U želji da predstavimo sve asove rukometa na prostorima bivše
Jugoslavije, naš sagovornik u "Intervju nedelje" je Nikola Prce (28),
reprezentativac Bosne i Hercegovine i prva violina Oktavio Pilotesa iz Viga.
Interesantna karijera, koja je Nikolu preko rodne Čapljine vodila u Zagreb,
Metković, Torevijehu, slovenački Trimo, pa austrijski Bregenc, da bi svoju
sreću pronašao u Oktaviju, koji je sjajno počeo sezonu u ASOBAL-u. Naravno,
pored Španije, naša priča je bila usmerena i na reprezentaciju BiH, pauzu koju
je imao zbog rukometne birokratije (dve godine pauze zbog ugovora sa Zagrebom)
i koja mu je usporila karijeru, prognozu SP-a u Hrvatskoj.
Nikola, još jedna pobeda, treća ove sezone za Oktavio.
Krenuli ste jako dobro, s obzirom da ste samo izgubili od Portlanda u prvom kolu (28:26) i to relativno teško na
gostovanju?
– Stvarno sami
sebe iznenađujemo. Nismo se nadali da tako dobro možemo otvoriti sezonu posle
jednog pripremnog dela gde smo loše igrali i gubili utakmice. Četiri utakmice,
šest bodova. Za sada je sve ekstra.
Dobro si počeo i ti. Stalno vidimo neke "šestice" (broj
golova) u zapisnicima. Prošle godine je Ivan Čupić bio prvi strelac ekipe, ti
iza njega, a ove, izgleda da ćeš ti to biti. Prošle sezone si bio 17. strelac
ASOBAL-a sa 132 gola.
– Dobro je počelo. Vanjska linija funkcioniše odlično, pravi
smo kolektiv. To je balkanska linija sa Mitrovićem na srednjem, Martinovićem na
desnom i samnom kao levim bekom. Darko (Martinović) igra dobro, Uroš (Mitrović)
takođe. On se ove godine u potpunosti opustio i znatno je bolji u odnosu na
prošlu sezonu.
Prošle godine ste bili jedanaesti? Trenutno stanje na tabeli
govori da bi mogli da igrate Ligu šampiona, ali šta su realne ambicije?
– Prvo je opstanak u Ligi. Normalno sa pogledom ka Evropi iz
priprajka. Uz Logronjo i Arate, mislim da možemo da se plasiramo i na neko
sedmo, osmo mesto, što bi bio sjajan uspeh.
Druga godina u Španiji. Kako ti se čini Vigo, kao grad,
rukometna sredina?
– Vigo je super grad, na moru, na Atlantiku. Vreme nam je
super. Malo više ima kiše. Kad uđu oblaci, zna da pada po dva meseca. Toplo je, nema hladnoće. Za nas Balkance je
super. Samo ta kiša malo, ali prošle godine je nije bilo. Nadam se da neće ni
ove.
Živite u pravoj koloniji. Tu su Srbi (Sudžum, Marjanović i
Mitrović), Bosanac, Martinović, ti.
– Tu je i drugoligaš Kangas gde brani Martinović, naš golman
od prošle sezone, pa Paponja iz Metkovića, Aca Stanković, bivši igrač
Partizana, a tu je i Doder. Ima nas 10-12 ovde na 40 minuta. Da ne zaboravim
Teukro, gde ima takođe Balkanaca. Stvarno je lepo.
Još si relativno mlad i svojim igrama možeš da "pucaš" na
neki veći klub. Bilo je priče o Valjadolidu, posle sezone u Bregencu, kada si
im za dva meča u grupi Lige šampiona zabio 15 golova. Ipak, završio si u Vigu
zbog nekih problema sa obeštećenjem. Da li nameravaš da napuštaš Vigo i u kom
pravcu bi išao?
– Imam još ovu godinu ugovora. Španija mi je najbliža kao
zemlja. Nemačka, ne znam. Možda da sam malo mlađi. Ovde mi je nekako lakše, i
radi jezika, igranja, stvarno mi paše Španija. Svi igrači koji su probali
Bundesligu, recimo Sudžum koji je bio dve godine tamo, govori da je to sušta
suprotnost u načinu rada, shvatanju rukometa. Ovde je opuštenije, nema
presinga. Nisam probao, ali po pričama, ovo podneblje mi mnogo više leži.
Ti si rođen u
Čapljini, Hrvat po nacionalnosti, ali igraš za reprezentaciju BiH…
– Za Hrvatsku sam igrao u kadetskim i juniorskim
selekcijama. Kasnije, kako je jačala reprezentacija, za mene tu nije bilo
mesta. Rođen sam u Bosni i Hercegovini. Bosna me je zvala i tako sam zaigrao za
reprezentaciju. Debitovao sam u kvalifikacijama kod selektora Vojislava Rađe
pre tri godine protiv Grka i Italijana.
Čini se da imate dobru reprezentaciju, kompaktnu generaciju.
Svi dobro igrate, otvorili ste sjajno sezonu (Tahirović, Stojanović,
Martinović, Obradović,itd). Koliko ste daleko od velikog takmičenja. Mađarska je
završena priča?
– Mađarska je završena priča, nažalost. Nikad bliže, a tako
daleko. Posle te prve utakmice smo verovali da možemo da odemo na SP, ali svi
već znaju kako je ta priča završila. Mislim da smo jako blizu takmičenja. Fali
nam zaista malo, jedna kap. Svi reprezentativci igraju u jakim ligama (Nemačka,
Slovenija, Španija) i nadam se da ćemo premostiti tu prepreku i napraviti
kontinuitet odlazaka na svetska i evropska prvenstva. Imamo kvalitet za to.
Gledaćeš SP u Hrvatskoj sa malih ekrana, pošto smo čuli da
si strastveni kladioničar, na koga ćeš staviti pare?
– To ću pasti sigurno, ne mogu pogoditi (smeh). Svi pričaju
Hrvatska, Hrvatska, nisam siguran. Šta
znam, po meni je Hrvatska malo u padu, ali je sigurno veliki favorit jer igra
kući. Oni su u krugu sa Nemcima, Francuzima, pa i ti Mađari nisu loši. Ne znam,
ne znam, vidite zadnje OI, Island je bio u finalu. Ko bi na njega stavio pare?
Dobili ih Makedonci dve utakmice…
Nezahvalno je kladiti se na rukomet?
– Da,da, najbolje je zaobići (smeh).
Za širu publiku, hajdemo da uradimo jedan "highlights" tvoje
karijere?
– Došao sam u Zagreb veoma mlad iz Čapljine. Jedne godine
igrao za drugi tim, a trenirao sa prvim. Posle toga otišao u tadašnju Zagrebovu
filijalu, Karlovac. Zatim otišao u Metković, gde sam morao da pauziram godinu
dana, jer je Arbitraža odlučila da imam ugovor sa Zagrebom. Dali su mi da odigram dva, tri meseca za
Izviđač. Onda sam još jednu sezonu pauzirao, da bih se vratio u Zagreb u sezoni
2001/02 kada su igrali Lazarov, Angelovski. Zatim me put vodio u špansku
Torevijehu, pa godinu dana kasnije u slovenački Trimo. Iz Slovenije dolazim u
Ljubuški, a zatim u Bregenc.
Interesantan put. Za kraj, posećuješ li Balkan-Handball.com?
– Čitam, čitam,
ekstra, sve pohvale. Stranica jedna jedina koja dosta daje nama koji smo vani.
Prvi put sam za BH čuo od Tahirovića. Sve pohvale, samo nastavite… I nemoj
hvaliti samo nemačku ligu, daj malo pohvali i Špance (smeh).
Kritika prihvaćena…
ŽIKA BOGDANOVIĆ
