Kada naš sport
kritikuju zaljubljenici u druge sportove, zbog ovakvih i onakvih pravila,
grubosti, koja ponekad prevazilazi svaku granicu sportskog neba, mi im usta
zapušavamo umetnošću Ivana Balića, lakoćom Petra Nenadića ili magijom Dejana
Perića. Jedan od momaka, koji od rukometa pravi „spektakl za sve", svojim pokretima
pokazujući šta se sve može u okviru
40×20, negujući svu njegovu raskoš i lepotu, jeste i Nebojša Golić (31),
srednji bek sarajevske Bosne Sunce Osiguranje! Rođeni Banjalučanin, prošavši
školu Borca, obreo se u šabačkoj Metaloplastici, gde je i zaradio dres
jugoslovenske reprezentacije sa kojom je osvojio dve svetske bronze. Igranje za
Sintelon, donelo mu je potpunu afirmaciju, a odlazak u nemački Veclar, u kome
je proveo šest godina, i zvanje jednog od najboljih srednjih bekova na svetu.
Vratio se u BiH, prošle godine, i posle kratke epizode u matičnom Borcu, postao
organizator igre ambiciozne sarajevske Bosne.
Zdravo, Nešo! Ako
može tako da se kaže, vratio si se u žižu interesovanja rukometne javnosti na
ovim prostorima, povratkom, prvo u Borac, a onda i prelaskom u Bosnu. Koliko si
zadovoljan početkom ove sezone? Fino gurate na svim frontovima.
– Jako sam zadovoljan početkom sezone. Prošao sam pripreme od početka do kraja bez ikakvih
zdravstvenih problema i to je rezultiralo dobrim igrama, a još bitnije, zadovoljstvom
i unutrašnjim mirom. To me je mučilo zadnjih godina.
Za vikend stiže
Siudad Real. Šta je još izvesno osim na sreću, pune „Skenderije" i nažalost,
pobednika?
– Hahaha, izvjesno je da će biti još i lijepih djevojaka, jer
Sarajevu to ne manjka, a tekma će sigurno biti zanimljivija nego ona u Španiji.
Rukometni duh se izgleda iz Banjaluke preselio
u Sarajevo?
– Tačno
tako. Dosta igrača, koji su prošli banjalučku školu su sada okosnica Bosne. Na žalost
Banjaluke,a radost Sarajeva, jer naša (banjalučka)škola je poznata već duži niz
godina, kako kod nas, tako i van naših granica…
Igrao si dugo u
Bundes ligi. Bosna polako postaje rukometni gigant na ovim prostorima. Kako ti
se čini klub iz Sarajeva i možeš li nam dati neko poređenje nemačkog i
ovdašnjeg iskustva?
– Meni je
zadovoljstvo biti član Bosne, jer ovo je trenutno sa velikom razlikom u odnosu
na konkurente, najbolje organizovani klub u BiH, a možda i šire. Usporedba sa
Njemačkom je nerealna još uvijek, ali sarajevska Bosna iz godine u godnu prati
trend i nastoji biti što bliže evropskim standardima. Ubijeđen sam da će se
uskoro približiti velikim evropskim klubovima u svakom pogledu.
Borba za drugo
mesto u grupi sa GOG-om i plasman u TOP 16 je izvesna i sve će zavisiti od te
utakmice kod kuće sa Dancima? To bi bio najveći uspeh kluba u istoriji…
– Daleko
je GOG. Prvo odigrati sa Ciudadom, zatim dobiti Grke tamo, što neće biti
bas tako lako, pa tek onda razmišljati i pripremati se za Dance. A tu je i
domaće prvenstvo, gdje ne potcjenjujemo nikoga. Iskoristio bih ovu priliku da
se zahvalim podršci sa tribina u Danskoj, koja je bila fenomenalna i nadam se
da će Španci i Danci osjetiti, šta je grotlo "Skenderije" i da im neće biti
svejedno kada se pojave pred našim navijačima.
Kakav je kvalitet
bosanske lige i može li vam ona pomoći da održate formu pred evropska
iskušenja? Znamo da recimo Zagreb ima problem sa tim, jer konkurencija na
domaćim parketima ne postoji.
– Nasa
liga je sve jača i jača. Klubovi ulažu sredstva, dovode se stranci. Vidim da se
sve bolje radi sa mladima u svim sredinama. Znači ne treba se brinuti za
budućnost. No, kvalitet zavisi od finansija. Tako isto i rad sa mladima. Sve
više i više se ulaže u rukomet, te sam zato optimista kada je u pitanju budućnost.
Naš sport nije skup i mislim da će još više napredovati…
Imao si dosta
problema sa povredama u karijeri. Sećam se, prvi put kada sam čuo za tebe od
jednog momka koji je kucao na vrata prvog tima Metaloplastike pre 10-11 godina,
rečeno mi je bilo da „taj Golić" može
svašta da uradi sa loptom. Da li to
mađioničari ne prolaze u Bundesligi, već samo snagatori?
– Sama činjenica
da sam igrao šest godina u Nemačkoj, govori da ne moraš biti snagator da bi
igrao Bundes ligu. Malo uključiš mozak i to je to (smeh). Naporno je puno više
nego neke druge lige, ali izdrži se. Jesam bio povrijeđen, ali sam se vratio i
zbog nekih drugih razloga…
Ostavio si
zapažen trag u Veclaru. Bio si i jedan od najboljih strelaca Bundes lige. Da li
je to završena priča za tebe ili se nadaš povratku u najveći" rukometni show"?
– Dugo sam
bio tamo. Svake godine sam bio među 10 naj strelaca lige. Jedne godine i najbolji
srednji bek,igrao za "all star" tim. Sve to imponuje i znači, jer nisam bio
slučajno tu…Povratak? Što da ne, ali u neki bolji i ozbiljniji klub, ako je
moguće.
Kakvo iskustvo
nosiš iz igranja za reprezentaciju Jugoslavije? Osvojio si svetsku bronzu,
igrao na OI. Poslednji put, ako se dobro sećamo, bio si u kombinaciji pred SP u
Tunisu?
– Osvojio
sam dve bronzane medalje na svjetskim prvenstvima u Egiptu (1999.) i Francuskoj
(2001.). Naravno da je to kruna moje karijere, ali isto tako, i učestvovanje na
Olimpijskim Igrama u Sidneju mi je nešto najslađe i i najvrijednije u karijeri.
Bila je velika čast biti član te repke, koja je u svojim redovima imala velike
asove, da ih ne nabrajam sad… Hvala im što su malog Golu tretirali kao svog!
Zadnju tekmu sam odigrao u Nišu 2002. godine protiv Norveške.
Da li se tu moglo
i više postići. Francuska sa Pokrajcem je bila sjajna, nakon toga je došla
Švedska 2002. i pad…
– Ja sam
uvijek bio realan, pa ću i ovog puta. Ostaje žal za Sidnejom i medaljom
(četvrto mesto). Sve ostalo je realnost naša….
Sada se s vremena
na vreme načuje i o tvom igranju za reprezentaciju BiH. Da li je to realno i da
li bi ti to želeo?
– Ne igram
za repku od 2002.,prvo zbog povreda, a onda poslije i zbog svojih
privatnih razloga, tako da ništa ne dolazi u obzir, pa ni BiH. Već sam to rekao
100 puta. Baziram se samo na klupski rukomet…
Verovatno pratiš
igre reprezentacije Bosne i Hercegovine u kvalifikacijama za EURO. Kakve su
šanse BiH u grupi sa Srbijom, Švajcarskom i Rusijom?
– Sve je
razočarala igra u Rusiji, ali ne gubim nadu. Mislim da se može do drugog mjesta
u grupi, pogotovo kada se vrate povrijeđeni igrači, koji su jako bitni. Ma,
vidjećemo te Ruse ovdje, kako će se ponašati.
Koliko te rukomet
zanima van „tvog posla"? Pratiš li mečeve reprezentacije Srbije, interesuje li
te, šta se događa, čuješ li se sa reprezentativcima (ima još tvoje generacije,
Dugi, Ratko)…
– Pratim
putem interneta,novina. Tu sakupljam
informacije i naravno da se čujem sa nekim bivšim suigračima od kojih dobijam
informacije, a tekme na TV-u skoro da i ne gledam. Nisam nešto pretjerano
zainteresovan. Slobodno vrijeme koristim malo drugačije…
Dakle,
Balkan-Handball je jedan od tvojih izvora informacija?
– Dosta često sam
na sajtu i jako mi je drago da nešto tako postoji i kod nas. Samo tako
nastavite. Imate moju punu podršku…
ŽIKA BOGDANOVIĆ
NAJAVA UTAKMICE BOSNA SO – SIUDAD REAL
