I kada sudbina meša karte, one igraju. Iako je Olimpija sada daleko od ponavljanja uspeha od pre 13 godina kada je podignut pehar pobednika EHF Kupa, pobeda na domaćem terenu u revanšu meču protiv Bekescsabe je na neki način pitanje časti. Iako ima nepune 24 godine, golmanka Olimpije i slovenačke reprezentacije, Branka Zec, ima velikih 15 godina staža u magičnom prostoru 3×2. A kada i sam razgovor sa jednim takvim čuvarom mreže ima ovako pozitivan ton, onda je to evidentno odraz jedne pozitivne i stabilne ličnosti. A na takvom temelju se svakako može graditi lepa budućnost slovenačkog rukometa u koju Branka veruje.
-Mađarice su trenutno bolje od nas, ali ne za devet golova razlike. Mi smo odigrali prvih 15 minuta solidno, tu je još bio rezultat 5-4. Onda smo krenuli sa slabom igrom u napadu pa zatim i u odrabni. Na toj utakmici bila je presudna njihova agresivnost u odbrani, stalno su prekršajima prekidale našu igru, dok toga kod nas nije bilo. Zbog njihove dobre igre u odbrani naši bekovi su teško dolazili do pravih šansi za šut i tako smo išli iz jedne greške u drugu. A to je ekipa koja takve greške kažnjava i tako su dolazile do lakih golova. Njihova prednsot je i u širini, oni imaju na svakoj poziciji po dva igrača koja igraju, dok je kod nas slika drugačija i naš trener rotira 8 do 9 igrača.
Šta im spremate u revanšu, šta da očekujemo?
– Očekujemo pobedu na svom terenu. Realno razlika u golovima je velika protiv takve ekipe, da bi se nadali prolazu u sledeći krug takmičenja, ali nikad se ne zna(smeh). Ako se opraštamo, i tada se želimo oprostiti od evropske scene pobedom.
Kakve su ambicije Olimpije ove sezone? Poslednje dve sezone budete blizu Krimu, upišete i neke pobede, ali ipak nešto nedostaje?
– Pa nedostaje nam "samo" 500.000€ (smeh). Uprkos svim problemima u klubu mi imamo visoke ambicije, znači želimo osvojiti duplu krunu. Jeste da smo u državnom prvenstvu izgubili tri boda, ali ima još tu da se igra. Nama nedostaje širina kadra, znači trebali bi još par igračica, a za sve to su potrebni primereni finansijski uslovi. Činjenica je da je Ljubljana relativno mala sredina za dva kluba u kojem bi bili takvi finansijski ulozi kao što su u Krimu. Tako da, hteli mi ili ne hteli, pridjemo Krimu, a opet im gledamo u ledja.
Nosili ste pred jedno finale jedan zanimljiv slogan na majicama, kako je glasio?
– Da to je bilo na finalu Kupa Slovenije prošle godine. "Usoda meša karte, mi igramo"(sudbina meša karte,mi igramo). Taj slogan su neki krivo shvatili, mi smo želele samo izneti naš stav pr
ema situaciji u klubu. U tom slučaju je značilo da mi igramo iako nisu sve stvari u klubu sredjene i ne znamo kako i kad će se srediti.
Hajde približi nam malo slovenačku ligu, znamo samo za Krim, Krim i opet Krim. Koja sredina još ima potencijala, gde ima najviše publike i gde ti posebno voliš da igraš?
-. Pa lagala bi kad bih rekla da mi nisu najviše pri srcu utakmice sa Krimom, kod nas ili kod njih, nije važno. To nam je ipak gradski derbi(smeh). Obično budu bolje posećene utakmice u manjim sredinama, na primer u Zagorju, Celju, Piranu, Ajdovscini. Od jačih ekipa tu su naravno Krim, Olimpija, Zagorje i možda je tu negde još i Krka. A u ostalim sredinama igraju pretežno juniorke. Kvalitet lige je ove godine sigurno pao. Mislim da je glavni razlog pada ambicija nekih klubova u ženskom rukometu naravno finansijske prirode, tako da su odlučili da igraju sa domaćim kadrom, što znači sa mladima.
.jpg)
Imate okupljanje reprezentacije za par dana, imaš li predstavu koliko ste i u čemu napredovali kao ekipa u odnosu na isti period prošle godine?
-Prvo, stekle smo više iskustva igranjem teških utakmica(grupa sa Nemačkom, Belorusijom i Italijom). Napredovale smo u svim segmentima igre, fizički i psihički. Loše smo odigrale turnir u Osijeku, ali mislim da to nije pravi pokazatelj naših kvaliteta. Sigurno nam se u igri poznaje odsutnost Maje Šon zbog povrede kolena jer je ona jedan od glavnih nosilaca igre reprezentacije. Ali, kako kažu – koga nema bez njega se može, a i mora, tako da ja mislim da imamo do Evropskog prvensta još dovoljno vremena da prebrodimo sve probleme i da nastupimo tamo u pravom izdanju.
Približava se EP, imate jako tešku grupu sa domaćinom Norveškom, Mađarskom i Francuskom…
–Grupa nam jeste teška i ne znam da li je mogla biti teža. Ali, šta je tu je, da se predajemo pre Evropskog prvenstva nećemo. Svaki protivnik zaslužuje respekt, ali naravno ne i previše respekta. Gde piše da mi ne možemo pobediti Mađarsku ili Francusku? Jesu one favoriti, ali baš čar sporta je u tome da ne pobeduju uvek favoriti. Daćemo sve od sebe da pobedimo neku od tih reprezentacija i glupo bi bilo da kao sportista razmišljam o tome da li ćemo izgubiti. Idemo tamo da pobedimo pa šta bude.
