Balkan Handball

Intervju nedelje – Golub Doknić!


Jedan od golmana mlaže generacije, koji pleni lakoćom na
golu, a asketskim izgledom nagoveštava onu da su golmani u našoj igri sedam na
sedam, "najotkačenija" sorta, jeste i Golub Doknić (25), čuvar mreže
italijanskog Konversana. Momak, koji je rođen u Vrbasu, gde je započeo i
seniorsku karijeru kao član jedne perspektivne generacije (Vujadinović, Elezović, Ćurković,
Miricki, Stojanović, itd), da bi preko skopskog Vardara, stigao do italijanskog
Konversana, do sada je imao i zapažen reprezentativni angažman. Kao junior, sa
reprezentacijom Srbije i Crne Gore osvojio je bronzanu medalju na EP-u u
Poljskoj 2003. godine, dok je, za mnoge neočekivano, u dresu Crne Gore,
debitovao na velikim međunarodnim takmičenjima početkom ove godine u Norveškoj.

Golube, zdravo! U Konversanu krcaš drugu sezonu. Jesi li
zadovoljan?

– Mogu ti reći da sam izuzetno zadovoljan. Nisam očekivao
takvu ligu, takav odnos prema rukometu. Svi ovde, znamo, imamo averziju prema
italijanskom rukometu uopšte, ali evo, i ovaj turnir u Blacu na kome smo ušli u
finale, pokazuje da možemo da se nosimo sa evropskim ekipama i prikažemo neki
nivo.

Zna se da si imao neke ponude iz Španije i da si mogao da
promeniš sredinu ovog leta. Ne znamo kako je to izgledalo finansijski, (možda i
znamo), ali eto, šta te zadržalo u Italiji?

– (smeh)Imao sam par ponuda iz ASOBALA, ali odlučio sam se
za još jednu godinu u Italiji, iz pre svega, finansijskih razloga. Te ponude
nisu bile konkretne, to jest, na finalizaciju se trebalo čekati neko vreme,
tako da sam prihvatio ponudu Konversana pod dobrim uslovima. Videćemo šta će se
desiti sledećeg leta. Nadam se da ću uspeti da promenim sredinu i odem u neku
malo jaču ligu, da se, što kažu, oprobam u jačoj konkurenciji.

Kakve su ambicije Konversana ove godine?

– Što se tiče Skudeta, idemo striktno na osvajanje titule i
duplu krunu. U Evropi, u Kupu EHF igramo protiv Savehofa. Sreća je da revanš
igramo kod nas, pa Šveđane, koji imaju mladu ekipu neće čekati ni malo lak
posao. Imamo sjajnu publiku, dođe 4000 ljudi,napuni se hala, teško za goste. To
je naša velika prednost.

Kakvo je iskustvo bilo igranje na Evropskom prvenstvu u
Norveškoj za reprezentaciju Crne Gore? Kako si rođen u Srbiji i rukometnu
karijeru gradio u njoj, svi su očekivali da te vide na golu srpske
reprezentacije, ali se desilo drugačije?

– Sve se izdešavalo na brzinu. Evo, danas sam baš pričao sa
Jovicom Cvetkovićem ovde u Blacu. Dve godine sam čekao poziv, barem na širi
spisak, ali nažalost, nisam ga dobio. U to vreme je stigao poziv od ljudi iz
Crnogorskog saveza, koji sam ja oberučke prihvatio. Znaš i sam, da je za jednu
karijeru važno igranje u reprezentaciji, i koliko ti raste cena, ako si
reprezentativac, koliko dobijaš na iskustvu. U međuvremenu, kada sam se već
dogovorio sa Crnogorcima, dobio sam dopis iz Srbije, da sam na spisku! Javio
sam se ljudima iz Saveza i objasnio da sam u nezavidnoj situaciji, jer sam
ljudima iz Crne Gore obećao i pristao da branim za Crnu Goru. Inače, moje
poreklo je iz Crne Gore. Otac i majka su mi rođeni tamo. Eto, za godinu dana
igranja za Crnu Goru, puno toga sam doživeo, mnogo ljudi upoznao i eto, to je
jedno veliko iskustvo, i što se rukometa tiče, i života.

Niste uspeli da se plasirate na naredno Svetsko prvenstvo.
Imali ste dosta pehova, što su Rumuni u baražu iskoristili.

– Što se tiče utakmica sa Rumunima, videli ste svi, da nije
bilo Gorana Stojanovića, po meni jednog od pet najboljih golmana u Evropi ove
godine, a nije bilo ni Petra Kapisode. Tu sam došao da po prvi put u karijeri
igram utakmicu tako velike važnosti
i nažalost, nisam se snašao. To sam rekao i ranije. Prvu utakmicu sam odigrao
dosta solidno i imao 14, 15 odbrana, dok sam u revanšu bio loš. Ne znam zašto,
stvarno. Možda da sam u zadnjih pet minuta odbranio dve lopte, možda bi prošli.
Ovako su oni otišli, većim delom i mojom krivicom, jer sam bio loš, pogotovo u
drugom poluvremenu kada se rezultat lomio. Nismo imali ni sreće. Sve se
skupilo.

Kvalfikaciona
grupa za Evropsko prvenstvo u Austriji je dosta teška. Koliko ćete moći da je
iznesete i uopšte, koliko je rezultat u Norveškoj bio zaista realan?

– Poznavajući
Crnogorce, znam da se neće predavati do poslednjeg daha. Švedska i Poljska su
sigurno kvalitetnije ekipe od nas, ali svi znaju, kako je igrati u Crnoj Gori.
Probaćemo da otmemo nekome bod i na strani, da iznenadimo. Borićemo se, to je
sigurno. Nema predaje, ni jednog jedinog momenta.

Dobra generacija
je izašla iz Vrbasa pre par godina. I ako ste imali dosta finansijskih
problema, izrasli ste u dobre igrače i rasuili se po inostranstvu (Vujadinović,
Elezović, Ćurković, Radić, Stojanović, Miricki, Marčeta).

– Tako je.
Generacija 82 i 83. su stvarno bile kvalitetne i drago mi je da smo toliko
uspeli, na čemu nam mogu pozavideti svi rukometni centri u Srbiji. Imamo dosta
reprezentativaca, igrača koji igraju u vrhunskim klubovima, i teško da će se
tako nešto ponoviti u dogledno vreme. Kao klinci sa 19,20 godina nosili smo se ravnopravno
u ligi, gde su bili jaki Partizan, Lovćen, Zvezda.

Da li posećuješ
Balkan-Handball.com?

– Kako da ne.
Trenutno nemam internet u stanu, ali čim se vratimo sa priprema, ponovo ću biti
online. To je svakodnevnica svakog profesionalca.


ŽIKA BOGDANOVIĆ

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *