Među više od 100 mladih i starih golmana sa svih krajeva sveta,ovih dana u Splitu se na šestom Kampu rukometnih golmana nalaze i dva osvajača EHF Lige šampiona – u obe konkurencije. Rukometnu budućnost što se tiče gola u hali na Gripama podučavaju i Marin Šego, osvajač pehara u Kelnu sa Vive Tauron Kielceom, dok je za devojčice i devojke prva zvezda – Jelena Grubišić, nekadašnja hrvatska reprezentativka, MVP finalnog turnira EHF Lige šampiona u Budimpešti, gde se rumunski ĆSM Bukurešt dokopao naslova:
- Čula sam i vidim da rade vrhunski treneri i sa njima demonstratori. To je odlična prilika za decu – golmane. Odlična je stvar, a kada nešto traje toliko dugo, onda je to dokaz da stvarno vredi.
Deci cakle oči kada te vide…
- I sama sam senekada divila nekim svojim idolima – golmanima, kada bi ih sretala na Kampovima ili utakmicama. Lepo je odrastati uz rukomet. Drago mi je da sa decom koja vole rukomet i žele da budu golmani mogu da radim i družim.
Da li te zanima trenerski posao?
- Uh, ne vidim sebe kao trener, za sada. Prenervozna sam, još uvek rešavam stvari sama sa sobom. Možda i promenim mišljenje kada se malo smirim pošto sam sada malo luđa…
Kakva je bila sezona?
- Bila je +5. Uzeli smo triplu krunu, samo je falio taj Super Kup Rumunije na startu. Zaista, bila je to sezona iz snova zaključno sa osvajanjem Lige šampiona.
Kakvo je rumunsko iskustvo posle mađarskog?
- Dobro je, znala sam većinu igračica. Dobro su me prihvatile, a imale smo i dobrog trenera – Rasmusena. Imala sam i dobrog trenera golmana, sve se poklopilo, stvorili smo dobru atmosferu, izborili sa povredama i došli do uspeha.
Nisi se plašila odlaska u Rumuniju, gde često klubovi upadnu u velike probleme…
- Istina je, s obzirom na stanje sa Vlčeom, a i ove sezone sa Baja Mareom. Otišla sam i probala, dobila informacije da je godinu ranije sve bilo u redu. Probala sam, uvek sam se mogla pokupiti i vratiti kući u slučaju takvh nekih problema.
Kako gledaš na sve ono što se desilo u Budimpešti prilikom osvajanja EHF Lige šampiona?
- Kao na krunu karijere. Posle svih povreda (tri operacije kolena) i svega što sam prošla kroz rukomet, to je jedna ogromna nagrada za sav rad i trud. To je značajan pokazatelj da bez obzira na sve, čovek mora da veruje u sebe i da se na kraju sve isplati. Ne mislim za sebe da sam najbolja, ima puno dobrih golmana. Dobila sam veliku pomoć od ekipe…
Reprezentacija?
- Ne znam šta se događa, nisam u timu više od godinu dana, ali pratim rezultate, izborile su devojke plasman na EP u Švedsku…
Jedna dobra generacija sa tobom, Penezićkom i ostalim devojkama nije napravila veliki rezultat (osim igranja na OI u Londonu), iako je imala potencijala za to…
- Ne znam kako bih to objasnila. Imale smo igračice u top klubovima, vrhunske, ali nije se desio taj neki klik – pogotovo na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj gde smo neslavno prošle. Nikada nećemo ni saznati šta se desilo, reprezentacija je podmlađena, došle su neke nove cure. Žao mi je što nismo više napravile. Najveći uspeh je plasman u London na OI. Ostaje žal zbog neosvajanja medalje.
Još koliko na golu…
- Videćemo, sve je teže, stižu pomalo i godine, sve dolazi na naplatu. Još godinu, dve, videćemo šta telo kaže – zaključuje Gruba.
