Balkan Handball

ILIJA ABUTOVIĆ ZA BH: Znam da ljudi ne veruju, ali odbrana se igra na mozak

Malo je igrača koji su tako tiho i nenametljivo ušli u srca navijača Vardara, ali i svih onih koji su ispratili „zlatnu eru“ kluba iz Skoplja krunisanu najvrednijom titulom u Kelnu 2017. godine. Ilija Abutović, nekadašnji srpski reprezentativac, sada sanja neke nove snove u dresu Rajn Nekar Levena, s obzirom da je sedam godina u dresu Vardara bilo i više od toga.

Kakav je život bundesligaškog igrača, koje ga emocije vezuju za period iz Vardara, uspomene, saigrače, kako gleda na rukomet i na život, šta čita ovih dana, o svemu tome, momak iz Crvenke govorio je za Balkan-Handball.com.

Vikend provodiš odmarajući. Nikolaj (Jakobsen) vam je dao četiri dana pauze. Atrofiraće vam mišići…

  • Neće sigurno, neće (smeh). To je retkost da se ima slobodan dan ovde. Ovaj tempo u Bundesligi je strašan, ubitačan.

Nisi navikao na to…

  • Drugačije je. U Vardaru smo imali više vremena za spremanje utakmica. Fokus je bio na Ligi šampiona. Par utakmica u SEHA ligi godišnje su bile da zapneš i to nije bilo tako jako. Nekada smo išli sa sedam igrača i dva golmana i opet smo pobeđivali komotno, i Celje, i Gorenje, što nije jednostavno. Ovde je strašan tempo, nema vremena za pripremu, ni za trening. Pričao sam sa Cindrom (Luka Cindrić) skoro, u Vardaru se dešavalo da ne mogu da odem kući iz hale koliko budem umoran od treninga. Toliko se ubijemo na treningu, da ne znaš gde si. Toga ovde nema. Ovde je sat i 15, sat i 20, malo se spremiš, taktika i to je.

Šta radiš u ova četiri slobodna dana…

  • U ovom delu Nemačke blizu nam je sve. Živim u Valdorfu, nešto kao Crvenka, malo mesto, 10.000 ljudi. Lep je i Hajdelberg, tu su ranije živeli Čupko i Šele, ali je malo daleko. Ovde je specifično. Živimo u jednom mestu, treniramo u drugom, teretana je u trećem, a utakmice su na četvrtom mestu. Zato je teško da se odlučiš gde da živiš. Svuda moraš autom, tako da sam izabrao da budem negde u sredini. Slobodan dan? Ništa specijalno, šetnja, jedna teretana, i to je to. Odmaram se. Naredne dve-tri nedelje će biti teške.

Tokom jednog od SEHA Final4 uhvatio te aparat kako čitaš knjigu u klupskom autobusu, što mu dođe kao jeres u svetu profesionalnih sportista. Šta čitaš trenutno i šta bi preporučio posetiocima Balkan-Handball.com?

  • Možda je neobično za nas rukometaše, ali čitam nešto non-stop. Znam i rukometaše koji to rade, na primer, Stole Stoilov, koji nešto čita non-stop. Bude tu još neko nekada sa nekom knjigom, iznenadi nas, ali nije to često. Volim istorijske knjige. Skoro sam završio Džingis Kana, a sada čitam o početku prvog svetskog rata. Ruska knjiga „Samoubistvo“, malo čudan naziv posle svega ovoga što se desilo…

Ti si odrastao sa Novakom Boškovićem…

  • Bio sam šokiran, dobio sam informaciju na putu za trening. Porasli smo zajedno, mlađi je od mene godinu dana. U Crvenki se svi znamo, malo mesto. Nisam mogao da verujem, i sada mi je teško da poverujem.

Još o knjigama…

  • Džoni Manojlović čita, eto video sam da je čitao „Kako ubiti pticu rugalicu“, pa smo to nešto komentarisali na Instagramu.

Poređenje rada i stilova Raula Gonzalesa i Nikolaja Jakobsena?

  • Teško je porediti. Suština je da ovde nemamo vremena da se spremamo, a u Vardaru smo od ponedeljka do subote imali pet treninga da se spremiš. Sve se to lepo skocka, obraća se pažnja na svaki detalj. U Nemačkoj je dobra stvar da nema vremena za radost, ni za tugu, jer za dva dana te čeka nova utakmica.

Gledao si kako je PSŽ demontirao Nant. Da li je to Raulov pečat?

  • Primećuje se njegov rad. Tu 6-0 odbranu, puno smo radili na njoj i onu našu 5-1 sa kojom smo osvojili titule. Primete se detalji, kako igraju halfovi, centralni, krajnji igrači. Pametan je trener, čuva još nešto za završnicu. Ekipa mu igra super, ima super igrače. Pariz je uz Barselonu glavni konkurent za titulu u Kelnu. Tu je i Vesprem koji je vezao 17-18 pobeda.

Celu Evropu nervira odnos Rajn Nekar Levena prema Ligi šampiona. Da li si svestan toga sada kada si deo „lavova“? Nikada ne znamo da li ćete igrati 100%, pa iako su takve izjave, na terenu to ne izgleda tako?

  • Nije to tako. I sam sam tako mislio pre nego sam došao ovde, ali nije baš tako. Iscrpljen si, umoran. Ti misliš da daješ 100%, ali ispadne da si na nekih 70% realno. Napor je ogroman. Teška je Bundesliga. Igrali smo u ponedeljak u Flensburgu, u sredu ti stiže Vesprem. Takve dve utakmice u 48 sati, to je stvarno previše.

Da li si mogao da pretpostaviš da će Flensburg igrati ovako?

  • Niko nije mogao da pretpostavi, pričao sam i sa saigračima, niko ne može da veruje. Stabilni su, super igraju, koriste sve igrače, ima ih 14-15, svi igraju.

Osam bodova ste u minusu, čuda se dešavaju i ne dešavaju, verovatno bi se to tako zvalo da uzmete titulu…

  • Tako je, ali i prošle godine u ovo vreme je Leven imao 7-8 bodova u odnosu na Flensburg. Ništa nije nemoguće, ali teško je izvodljivo. Igramo do kraja, nema veze.

Igrate sa Nantom u osmini finala. Videli ste kako neko može da ih razmontira. Ko je favorit u tom dvoboju?

  • Ne znam šta bih rekao. Imamo nekih povređenih igrača, trebalo bi da se vrate do tada Fet i Nilson. Sa njima imamo veću rotaciju. Nant je dobra ekipa. Igraju pametno i jako. Čeka nas težak dvomeč. Ne mogu da dam ulogu favorita ni nama, ni njima.

Da li može da se desi da se sve karte bace na LŠ?

  • Da, moguće, vrlo je moguće. Kasnimo osam bodova za prvim, za Kilom četiri (utakmica više). U Kupu smo ispali, ostaje nam Liga šampiona i Bundes.

Ko deluje kao prvi favorit?

  • Pariz i Barsa igraju mnogo dobro. Imaju puno igrača u rotaciji. Seged je bio dobar u prvom delu, sada su pali malo. I oni su tu, sigurno je da će da se dignu. I Pik je kandidat za F4.

Vardar- Seged četvrtfinale?

  • Izuzetno bi bilo zanimljivo da to vidimo. Niko nije očekivao od Vardara ovakve igre, na iznenađenje je svih. Nisam ni sam očekivao da će igrati ovako dobro. Jako dobar posao radi sa njima Parondo. Igraju na visokom nivou, i Kristopans, i Igor, i Skube. Bez Borozana su par meseci, a drže nivo.

Sećanje na Skoplje?

  • Ne mogu da opišem taj osećaj. Sedam fenomenalnih godina, neopisivih. Zavoleo sam grad, ljude, kada uđem u onu halu, osećam se kao kod kuće.

KOLUMNA: Veliki format – ILIJA

Nisu baš sve dočekali kao tebe. Trebalo je zaslužiti doček kakav su ti priredili kada si gostovao sa Levenom..

  • Izgleda da sam ga zaslužio, šta da kažem. Još jednom im hvala za onakav doček. Iznenadio sam se, nisam verovao da će onako reagovati ljudi. Veliko im hvala.

Kada si otišao 2011, u najluđim snovima nisi mogao da sanjaš…

  • Ni na kraj pameti mi nije bilo da možemo ostvariti takve rezultate. Bila je zdrava, dobra grupa ljudi, atmosfera je bila fenomenalna, stručni štab fenomenalan, sve najbolje o svima, nemam lošu reč za tih sedam godina. U prve dve godine kada smo bili sa Mihajlom bilo je OK, sa Sergejem je otišlo na viši nivo. Sve najbolje.

Igrači su se utrkivali u epitetima o Raulu. Da li ti fali sada neki njegov savet?

  • Naučio sam baš, baš mnogo od njega. Kod njega se sve igra na mozak. Napad, odbrana, sve. Mnogo ima da se naučio od španske škole. Strašan trener. Mnogo se trudi, radi, razgovara sa igračima, prenosi znanje, posvećen je rukometu od 0 do 24. Takvi su Španci. Poznaju levog beka iz trećeg nemačke lige. Zato i prave ovakve rezultate. Zato vladaju svetom.

Pričao sam sa Dejanom Milosavljevom, koji je pred svoj debi u Vesprem Areni, ostao fasciniran koliko su stariji igrači bili puni samopouzdanja i rešeni da pobede u gostima. Neverovatna količina samopouzdanja i karaktera…

  • Jeste, jeste, to se godinama stvaralo. Išli smo na pobedu bilo gde, protiv bilo koga. Barselona, Pariz, nije bitno, ideš po bodove. Igrači su bili na tom nivou, predaje nije bilo.

Da li ti ostaje žal što se nisi ostvario kao napadač?

  • Razmišljao sam o tome, iz neke moje tačke gledišta, i nije. Stvarno volim da igram odbranu. I kada mi dođe neki napadač, da se takmičim sa njim. Da pretpostavim šta može da uradi, kako da ga sprečim, kako ja njega da zeznem. Stvarno volim ovo da radim.

Primećuješ li podelu na momke koji igraju glavom i mišičima?

  • Primećujem, kako ne. To sam od Raula naučio. Kako glavom da igraš odbranu, ne moraš da imaš 120 kg i ubijaš sve oko sebe. To je fenomenalna stvar.

Pravilo izmene u posedu lopte bi te, hipotetički, nateralo da igraš i napad.

  • Pa šta da ti kažem, morao bih da se prilagodim. Ima tih što kolju i vuku za ruke. Ne igram tako. Igram čvrsto kada treba biti čvrst. I odbrana se igra na mozak. Možda ljudi ne veruju, ali stvarno je tako. Glava igra.

Andi Šmid, da li si naučio sve njegove fore?

  • Uglavnom jesam, ali stvarno treba vremena. Mozak mu radi kao švajcarski sat, čudo jedno. Nađe rešenje gde ga niko ne vidi. Samo on, fenomenalan igrač. Rekao sam mu da zamišljam kako mu u glavi rade zupčanici kao u satu. Takav je, svaka čast.

Poređenje sa Cindrom, u čemu je ko bolji, lošiji…

  • Dva različita tipa igrača, Cindra je mašinerija. On je fenomen. Prejak je, mali, zbijen, ali stvarno čudo. Pričao sam sa Marsom (Mijajlo Marsenić), u tri godine nismo mu opalili dva bloka na treningu. Zamisli to? Čoveku od 185, a lupaš onima od 205. U Vardaru se dešavalo da kada Cindra i Igor stanu na dva beka, ne možeš da ih pohvataš čoveče, to je ludnica.

Vraća vam se Uve Genshajmer,RNL ostaje na šampionskom kursu…

  • Želja mi je da osvojim Bundesligu. Rajn Nekar Leven pravi dobru ekipu, biće još nekih transfera. Dolazi i novi trener, biće novih motiva, biće drugačije kod igrača sigurno. Ima šanse. Prve dve ekipe igraju u Ligi šampiona, ako sledeće sezone ne budemo igrali, to može biti dobro, jer ćemo biti sveži i odmorni za Bundesligu. To pravi razliku.

Da li bi želeo da se oprobaš kao trener posle karijere?

  • Puno mi je puta palo na pamet. Ne znam konkretno, ponekad mislim da bih mogao, ponekad ne. Nije se još izdefinisalo. Znam da bih odbranu mogao da sastavim jako dobru. Za napad, nisam baš.

Česi imaju trenera za napad i odbranu…

  • Eto, u tako nešto bi mogao da se uklopim. Radio sam sa dobrim trenerima, Nikom, Raulom, ostalo je nešto i od Vuje. Ima još vremena, ali nije da nisam mislio.

Koju odbranu najviše voliš?

  • To je 5-1.

Navedi mi idealnu…

  • To je ona 5-1 iz finala u Kelnu. To je bila fenomenalna odbrana. Bio sam centarhalf, Kanje je bio prednjih, Makeda desni half, Borozan levi, Timur krajnji, Čupko i Šiš ovamo, na mesto Vuka bio je Igor, Marsa je bio tu isto. Tih zadnja tri-četiri meseca smo igrali strašno. To je tako dobro delovalo, tako smo utrenirali da su se svi mučili da nam daju gol, a kada prođu nas, stajao je Arpad.

Objasnio si selektoru razloge zbog kojih ne možeš da se odazoveš reprezentaciji, a koji su privatne prirode. Kako ti se čini sada posle SP 2019?

  • Imamo mlade igrače. Perunu treba dati vremena, par godina da napravi nešto. Kod nas je problem što se posle jednog prvenstva smenjuju treneri. Mora da postoji kontinutet, da neko zna da je tu 3-4 godine, da ima vremena da napravi neku priču. Treneri kod nas znaju da mogu biti sklonjeni posle jednog takmičenja, treba dati šansu u ciklusima – zaključuje Ilija Abutović.

 

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *