Sjajan početak sezone i učestvovanje u "grupi smrti" kako nazivamo najjaču grupu preliminarnog takmičenja u Ligi šampiona, gde pored njegovog MKB-a(Foteksa), učestvuju Celje i Gumersbah, dovoljni su razlozi za razgovor sa Markom Vujinom, desni bekom vicešampiona Mađarske. Ovaj 22-godišnji momak, posle škole Sintelona iz Bačke Palanke, svoj rukometni put je nastavio da krči u jednom od najboljih klubova Evrope. Bez dlake na jeziku, Marko priča o početku Lige šampiona, srpskoj reprezentaciji, razlici između Srbije i Evrope, planovima…
Izgubili ste bod protiv Celja kod kuće. Kako si ti doživeo utakmicu?
– Da, izgubili smo neplaniran bod zahvaljujući norveškim sudijama, koje su nam uzele sedam lopti u drugom poluvremenu. Krivo nam je svima, jer smo vodili tokom cele utakmice, sad moramo na pobedu u Keln, ali takav je sport.
Da li ste spremni na tako nešto? Kakav je moral u ekipi?
– Pa svi smo bili u šoku posle meča, jer smo primili gol u zadnjoj sekundi. Takođe nam nije jasno da ovakvo suđenje ima jedna ozbiljna ekipa, i to na domaćem terenu. Ne znam što je ovoga puta bilo tako.
Gde će biti lakše uzeti bodove, u Kelnu ili Celju?
– Mislim protiv Gumersbaha. Igraju 6:0, što nama više odgovara.
Znamo da su ambicije Vesprema uvek najveće. Prošle sezone ste izgubili titulu u domaćem prvenstvu, sada kiksali u Ligi šampiona. Izgleda da MKB(novo ime kluba) nije više tako ubedljiv kao ranije. Zašto?
– Mislim da je gubljenje titule slučajnost i da se to više neće ponoviti sigurno. Samim tim smo kao drugi dobili težu grupu u LŠ, što je svima ovde jasno. Klub finansijski dobro stoji, ima dosta mladih igrača kojima treba vremena, a rukovodstvo kluba ima sličan sistem kao Kil, tako da se tek za dve godine može očekivati da idemo na vrh Evrope.
Kako se uz to slaže promena trenera. Otišao je Zovko, došao Močaji?
– Mislim da je došao najbolji čovek u ovom momentu za klub, koji voli mlade igrače sa kojima naporno radi i kome svi veruju. Recimo, ja sam imao razgovor sa njim i on mi je rekao da mu je cilj da od mene napravi jednog od najboljih desnih bekova Evrope. Iz dana u dan naporno radimo na tome. Zovko je ovde legenda i sve najbolje o njemu i radu sa njim.
Ove godine si dobio punu minutažu posle odlaska Kire Lazarova. Kako si zadovoljan svojim igrama?
– I više sam nego zadovoljan. U pet kola prvenstva dao sam 39 golova, sedam protiv Celja, tako da hvala Bogu, idem dobro, samo tako da ostane. Čeka me težak posao, jer treba naslediti Kirila, koji je po meni najbolji napadač Evrope. Od njega sam puno naučio i mnogo ga volim, jer smo strašni drugari. On je veliki igrač i još veći čovek. Čujemo se skoro svakodnevno.
I Kire je sjajno otvorio sezonu. Sada ono neizbežno pitanje. Igraš dobro, standardno, u velikom klubu, mlad si, zašto te nema u reprezentaciji Srbije? Čak ni na širem spisku?
– To me svi pitaju. Ja ne znam. Pet godina sam napolju, a imam samo 22 godine. Koliko znam, nekome to jako smeta od onih gore u našem rukometu. Bio mi je san da igram za našu repku, da sa mojom generacijom osvojim mnogo toga i mislim da bi uspeli, ali to neko ne dozvoljava. Ne mogu da verujem da Šešum ode na pripreme i ne igra ni minut, Petar(Nenadić) takođe, nema Uroša Mitrovića!? Mislim da ti ljudi pojma nemaju gde su, a šta je rukomet u Evropi! Nažalost, Evropa nema veze sa Srbijom. Imamo neinformisanog selektora, koji ima derbi Lige šampiona, Vesprem-Kil u februaru, na samo četiri sata vožnje od Beograda. Njega nema nigde. Ima finale Seged-Vesprem, gde je nas desetorica, njega nema. Krajnje amaterski, ali hvala Bogu, ima nekih kojima ću trebati I trebam…
Jel smem da pogađam, Mađari? Budući da Lazarova, po Kirilovim rečima nisu uspeli da ulove, logično je da si ti sledeći?
– A sad si me našao na "prvu". Nemam na tu temu sada stvarno ništa da kažem. Kada dođe vreme, biće sve jako jasno.
Jel ima šanse da se situacija sa Srbijom popravi? Što se tiče selektora, čudi da je na spisku koji je objavljen pre desetak dana, Doknić još uvek golman “Vardara”(brani u Italiji), a Milutin Dragićević “i dalje” igra u Konstanci, iako je već par meseci u redovima Silkeborga. Puljez, Šterbik, Bojana Popović… Ima li kraja?
– Ne znam šta treba da se desi. Mene su neke stvari veoma povredile. Imam odličan ugovor u Vespremu, ne treba mi reprezentacija da se prodajem, kao neki. Iz ove perspektive, teško, jer neke stvari vidim I kao mlad hoću da odlučim za ono što je meni dobro. Moguće je da u neko doba u Srbiji bude sve ok, pa da igram, još uvek sam mlad.
Dokle imaš ugovor sa Vespremom I šta posle? Neka jača liga?
– Do 2009. godine, ali gazda želi da ga produžimo u novembru. Voleo bih u Bundesligu, u klub koji je bolji od Vesprema, tako da ćemo još videti.
Kakav je život u Vespremu? Kako provodiš slobodno vreme?
– Ovde je ok, grad ima 80 hiljada stanovnika, tako da nas svi poznaju. Ljudi jako vole rukomet, gradi se nova dvorana, ista kao u celju, tako da grad napreduje u svakom smislu. Blizu mi je Balaton, klima je ok. U slobodno vreme odmor, kafica, šetnja, malo Mađarice i tako…(smeh).
I za kraj, standardan završetak svakog intervjua. Da li posećuješ sajt I kako ti se sviđa?
– Pogledam ga I mislim da je stvarno strašna stvar to što radiš, da se ljudi malo upute u dešavanja u Evropi, jer nažalost od rukometa u Srbiji, malo je dobrog ostalo. Mislim da je super stvar I za ove u Savezu da malo otvore oči prema Evropi, mada sam ubeđen da oni to ne gledaju nažalost. Poruka za ljude Iz rukometa glasi: Pustite mlade momke da igraju rukomet I da grabe ka svom cilj, jer ako se ovako nastavi, neće nas više biti nigde.
Hvala Marko na lepim rečima I otvorenosti koju si pokazao.
Žika Bogdanović
