Reprezentacija Srbije će u četvrtak izjutra krenuti put Hrvatske, a prvi "krivac", zato što če "Orlovi" debitovati na velikim takmičenjima, jeste junak eliminacije Čeha, čovek koji je čuda pravio na golu u revanš meču u "Čairu", Dimitrije Pejanović (34). Da život piše romane, to je već poznata sentenca. Jedan od junaka iz tih romana jeste i naš sagovornik, koji je pre samo par godina bio "ko zna koji" na listi golmana nacionalne selekcije, pomiren sa činjenicom da nikada neće braniti za svoju zemlju. Danas je prvi…
Zdravo, Mišo. U Kovilovu mir i tišina. Dobri uslovi za rad?
– Odlični. Prvi deo priprema je bio naporniji, ali svesni smo da moramo raditi i napornije stvari, kako bi bili spremni za Svetsko prvenstvo. Sa golmanske strane, sa našim trenerom smo odradili sve maksimalno i spremni smo da uđemo u takmičenje. Veoma sam zadovoljan radom.
Do juna si bio gotovo anonimus za sve one koji se rukometom bave kao jednim od sportova. Koliko je tvoja sjajna partija protiv Čeha promenila situaciju? Vidimo da te kolege novinari baš traže…
– Promenilo se sa te medijske strane.
A, čuli smo da si se i oženio?
– Jesam, jesam (smeh). Dva puta sam pomerao svadbu zbog reprezentacije. Poziv za reprezentaciju je za mene bio čast. Čast je braniti boje Srbije. Veoma sam zadovoljan i srećan što smo na prvenstvu. Bez obzira šta uradimo ili šta možemo da uradimo, mislim da je ovo veliki korak za naš rukomet. Prvi put na jednom takmičenju predstavljamo našu državu. Želim da nastavimo ovako, da pokoljenja cene to i igraju za reprezentaciju, kao što mi dajemo sve od sebe. Kada mnogi nisu hteli, ovi momci su u tim teškim trenucima smogli snage i želje da dođu i krenu iz početka. Mislm da smo uspeli i drago mi je da sam deo toga.
Rekao si "Šta bi mogli da uradimo". Taj "maksimum" mogao bi da dobije svoju repliku i u brojkama?
– Ne volim da dajem bombastične izjave. Ne mogu ništa da garantujem. Samo znam da ćemo se boriti i truditi na terenu. Ako budemo imali i malo sreće, rezultat će doći. Bitno je da smo zdravi i da selektor ima na raspolaganju sve igrače na koje računa. Na kraju ćemo svoditi račune. Vreme će pokazati da li je ovo pravi momenat ili nam treba još godinu, dve da sazrimo.
Sada si starter na golu reprezentacije, u 35-toj godini života. Da li si, na primer, pre tri godine, mogao sebe da zamisliš na golu reprezentacije?
– Iskreno, nisam. Smatrao sam već da sam u nekim godinama, kada je moja šansa prošla. Mislio sam da ni jedan selektor neće računati na mene. Eto, selektor me je pozvao, ja sam se odazvao. Nisam se dvoumio ni jednog momenta. i da sam bio stariji, ne bih odbio. Pogotovo zbog situacije u kojoj je selekcija bila, zbog nedostatka vere i puno otkaza.
Posle rodne Crvenke i Crvene zvezde, put te je vodio u grčki Panelinios, gde si igrao i Ligu šampiona. Zatim sledi odlazak u ASOBAL, Almerija i sada, Torevijeha. Dugo si u Španiji. Reci nam malo o Torevijehi, klubu, gradu…
– Već duže vreme sam u Španiji. Navikao sam se na zemlju i svim našim sportistima tamo je prijatno, jer je mentalitet jako sličan našem. Brzo sam i jezik savladao. Rukomet je sport broj jedan u Torevijehi i svi žele da tako i ostane. Reč je o malom turističkom mestu kod Alikantea sa 100 hiljada stanovnika, na obali. Tokom letnje sezone populacija naraste do 400-500 hiljada, tako da je bolje pobeći na vreme, odmah posle završetka obaveza.
Je l izdaješ neke apartmane?
– Ne, ne (smeh). Nisam još u biznisu.
Oženio si se Španjolkom.
– Tako je. Ona je psiholog. Što se tiče jezika, uči srpski, da kad dođe ovde, može malo da razume i popriča sa ljudima. Ipak, u kući se za sada priča španski. Super funkcionišemo. Budući da sam dugo živeo sam, ni kuvanje mi nije problem.
Da li razmišljaš o kraju karijere?
– Još uvek ne. Ugovor imam još godinu dana. Ne znam šta posle. Vidite kakva je situacija, velika je kriza. Ne mogu da planiram ništa. Igramo tamo gde nas zovu i gde ima novca. Igraču dok god se budem dobro osećao. Sa 34 godine ne razmišljam o kraju karijere. Posle prestanka, voleo bih da budem trener.
photo: rss.org.rs
