Proteklo Svetsko prvenstvo u Kataru je bilo jedinstveno po mnogo čemu, počev od organizacije koja je narednim organizatorima postavila teško dostižne standarde, pa do velikog uspeha jedne neevropske reprezentacije – prvog finala „instant“ tima Valera Rivere.
Iza kulisa Prvenstva, dešavalo se mnogo interesantnih događanja, a među najznačajnija spadaju ona vezana za dalji eksplozivni razvoj rukometa na pesku.
O rukometu na pesku razgovaramo sa Sašom Kuburovićem, srpskim članom IHF-ove radne grupe koja se bavi razvojem rukometa na pesku.
Šta se to tako veliko desilo u „peščanom svetu“ na marginama SP?
– U Dohi je tokom SP održan niz sastanaka koji su direktno vezani za rukomet na pesku, počev od Ekspertskog foruma, pa do sastanaka Radne grupe IHF čiji sam član, mnogih neformalnih susreta i na kraju, najznačajnijih odluka koje je doneo ili potvrdio Izvršni odbor IHF-a. Ekspertski forum je događaj koji je okupio vodeće svetske trenere rukometa na pesku i na tim sastancima smo analizirali eventualne mogućnosti razvoja pravila, kao i učešće eksperata kao predavača u misionarskoj ulozi „širenja“ rukometa na pesku u mnogim regionima gde ni rukomet nije razvijen.
Pravila će se menjati?
– Ne, gotovo jednodušno je utvrđeno da je trenutni set pravila rukometa na pesku, razvijajući se proteklih decenija, dosegao jedan optimalan nivo zarad omogućavanja sportu da se globalno širi. Naime, pravila štite „fer-plej“ kao jednu od osnovnih „mantri“, a sa druge strane čine igru dinamičnom i atraktivnom, čak bih rekao i spektakularnom, za gledaoce, a i same učesnike. Novost je da radimo na setu pravila za Mini rukomet na pesku, što bi trebalo da sport približi čitavoj jednoj novoj populaciji dece do 10 godina.
Kako Rukomet na pesku planira „pokoriti“ planetu?
– Sam rukomet kao sport, tj. njegov značaj i kvalitet su skoncentrisani u Evropi i u poslednje vreme dolazi do određene ekspanzije kvaliteta u Južnoj Americi. Dosta je drugačija situacija sa rukometom na pesku. Na dosadašnjih šest održanih svetskih prvenstava, titulu su osvajale ekipe sa tri kontinenta (Afrika, Amerika, Evropa), a medalje su osvajale i azijske selekcije. Tako je bilo i proteklog leta u Resifeu, gde su na VI SP, medalje osvajali nacionalni timovi sa tri različita kontinenta. To se nikada pre nije desilo.
Sve je to dokaz jedne fantastične disperzije kvaliteta. Naravno, postoje i države i regioni u kojima je Rukomet na pesku slabo poznat i naša namera je da sjajnim projektom „IHF Trofej u rukometu na pesku“ (IHF BH Trophy) „napadnemo“ silan broj „nerukometnih“ zemalja u Okeaniji, Africi i Karibima.
Ideja je da u mnogim od 30-ak zemalja koje su obuhvaćene ovim projektom, rukomet na pesku bude specifična „platforma“ koja bi trebalo da bude odskočna daska i za razvoj rukometa kasnije.
– To je istina, a mogao bih reći i najznačajnija tekovina sastanaka u Dohi. IHF je dogovorio sa Međunarodnim olimpijskim komitetom (MOK) da od Olimpijskih igara mladih 2018. godine u Buenos Airesu (Argentina), rukomet na pesku bude integralni deo programa ovih Igara. Praktično, to je poslednji korak koji nas deli od ulaska naše rukometne discipline na program Olimpijskih igara, što predstavlja jedan od glavnih ciljeva svih nas koji radimo u rukometu na pesku. U svrhu svojevrsnog ulaska u „olimpijski program“, tokom leta će u Lozani (Švajcarska) gde se i nalazi sedište MOK-a, biti održan top beach handball turnir, kao vid specifične prezentacije za zemlje članice MOK, funkcionere ove organizacije i među njima, samog predsednika MOK-a g. Tomasa Baha.
Uz Mediteranske peščane igre koje će ovog leta prvi put biti održane, i to krajem avgusta i početkom septembra u Peskari (Italija), postoji čitav drugi niz događaja, pošto nam je želja da ne čekamo da neko prepozna vrednosti rukometa na pesku, već da daljim razvojem osvojimo sportski svet. U tu svrhu, uskoro ćemo, pod pokroviteljstvom IHF-a, imati „Global Beach Handball Tour“, globalni lanac turnira koji će pokriti nekoliko kontinenata i, učešćem najboljih nacionalnih selekcija i sjajnim lokacijama (na primer Brazil, Španija, Australija, negde u zemljama Zaliva,…) omogućiti jedno super takmičenje koje će se naći na TV kanalima širom sveta.
S ponosom mogu da kažem da smo u Dohi razmatrali i kandidature za organizaciju narednih SP u rukometu na pesku i da je na kraju doneta odluka, što ste već objavili, da će Budimpešta i olimpijski Soči biti organizatori SP 2016, tj. 2018. godine. Ako se ima u vidu da te dve sjajne kandidature nisu jedine dobre (spomenuću samo još interes Venecule), jasno je da je globalni interes organizatora dosegao neverovatne razmere.
Trebalo bi spomenuti i gotovo izvesno „lansiranje“ peščanog „Super Globe“-a za najbolje klubove, kao pandan postojećem istoimenom rukometnom takmičenju, da bi smo zaokružili sliku rukometa na pesku u neverovatnoj globalnoj ekspanziji.
Kao što vidimo, sve zaljubljenike u rukomet i rukomet na pesku očekuje mnogo značajnih događaja…
– Tako je, a hteo bih i da istaknem da je proteklih godina rukomet na pesku srušio mnoge barijere i to pre svega u okviru interne rukometne javnosti i da sada uživa jedinstvenu podršku svih u okviru EHF-a i IHF-a, a posebno godi divljenje za potencijal i razvoj rukometa na pesku koje pokazuju predstavnici Međunarodnog olimpijskog komiteta i međunarodnih sportskih federacija drugih sportova. Videćete već narednog leta koliki će broj top rukometnih klubova, perjanica „Velux Lige šampiona“ deo priprema za novu sezonu delom sprovesti obavljajući i deo trenažnog procesa na pesku.
Šta nas očekuje u „Balkan-Handball“ regionu?
– Region BH je jedan od najrazvijenijih „peščanih“ regiona na svetu. Hrvatska muška i mađarska ženska selekcija spadaju trenutno u sam globalni vrh (i jedni i drugi nosioci srebra sa proteklog SP 2014. godine), a značajne rezultate na klupskom i reprezentativnom nivou je postizala i Srbija, a ne zaostaju mnogo ni Makedonija i Bugarska. Siguran sam da će selekcije i ekipe iz Regiona nastaviti da postižu vrhunske rezultate i da će i ti rezultati biti dobra podrška visokom rangiranju nacionalnih saveza na listama EHF i IHF – zaključio je Kuburović.
