Intervju nedelje – Miladin Kozlina!

Zdravo, Diko.
Kako si zadovoljan početkom sezone? Stiže Gumersbah, šansa da se isprave sve
greške?

– Nisam
nešto zadovoljan početkom sezone, ali najbitnije je da se sada dignemo. Idemo
na pobedu protiv Nemaca, a već smo napravili pola posla prošle nedelje, kada je
pao Vesprem.

Slovenačka
liga? Kao nikada do sada, teško pobeđujete? Gotovo nikoga niste pobedili sa
više od 10 razlike, što se nekada podrazumevalo. Koper i Gorenje nikada po
kvalitetu nisu bili bliže?

– Istina
je da teško pobeđujemo. Koper, Gold Club i Gorenje su dosta uložili u neke igrače.
Mi smo u krizi, no nadam se da će to biti bolje do kraja sezone, kada se
stabilizujemo sa povredama i uigramo.

Kako
reaguješ na sve veće pretnje iz drugih klubova? Da li je moguće da Celje neko
skine sa trona posle 16 godina?

– Nema
šanse to. Mogu oni da pričaju. Svi oni vole da pričaju, ali kada su na terenu,
nema ih nigde. To nema šanse.

Ti si bio
član najjače generacije koje je Celje imalo sa Rutenkom, Zormanom, Perićem,
Kokšarovom, itd. Prava si osoba da odgovoriš na pitanje, da li je ovo najslabija ekipa Celja u
poslednjih desetak godina?

– Ovo je
moja šesta sezona u prvom timu i mogu reći da jeste najslabija, ali verujem da
ćemo dobrim radom
do kraja sezone poboljšati igru.

Došlo je
do promene trenera, Kamenicu je zamenio Ivezič? Da li se oseća kakva promena?

– Ja nisam
osetio nikakve razlike. Tek smo počeli da radimo sa novim trenerom. Kratak je
period da se nešto radikalno promeni. Pokazaće se na kraju sezone, da li je
bilo bolje sa novim trenerom ili ne.

Atmosfera
u ekipi?

– Videli
smo da kada hoćemo, možemo da odigramo na visokom nivou, tako da je to veoma
bitno za atmosferu.

Šta Celje
ima, a drugi ne?

– Celje je
jedan veliki klub, na svetskom nivou. Kada se dogovoriš, tu dobiješ sve. Nikada
nije bilo nikakvih problema. Ljudi žive za celjski rukomet. Nove igrače lako
prihvatamo u ekipu. Ovde je sve super.

Florijani?

– To su
najbolji navijači u Evropi. Kada smo u krizi, to je haos u “Zlatorogu”. Naš
igrač više na terenu.

Da li
Celje može ponoviti 2004. godinu i osvajanje LŠ?

– Sigurno da može.Treba dosta truda i još koji
igrač.

Gde je
problem? Nije u novcu, jer ni tada se po budžetu niste mogli meriti sa Špancima
i Nemcima? Možda u selekciji igrača?

– Moramo u
svaku utakmicu da ulazimo kao da igramo finale Lige šampiona. Kada bi tako
razmišljali, bilo bi lakše sve.

Dete si
Celja, da li sebe zamišljaš u nekom drugom klubu?

– Ja sam
odrastao ovde, počeo da igram rukomet i još uvek igram. Produžio sam ugovor do
2011. godine i nadam se da ću još neki ugovor potpisati. Ne želim da idem
odavde, jer ne postoji bolja sredina. Imao sam ponude koje su bile finansijski
bolje, ali nikada nisam pomišljao da odem.

Koji je to
klub koji bi mogao da nadomesti Celje?

– Klub gde bih imao lepu minutažu, mada nikada nisam razmišljao o tome. Želim da
ostanem u Celju.

Reprezentacija?
Posle 2004. godine i srebra kod kuće, nema vas nigde. Da li je to bilo samo
lepo iskorišćeno domaćinstvo ili veruješ da imate šanse za medalju u
budućnosti?

– Tada nam
je domaći teren bio veliki plus. Naš problem je što stalno menjamo sastav. Onda
je veoma teško igrati.

EP u Norveškoj?
Teška grupa sa Hrvatima, Poljacima i Česima?

– Mi
možemo svakog pobediti i od svakoga izgubiti. Sve je do nas.

Šta je
realno, koja pozicija?

– Realno
je da smo po kvalitetu u prvih pet reprezentacija. Idemo na medalju, to je
cilj.

Jel’ Rutenka
definitivno Španac?

– I ja sam
tako čuo, od drugih igrača, da je završio sa Slovenijom. Mada to niko javno nije objavio.

Ove sezone
si se pokazao kao specijalista za prelomne trenutke? Postigao si gol za
nerešeno u Vespremu, napravio preokret prošle nedelje protiv istog protivnika?

– Pa ne
znam, nije važno koja je ekipa prekoputa. Ja znam kako je samnom. Meni treba pet-šest
minuta da se opustim, da uđem u tempo. Teško mi je da uđem hladan sa klupe u
45. minutu i da zaigram odmah. Kada krenem da šutiram i kada me krene, onda je
super.

Bio si
prepoznatljiv po odbrani?

– Odbranu
baš volim da igram. Pre sam bio malo grublji, sada sam se smirio. To valjda ide
sa godinama.

Stavljen
si na listu od 24 najbolja celjska igrača svih vremena po profesoru Goršiču?

– Super je
osećaj kada se priča lepo o tebi. Drago mi je da sam na spisku sa takvim
imenima. Puno mi znači i daje dodatni motiv da nastavim dalje.

Čujem da
se lepo slave uspesi u Celju? Gde slavite posle Gumersbaha?

– To je
najlakši deo. Ako pobedimo, popijemo u garderobi po koju pivicu, a posle je sve
stvar dogovora(smeh).

Jel’
osećaš popularnost?

– Ovde se
oseća. Meni nije problem. Ja volim da pričam sa ljudima, prihvatam svaki
komentar, bilo pozitivan ili negativan. Navikao sam se i to je sve pozitivno.

Negde sam
pročitao da ti je Budva omiljeno mesto za odmor? Dok ostali rukometaši navode
Majorku, Ibicu, itd?

– Da, da
Budva. Osećam se lepo tamo. Narod je takođe super. Gde god da odem cepaju
narodnjaci.. I mi kada slavimo, to se sluša. Čim se završi utakmica, kreće
pesma.

Imaš
tipično ime i prezime za ove prostore. Odakle potiču tvoji?

– Moji
roditelji su iz Vojvodine. Mama je iz Sivca, a tata iz Bajmoka. Sa majčine
strane potiču iz Crne Gore, a sa očeve iz Hrvatske.

Kako
provodiš slobodno vreme?

– Imam
ozbiljnu vezu, tako da najviše vremena provodim sa devojkom. Tu je i pas,
prijatelji. Nemam neki specijalan hobi.

Već smo
saznali da si tek sada čuo za sajt?

– Slabo
sam na internetu. Sada sam video sajt. Super je.

Miladine, puno sreće u nastavku sezone!