Ljudi
pričaju da je lakše postati šampion, nego opstati među najboljima u
dužem vremenskom periodu. Jedan od rukometaša za koga godinama važi
pravilo da je uvek u svetskom vrhu, jeste naš današnji sagovornik.
Pričamo sa Kirilom Lazarovom(27), jednim od najboljih desnih bekova
sveta, možda i najboljim, u finišu svoje poslednje, pete sezone u
"Fotexu" iz Vesprema, pre prelaska u "C.O.Zagreb" ekipe koja će sledeće
godine juriti sam evropski vrh. Nezaobilazna stavka u razgovoru sa
momkom koji je ponikao u malom "Ovčem Polju", pa preko "Borca" iz
Velesa i bitoljskog "Pelistera" došao do najveće rukometne scene, jeste
igranje za makedonsku reprezentaciju.
Zdravo Kiro. Veoma
nam je drago da pričamo sa tobom, budući na tvoj rejting u svetskom
rukometu. Kako ocenjuješ sezonu na izmaku? Čini se da ste u Evropi
ispali pre vremena(u četvrtfinalu), dok je u prvenstvu "večiti rival"
"Pick Szeged" bliže tituli.
– "Fotex" uvek
ima velike ambicije. U njemu svake godine igraju vrhunski igrači,
posebno oni sa prostora bivše Juge. Ipak, i pored toga što je u rangu
najvećih klubova Evrope i svake godine igra u 1/4 finalu ili 1/2 finalu
LŠ, ne može da preskoči nemačke i španske klubove, iza kojih stoji
veliki uticaj u EHF-u.
Da, lobi najboljih liga na svetu je izuzetno prisutan u našem sportu.
– Kao i ranijih godina, i ove sezone smo naleteli na Kiel u 1/4 finalu, koji je kasnije postao evropski prvak.
Ipak, Celje je uspelo 2004. godine da osvoji Evropu?
–
Dobro, to se dešava, ali jednom u sto godina. Celje je te sezone imalo
slabiji sastav nego godinama unazad, pa su osvojili titulu. Nisam rekao
da je nemoguće.
Mađarska konkurencija? Ova sezona nije baš najbolja?
– Uzeli smo Kup, a u finalu plej ofa kiksnuli i sada Seged vodi sa 2:0 u finalnoj seriji. Igra se do tri pobede, ima još šanse.
Odlaziš iz "Fotexa" posle pet odličnih sezona. Da li je razlog
zasićenje sredinom i ambicijama ili želja za novim uspesima, finansije?
Šta je presudilo?
– Ima od svega
pomalo. Posle pet godina zasićenje postoji. Ipak je to dug period.
Svaka nova sredina donosi nove ambicije. A na kraju krajeva, bilo je i
nekih neispunjenih obećanja od strane Uprave Fotexa. Da nije bilo toga,
bio bih blizu potpisivanja novog dvogodišnjeg ugovora.
Gde je ispao problem?
– Dogovor je bio mađarsko državljanstvo, ali to nisu ispunili.
Da li su tražili da igraš za njihovu reprezentaciju?
–
To i jeste bio problem. Ja sam tražio pasoš, ali nisam hteo da igram za
Mađarsku. Naravno, nisam ga dobio, pa sam tada i prelomio da odem.
Izgleda da "C.O.Zagreb" ima velike ambicije u narednim godinama. Moćan sponzor, ozbiljan projekat u glavnom gradu Hrvatske?
–
Kada sam igrao u Zagrebu prošlog puta (pre pet godina), klub je bio u
finansijskoj krizi. No, i pored krize, ljudi koji su vodili klub su mi
ostavili odličan utisak, najpre kao ljudi, a posle sve drugo, pa sam se
zato odlučio vratiti. Pored toga, ekipa će biti dobra, istog nivoa kao
u Vespremu.
Šta očekuješ od prve sezone? Kada si pričao sa ljudima iz kluba, o čemu ste pričali?
–
Oni su dosta realni. Ne očekuju ništa previše. Jednostavno, polako
vraćati Zagreb na staze stare slave, kada su bili prvaci Evrope i
stalno igrali u finalima. Korak po korak. Mi smo bili u kontaktu
poslednjih sezona, ali ove godine se po dobrim pojačanjima vidi da je
klub stao na zdrave noge.
Igraćes ponovo sa Džombom? Igrali ste zajedno i u Zagrebu i u Vespremu. Jel' to najjača desna strana na svetu?
–
Mi smo jako dobri drugovi. Eh, da imaš takvo krilo pored sebe… . Kad
je frka, samo mu baciš loptu, a on skoči iz kornera i zabije.
Kako to da ti kao "top 5" desni bek na svetu, još uvek zaobilaziš Nemačku i Španiju? Sigurno je bilo ponuda?
–
Ponuda je bilo mnogo. Tamo gde sam hteo da idem, nisam dobio adekvatne
uslove. Mnogi su ušli potcenjivački, možda zato što dolazim iz male
države, koja ne igra na velikim takmičenjima. Dugo sam razmišljao i
odlučio se za Zagreb. Ima vremena za Zapad. Ja ću se kad-tad okušati
tamo, pogotovo u Španiji, ali ne po svaku cenu.
Pomenuo si "malu državu". Sigurno da postoji pritisak da se već jednom kvalifikujete za veliko takmičenje? Ide baraž.
–
U životu moraš biti uporan, raditi i verovati u ono što radiš, tako da
i ja verujem da će Makedonija da zaigra na velikom takmičenju, što će
biti veliki uspeh za jednu malu zemlju. Ali, da menjam boje – NE! Nikad
ne reci nikad, ali sad kažem – NE.
Protivnik u baražu je Slovenija. Može se reći da su Slovenci u krizi
posle loših rezultata proteklih godina i priče o odlasku Rutenke. Neće
biti ni Vugrineca. Kakve su vam šanse u takvoj podeli uloga?
– Sedam godina
već ispadamo u baražu. Dođe baraž, a mi se već predali. Sve zavisi kako
se pripremimo. Slovenija jeste u krizi, ali je još uvek favorit na
papiru.
Koji su vaši aduti? Da li će novi selektor moći da razbije tu "barijeru", s obzirom na njegovo iskustvo?
–
Naši aduti su revanš u Skoplju i Vujović na klupi, koji će znati da nam
ulije samopouzdanje, što je nama i najpotrebnije. On je veoma iskusan
stručnjak.
Koliko
te je to što nisi igrao na velikim takmičenjima sa svojom
reprezentacijom, sputalo u karijeri? Verovatno bi bio još popularniji i
šira javnost bi znala za tebe, a sigurno je da te i nagrade ne bi
mimoišle.
– Pa to jeste tako, ali još sam mlad, tek mi je 27 godina. Doći će vreme i za nas. Bože zdravlja.
Kako ocenjuješ situaciju u makedonskom rukometu? Sve je više igrača u inostranstvu.
–
Mislim da i mi i vi u Srbiji imamo iste probleme. Imaš slabu ligu, a
hoćeš dobru repku. To ne ide zajedno. Zato se i igrači snalaze na razne
načine, samo da ne budu u slaboj ligi, igrali bi gotovo i za džabe u
inostranstvu, jer veruju da imaju kvalitet, što se na kraju pokaže i
isplati. Po "našim" ligama, igra jedan ili dva ozbiljna kluba. To nije
dovoljno.
E, sad pitanje svih pitanja, koje se samo nameće. Balkanska liga?
–
Ja sam za takvu ligu. Puno dobrih utakmica, publika, dobri sponzori, tv
prenosi, itd. Samo, to treba neko i da organizuje. Neko ko je dovoljno
pošten i ko neće da gleda samo svoje interese.
Da
popričamo malo o tvojim počecima. Ko je najzaslužniji za to što si
danas jedan od najboljih rukometaša na svetu? Da li je to samo tvoja
zasluga, tvog rada, vere i fanatizma, zasluga porodice, okruženja,
trenera sa kojima si radio, ljudi koji su verovali u tebe, itd? Možeš
li da rekapituliraš svoj uspeh?
– Ima tu svega
po malo. Mislim da sam prvo veliki radnik – profesionalac. Imao sam
dosta sreće u karijeri, a ona prati hrabre. Imao sam dobre trenere od
malih nogu. Znao sam da odabiram prave klubove, u kojima sa napredovao,
godinu po godinu. Ali, ne uspavljujem sebe pričom da sam među
najboljima. Mislim da još puno toga mogu da poboljšam u svojoj igri.
Svestan sam toga i uradiću sve da budem još bolji.
Koji su treneri ostavili poseban pečat u tvojoj karijeri?
–
Teško je izdvojiti, ali eto, među najzaslužnijima su – Nikola
Jevremović – Gužva, koji me je dok sam igrao u "Pelisteru" sa krila
prebacio na beka. I svakako, moj omiljeni trener – Lino Červar!
Kakav je Lino?
– Legenda koja živi. Svi mu nalaze neke mane, ali ja sam ga dobro upoznao. To je stari lisac!
Ajmo da probamo da podelimo stav javnosti. Da li je Červar vrhunski taktičar ili vrhunski motivator?
– Najpre psiholog i pedagog. Prati trendove, izuzetno moderan trener.
Igrao si zajedno i protiv najvećih rukometaša današnjice. Ko je na tebe
ostavio najveći utisak, ko je najbolji rukometaš, a od koga si najviše
naučio van terena?
– Za mene su
trenutno najbolji igrači na svetu Lovgren, Karabatić i Balić. Van
terena sam učio od mnogih igrača i mogu ih nabrajati do sutra, ali mogu
da kažem da sam ove godine imao sreću da zaigram sa Dejanom Perićem.
Takvog sportistu nikada nisam upoznao! Čuo sam mnoge priče o njemu, a
sada sam se i uverio.
Pa, kaži nam nešto više o Dejanu?
–
To se ne može opisati, već samo doživeti. I na terenu i van njega.
Šteta što vi Srbi, ne znate da iskoristite takve ljude. O Šterbiku i da
ne govorim.
Da,
ta generacija je bila "viđena" kao svetski šampion. Zadnjih godina smo
imali isti "problem" i sa fantastičnom ženskom generacijom.
– Mogli ste biti svetski šampioni. Neverovatno.
U klubu ćete naslediti mladi Vujin. Kako se on razvija?
–
Vujin je strašan potencijal. Veliki je radnik i ako ovako nastavi
napraviće dobru karijeru. Mada, kao i da njega zaboravljate u
reprezentaciji. Dok Šešumu prognoziram da će za dve godine biti
najtraženiji igrač u Evropi. Razmišlja kao tridesetogodišnjak, što je
veoma bitno.
Da pređemo malo na životne teme. Kako provodiš slobodno vreme?
–
Ono malo što ga imam, provodim ga družeći se porodično sa prijateljima
iz kluba. Ima nas dosta iz bivše Juge, pa se lepo organizujemo,
nedeljom, kada nema obaveza i dan nam prođe za pet minuta. Tu je i sin,
koji ima godinu i po dana.
A gde je omiljeno mesto za odmor Kire Lazarova?
–
Mnogo volim more. Solun je blizu. A Ohrid je Ohrid. Ko jednom dođe,
stalno se vraća. Svakog leta provedem neko vreme tamo. Ipak, obavezno
odem deset dana na more.
Šta ćeš raditi posle karijere?
– Još je rano da pričamo o tome. Sigurno je da ću ostati u rukometu.
Koji je tvoj neostvareni san?
– Što se rukometa tiče, to je osvajanje Lige Šampiona.
Za kraj, kako si reagovao na naš balkan-handball.com i samu ideju koja ima za cilj da povezuje ljude sa prostora bivše države?
–
Da ti kažem, vrlo zanimljivo! Već sam rekao svima za balkan-handball,
tako da ste čitani i u Mađarskoj. Sport nam je veoma atraktivan, a nije
baš popularan, tako da vaš sajt dođe kao melem na ranu, pogotovo za
naše prostore.
Hvala na lepim rečima, Kiro! Puno sreće u nastavku karijere.
Žika Bogdanović
