Balkan Handball

Golman reprezentacije Hrvatske i Libekea, Nikola Blažičko: "Na vrhuncu karijere"

 Mnoge njegove kolege iz Bundeslige, ne vole da im se spomene reč „rukomet“ u mesec i po dana letnje pauze, a on je svakoga dana na golu, pokazuje klincima finese na trideset i nešto u dvorani u Makarskoj. Nikola Blažičko (34), golman nemačkog Libeka i reprezentacije Hrvatske, jedan je od trenera na međunarodnom kampu golmana…

– Ima tu više razloga. S jedne strane, to mi je struka, s obzirom da sam završio Fakultet, a tu je i moj profesor, tako da mi je drago da mu mogu pomoći. S druge strane, rado sam se odazvao pozivu za ovaj jedinstveni Kamp. Zadovoljstvo je raditi sa decom. Na kraju krajeva, ni treninzi nisu previše zahtevni. Spojio sam lepo sa korisnim…

Ovako nešto se po prvi put organizuje…

– Kamp je stvarno jedinstven. Ideja i realizacija su za čestitke. Golman u rukometu je individua i postojala je potreba da se nešto za njih napravi. Koncept je odličan i nadam se da će se razvijati iz godine u godinu, iako če dovesti ovakva imena, kao prvi put, biti teško ponoviti.

Koliko si ti kroz karijeru imao trenersku pomoć?

– U principu, uvek sam radio sa golmanom, koji je bio samnom u paru. Imao sam sreće da sam sa Matoševićem radio u tim godinama u Zametu, u kojima su ovi momci, tako da sam od njega puno naučio. Pored njega sam stekao i radnu naviku. U principu, taj rad se i danas zasniva na individualnom radu u paru sa partnerom na golu, pogotovo, ako je on stariji. U svakom slučaju, trener golmana bi trebao da bude sastavni deo svake ekipe.

 Da li u Libekeu imaš trenera golmana?

– Tamo imam trenera, koji nikad nije bio golman. On voli da uči, prima savete, ali u principu sve se svodi na neku našu ideju. Nije to na nekom nivou, kakvom bi trebalo da bude.

Što se tiče Libekea, već godnama ste sigurno pozicionirani u sredini tabele najjače lige na svetu. Daleko od borbe za opstanak…

– To mu dođe škakljivo pitanje. Mi imamo dobru ekipu i naša uprava misli da bismo trebali bolje. Ispod nas su neke ekipe, koji imaju takođe dobre ekipe. U Bundesligi se nikad ne zna. Pogledajte Melsungen, koji je sezonu započeo sa 12 poraza.  Bez ambicije ne možeš ići prema gore. Naša uprava je ima i svake godine je on veći od prethodne.  Igrati Bundesligu četiri godine, sada stiže peta, čovek treba uživati u najlepšem delu karijere i svaki trenutak proživeti.

Pronašao si se u Nemačkoj. Dobro braniš…

– Klub i ja imamo već neku istoriju. Kada sam došao, povredio sam koleno, pukli su mi ligamenti posle tri meseca. Oni su samo posle dva meseca moje rehabilitacije, ponudli novi ugovor. To je bila neka spona, neko poverenje, koje se ja trudim da svojim pristupom kroz godine vraćam.  Ne mogu da garantujem da ču imati neki broj odbrana, ali pristup mogu. To sve ove godine super funkcioniše. Stvarno sam zadovoljan. Imam još tri godine ugovora i za mene je to vrhunac moje karijere.

Ponovo si u reprezentaciji posle nekoliko godina?

– Bio sam u reprezentaciji u Švajcarskoj 2006. godine, pa sam imao jednu pauzu i sada me selektor Goluža opet pozvao. Ja sam uvek tu. Bespotrebno je pričati o motivima i želji za dokazivanjem kada je reprezentacija u pitanju.

Olimpijske Igre su blizu…

– OI su blizu i na njih idu dva golmana, tako da će biti vrlo teško biti u sastavu. To je dobro za našu reprezentaciju, da selektor ima izbor. Treba se truditi. Zna se ko daje poslednju reč.

Šta je bitno za dobrog golmana? U tvom slučaju, visina nije bila presudna.

   Pa dobro, ne bi meni falilo jedno dva, tri centimetra više. Da sam ih imao ne bih morao toliko skakati kroz karijeru na golu. Jednog dana me čeka rad sa mladim golmanima, pa sam dosta razmišljao, šta i kakve savete davati.  Tehnički se svaki golman kroz godine izgradi. Izgradi svoj stil, ali pristup je najbitniji, kao i u svim sportovima.  Moraš biti fanatik, ne može bez rada ništa. Mora se raditi, mora se verovati. Prava sportska priča. Biće uvek uspona i padova. Onda dođe sve…

ŽIKA BOGDANOVIĆ

———————————————

U sredu je odigrana i humanitarna utakmica između Split STARS-a i prijatelja Kampa, a celokupan prihod je išao za izgradnju kuće „Sunca“, namenjene deci sa posebnim potrebama. Na terenu su bile igračke legende poput Saračevića, Čavara, Maglajlije, kao i oni nešto mlađi – Omejer, Metličič, a na golovima još i Blažičko, Jerković, Alilović. Na kraju, slavili su Prijatelji Kampa pred 500-600 gledalaca….

 

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *