Malo ko je očekivao da će u neko skorije vreme u slovenačkom klupskom rukometu, bitku za titulu šampiona voditi Koper i Goernje, a da će skoro dve decenije neprikosnoveno Celje, stajati po strani. Vremena se menjaju i ona donose nove utakmice, izazove i glad za pobedom. Jedan od igrača, koji je na slovenačko primorje doneo šampionske ambicije, jeste crnogorski reprezentativac, stameni levi-srednji bek, Draško Mrvaljević (30). Ne preterano euforičan pred činjenicom da je Koper, posle osvajanja Kupa, blizu duple krune, Draško je pričao o aktuelnom trenutku, kao i svojoj karijeri, crnogorskoj reprezentaciji, neophodnosti regionalne lige…
Draško, zdravo. Za Koper i tebe lično, još bolja sezona od prethodne, kada ste osvojili Kup. Blizu ste osvajanja duple krune. Pet kola pre kraja imate isti broj bodova sa Gorenjem, ali i praktično zicere kod kuće, gde dočekujete Gorenje i Celje. Najrealnije je da Vi podignete pehar…
– Ovo je jako mlad klub, koji je sedam-osam godina u slovenačkom rukometu, ali zadnje dve, tri godine je napravljen
veliki pomak. Prošle godine smo osvojili Kup, ove godine Superkup i odbranili Kupa. Bože zdravlja, ako bude sve kako treba, mislim da možemo da se nadamo i najvažnijoj, šampionskoj tituli. U kratkom periodu su se desile velike promene. Bilo bi bolje da su se ljudi više založili za rukomet ovde, jer nema neke razvijene rukometne publike. Ali dobro, nadam se da ćemo sezonu zaokružiti sa tri titule, što bi bio istorijski uspeh. To ni Celju nije uspelo, od kada se igra Superkup. Ima još dosta da se igra…
Ove godine se bodovi gube redom, od svih ekipa. Više nema sigurnih bodova.
– Svaka ekipa je izgubila dosta bodova protiv manjih ekipa. Ako ne uđeš 100% motivisano možeš da izgubiš bodove. To
je dobro za ligu, velika je neizvesnost i treba biti pripremljen na to.
Celje je palo, titula će verovatno čekati pobednika duela između vas i Gorenja u "Bonifiki". Imali ste interesantnu predigru pre desetak dana u Velenju, incidente… . Već tamo ste mogli da rešite pitanje šampiona, ali ste izgubili.
– I prošle godine se titula odlučivala u zadnjoj utakmici, kada smo izgubili u Celju. I ove godine će zadnje kolo odlučivati. Ove godine je Celje ispalo iz igre, ali su još uvek izuzetno opasni, u smislu da mogu uzeti bodove, i nama, i Gorenju. To su dobri igrači, dobra ekipa, koja svakoga može da dobije. U ovom momentu, oni mogu i da odluče puno, jer gostuju nama i idu u Velenje. Ima još tri, četiri bitne utakmice. Ova zadnja utakmica u Velenju je pokazala koliko je sve u stvari izjednačeno. Bilo je malo i nekih drugi igara, ali šta je tu je, idemo dalje. Ne treba se osvrtati na to.
Da li se oseća tenzija u gradu? Ipak su ovo dani najvećih sportskih iskušenja…
– Nije to ona prava rukometna sredina, gde svi iščekuju neki meč. Još uvek to Koper nema. Ljudi su počeli malo više da se interesuju, ali nije na tom nivou, na kome treba da bude. Mislim da će se to popravljati sa godinama, a da će u ovih nekoliko utakmica navijači napraviti dobru atmosferu i biti naš sedmi igrač na putu do titule.
Niste imali prijatno iskustvo u Ligi šampiona, gde ste završili kao poslednji u grupi. Pobedili ste Portland, ali sve ostalo izgubili u LŠ od 32 kluba. Ako uzmete titulu, kakve su vam šanse u novoj, skraćenoj od 24 kluba?
– To su već svi zaboravili. Takmičenje u Ligi šampiona je teško za bilo koji balkanski klub, osim Zagreba, koji ima ogroman budžet. Naš klub sa 1,5 miliona Eura ne može da se takmiči u bilo kom takmičenju sa klubovima koji imaju po 3, 4, 5 miliona. Koliko para, toliko muzike. Možeš jedne godine da iznenadiš, ali na duže staze, ne. Nama je to bila prva godina u Ligi šampiona, mnogim igračima susret sa velikim igračima i ekipama. Nije to neko veliko iznenađenje. Da nije bilo povrede Darka Stanića u tom periodu, mislim da smo trebali da dobijemo Steauu oba puta, a nije bilo ni Ace Stojanovića jedan duži period, koji je trebao da bude prvi desni bek. Nismo bili kompletni. Bez dva ključna igrača, bilo je teško. Ipak, nije to neki neuspeh. To je veliko iskustvo i sigurno da će iduće godine biti jače takmičenje, ali opet, pitanje je kakvi će sastavi biti? Sa Špancima se može igrati, ali sa Nemcima teško. Oni su ispred svih.
Pet godina si proveo u Španiji (Teukro i Torevijeha), sada dve u Sloveniji. Za Sloveniju i Mađarsku kažu da su najbolja inostranstva za Ex-yu igrače?
– Kako se ko snađe. U Španiju sam otišao jako mlad, i nisam razmišljao o odlasku odatle. Ipak, odlučivale su neke privatne stvari na koje nisam mogao da utičem. Španija je najbolja zemlja za sve naše sportiste, gde se osećamo jako prijatno. Šteta što se sve desilo sa krizom, pa je dosta igrača u problemima, jer su klubovi sa finansijama problematični. Jako malo igrača hoće da ode iz Španije. Tamo se jako lepo oseća čovek. Tamo je najlepši život. I ovde je lepo, blizu je i prijatno za život, ali je veći pritisak nego u bilo kojoj drugoj ligi. Ovde je veći pritisak za osvajanje nego u Španiji. U nekim stvarima se možda i preteruje, ali dobro. Ima prednosti, ima mana. Ja sam zadovoljan. Volim more, lepo je u Koperu.
Kako razmišljaš o karijeri? Još godinu dana u Koperu, a posle?
– Mogu još par godina da odigram na visokom nivou. Ne razmišljam još o tome. Voleo bih da se oprobam u Nemačkoj, da
zaokružim karijeru. Osvajanje titula i igranje Lige šampiona u Koperu predstavlja sada veliki izazov. Još kada Celje bude pojačano sledeće godine, ovde će se i dalje igrati vrhunski rukomet. Biće izazova, jaka liga, to je najbitnije.
Izazove si imao i u jakoj jugoslovenskoj ligi, gde si igrao za Lovćen, a kasnije i za Sintelon. U to vreme, bilo je
čudno da momak sa Cetinja igra u Sintelonu, ekipi, koja je, uz Partizan, bila najveći rival tvom matičnom klubu?
– U Lovćenu sam se osećao kao kod kuće. Rešio sam da bude profesionalac i znao sam da moram otići dalje. Odlučio
sam da se posvetim rukometu i Sintelon je bila prava sredina sa dosta mladih igrača, sa kojima sam igrao u mlađim
jugoslovenskim selekcijama. Anđelković, Kojić i ostali sa kojima sam odrastao uz rukomet. Mislio sam da je bolje da se razvijam sa njima. Taj projekat mi je bio jako zanimljiv i nisam se mnogo dvoumio. Volim izazove u životu i nije me strah da probam. Sa 20 godina sam otišao od kuće i nisam se pokajao. Žao mi je što Sintelon nije izrastao u ono što je trebalo. Bio je to odličan klub sa jako dobrom finansijskom konstrukcijom. Dešavanja u jugoslovenskom rukometu su doprinela da Sintelon nestane, što je po meni, najveća greška. Uz Lovćen i Partizan, ta liga je imala kvalitet.
Jedan si od nosilaca igre reprezentacije Crne Gore. Nakon istorijskog plasmana u drugu fazu EP-a u Norveškoj,
krenula je serija slabih rezultata. Loše ili realno?
– Ne bih rekao loše. Protiv Rumuna nismo imali sreće u baražu za SP. U tom momentu smo imali mnogo povreda. Đukanović, Kapisoda, Stojanović, Marković nisu igrali. Osmajić je igrao povređen, želeo je da nam pomogne da se plasiramo na Svetsko prvenstvo. Verujem da je bilo ko od njih igrao, da bismo dobili Rumune. Izgubili smo za jedan gol. Ipak, kada četiri igrača iz prve postave odsustvuju, to je mnogo i za mnogo bolje ekipe, a ne za nas, koji nemamo puno iskusnih i kvalitetnih igrača u svojim redovima. Prva postava je tu, a ovo ostalo su mladi, neiskusni igrači, koji nemaju dovoljno iskustva za igranje velikih mečeva. Rumunija je izuzetno kvalitetna ekipa, što smo videli i kasnije. Ipak, da smo bi
li kompletni, izbacili bismo ih.
Mnogi kažu da je odlaskom Alena Muratovića, Crna Gora izgubila kvalitet za učestvovanje na velikim takmičenjima. To može da se potkrepi i rezultatima u ovom ciklusu kvalifikacija? EP u Austriji će ostati samo san…
– Alen je izuzetno kvalitetan igrač, ali bio je i on sa nama u Rumuniji, pa nismo prošli. Ekipu čine 12, 14 igrača. Protiv Rumuna nije bilo Gorana Stojanovića, našeg prvog golmana, koji daje razliku u kvalitetu i veliku sigurnost. Žao mi je Alena, što mu je sada karijera praktično zaustavljena. Davao nam je dosta toga u napadu i mislim da bi uz Osmajića u ovim utakmicama kvalifikacija, mnogo pomogao. Imali bi na svakoj poziciji po dva kvalitetna igrača i mislim da bi Šveđani imali mnogo teži posao.
Kako vidiš igrače koji dolaze. Još se nije pojavilo neko novo, mlado ime koje obećava?
– Crna Gora je mala, 600 hiljada stanovnika, ali uvek ima talenata. Mlađi igrači imaju tu nesreću da nemaju pravu ligu. Crnogorska liga nije nekog kvaliteta, pa oni ne mogu da se razviju na pravi način. Za pravilan razvoj igrača i njegovo stasavanje je najbitnija liga. U takvim okolnostima je teško napraviti igrača i teško je očekivati od njega da pokaže nešto na međunarodnoj sceni. Verujem da će Milašević, Pejović i Žare Marković izrasti u odlične igrače, ali opet, potrebno je vreme. Ostali su hendikepirani ligom. Ne može se sticati iskustvo igranjem za reprezentaciju.
Iz pozicije Srbije, Crne Gore, BiH, Makedonije, svi bismo voleli neku regionalnu ligu. Iz pozicije Slovenije, to verovatno nije tako. Sećamo se kakvi su otpori bili u Srbiji, kada su ljudi tvrdili da pravljenjem košarkaške Goodyear lige, rušimo jaku srpsku ligu. Vi tamo imate kvalitetno takmičenje, ali opet, kakav je tvoj lični stav. Ti si igrao u jednom pokušaju regionalne-srednjoevropske lige…
– Igrali smo 2001. godine. To je jedini spas za sve ekipe u bivšoj Jugoslaviji! I za slovenačke, i za hrvatske. Ima par klubova koji su organizovani na višem nivou, ali sve ostalo je loše. Košarkaška NLB liga je pokazala da je to dobra ideja. Bez regionalne lige u nekom doglednom periodu, ni jedan klub sa ovih prostora neće moći da se nosi sa Bundesligašima, niti da napravi bilo šta u Ligi šampiona. Takva liga donosi interesovanje. Ne bi morali da gledamo u Nemačku, Španiju. Imali bi svoj šampionat koji bi bio izuzetno kvalitetan i svaku utakmicu visokog kvaliteta. Igrači bi brzo sazrevali i samim tim bi reprezentacije imale koristi. To je budućnost. Bez obzira što sada neko ne želi da razgovara o tome, to je budućnost. Krenula je ženska liga. Mislim da i muškarci moraju da se organizuju što pre. Vaterpolo je takođe krenuo. Jednostavno, Hrvatska nema ligu u rukometu. Srbija nema ligu, Crna Gora nema ligu, Bosna nema ligu. Ovako bi bilo 10 ekipa, gde bi protiv svakog morao da igraš 100%.
