je napustio zemlju "kad mu vreme nije". Imaš tek par meseci više od 19 godina. Da li misliš da možete opstati i izrasti u vrhunske igrače, i pored toga što ste rano napustili Srbiju?

– Mislim da se to može i ne slažem se sa gore navedenim komentarima. Dobio sam dobru ponudu od Segedina. Mađarska liga je jača dosta od naše lige, ali nije kao Bundes. Ima par jakih utakmica, igra se Liga šampiona i dobro se radi. Ovde je pravo rukometno okruženje. Najveći razlog mog dolaska je što ću dosta igrati u okruženju kvalitetnijih igrača i klubova.

Od tvoje generacije mnogo se očekivalo na Evropskom prvenstvu u Slovačkoj, ali vratili ste se kao deseti. Znamo da ste i vi u svlačionici očekivali više. Kako to objašnjavaš?

– I mi smo očekivali više, i svi oko nas. Još više smo očekivali posle prijateljskih utakmica, gde smo se nosili i pobeđivali jake protivnike. Kada smo otišli u Slovaćku, sve je nestalo. Možda smo izgoreli, možda se nešto drugo desilo, ne znam. Bilo je i puno novih igrača. Stvarno ne znam kako to da objasnim.  Ne mogu nikome da priznam da je bio bolji. Reč je o nijansama. Sa svima možemo da igramo.

Postoji šansa da Partizan i Pik Seged ukrste koplja od sledeće godine u Regionalnoj ligi?

– Voleo bih to da se desi.  Bilo bi mi drago da igram protiv svog bivšeg kluba. Da igram na "Banjici" i ona da bude puna.