Balkan Handball

Legendarni Vlado Štencl 40 godina posle Minhena: "Nisam zamišljao da će rukomet krojiti sudije"

 U nedelji kada Balkan-Handball.com slavi pet godina postojanja, kao online-medij, koji je uspeo da spoji rukometni region, želeli smo da upriličimo razgovor sa čovekom, koji je svojom vizijom stvarao jugoslovenski i svetski rukomet. Starijim generacijama, ne treba više ništa objašnjavati, dok ćemo mlađima predstaviti legendarnog selektora reprezentacije Jugoslavije, koja je osvojila prvo olimpijsko rukometno zlato u Minhenu 1972. godine – Vlada Štencla.

Ovog leta se navršava 40 godina od uspeha u Minhenu, koji je trasirao put jugoslovenskog rukometa, kao i onih, nastalih njegovim raspadom. Kakve vas emocije vraćaju u to vreme i na šta prvo pomislite?

– Pomislim da nikada ni jedna ekipa nije intenzivnije trenirala na završnim pripremama i da niko nikada nije tako suvereno osvojio zlatnu medalju,  to u vreme kada su komunističke rukometne reprezentacije trenirale danonoćno da bi tako reklamirale svoje komunistički državne aparate.

Ta fantastična generacija koju ste predvodili 1972. godine, iznedrila je i veliki broj kvalitetnih trenera, koji su nastavili da razvijaju rukomet decenijama posle…

– Najveća vrednost te generacije je bila u velikim ličnostima, a onda talentovanim trenerima, koji su kasnije produžili taj rad i postavili temelje nauke, koja je bila osnov za današnji visok kvalitet rukometa na prostoru Jugoslavije. Imena tih stručnjaka su poznata. To su Branislav Pokrajac, Tuta Živković, Hrvoje Horvat, Abas Arslanagić, Josip Milković, Pera Fajfrić, Zdenko Zorko, pokojni Mišković…

Ono što mladi danas uče na rukometnim školama je da ste vi bili veliki inovator, čovek, koji je izmislio 3-2-1 odbranu. Da li ste tada sebe doživljavali kao rukometnog revolucionara?

– Rekao bih da je baš ta ekipa učila čitav svet kako se igraju, npr, odbrane. Naš izum nije samo bila 3-2-1 odbrana, nego još važnija, 6-0 odbrana sa visokim pokretnim igračima u sredini, sa kojom smo u stvari i osvojili zlato u Minhenu. Osim te dve, mi smo prvi igrali i odbranu "indijanac" sa oduzimanjem lopte, odbranu 5+1 i jako uvežbano "čovek na čoveka". Bez problema smo šaltali iz odbrane u odbranu. Ta ekipa je i prva na svetu igrala produženi kontranapad. Svi igrači su igrali i napad, i odbranu, bez problema – kaže Štencl i dodaje:

– Ta glupost menjanja igrača odbrana-napad, po meni smanjuje rezultat za 5 do 8 golova na štetu te ekipe. Da li sam misionar rukometne igre ne znam, ali ono što znam je da sam sve pokušao da moj sport učinim što atraktivnijim, lepšim i svakako ubojitijim – kaže Štencl i navodi motive, koji su ga vodili iz tadašnje Jugoslavije:

– U Nemačku sam otišao da spasim zapadnoevropski rukomet i pokažem da se i u tadašnjim amaterskim uslovima može napraviti nešto. To sam pokazao pobedom Nemačke u Kopenhagenu (zlato na SP), koja je pokazala put ostalima (Švedska, Španija, Francuska i Danska).

Da li vidite revolucionare u današnjem rukometu?

– Rukomet najviše kreiraju pravila. Smišljenom promenom se od rukometa može učiniti atraktivan sport u toj meri da baci s tron košarku i približi se rukometu. U tom delu imamo jednu veliku slabu tačku u sudijskim komisijama IHF-a. Isto tako imamo premalo kreativnih vrhunskih trenera, koji na vreme iznenađuju protivnika promenom odbrane u određenom monentu.

Da li ste mislili da će rukomet ovako izgledati 40 godina posle?

– Nisam nikada zamišljao da će rukomet biti igra slična hokeju na ledu, gde sudije mogu u svakom momentu da odluče pobedu i čitavu neizvesnost prekrate svojom pištaljkom. Nikada nisam pomislio da će moj rukomet biti jedina igra bez naglaska na prednost, koja onemogućava atletu da pokaže svoju individualni i borbeni kvalitet.

Da li bi rukometaši iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, mogli da prežive u današnjem rukometu?

– Neki od njih bi sigurno mogli…

Koji vas treneri i igrači u modernom rukometu oduševljavaju?

– Ima mnogo igrača, koji me oduševljavaju, teško bi ih bilo nabrojati. Kod trenera najviše cenim kada uspeju da sa slabijim igračima pobeđuju jače protivnike. Od klupskih trenera u poslednje vreme je najviše pokazao Ivica Obrvan sa Zagrebom. Pečat je stavio pobedom nad Barselonom bez Balića. Ta utakmica se mora uzeti za učenje, kako napad na najjednostavniji, a uvek opasan način neprekidno stvara šanse, bez ijednog nepotrebnog pasivnog dodavanja. Njegov odličan rad se vidi i po tome da mladi igrači Zagreba ne zaostaju za iskusnijim. Kao primer, tu je 17-šnji Luka Šebetić, koji protiv Metalurga zabija šest od šest – hvali Štencl i dodaje:

– Racionalnu igru u napadu i odbrani uvek pokazuje selektor Danske, Ulrik Vilbek. On uspeva sve slabosti protivnika da iskoristi u potpunosti – kaže Štencl, koji provodi penzionerske dane u Nemačkoj, ali se ne oseća tako:

– Mislim da nikada neću biti klasični penzioner. Rukomet je moj hobi i posao, i to će biti još dugo! Nisam Nemac, moje znanje mnogo više prenosim mojim Jugoslovenima. Krv nije voda.

Vlado Štencl, rođen je 1934. godine u Zagrebu. Sa SFRJ postao je olimpijski šampion 1972. godine, a Nemačkoj doneo svetsko zlato šest godina kasnije 1978. godine. Ima osvojenu i svetsku bronzu (1970.), kao i Mediteransko zlato (1967.) sa Jugoslavijom.
Od 1974. do 1982. godine vodio reprezentaciju  zapadne Nemačke. Radio u velikom broju nemačkih klubova.

ŽIKA BOGDANOVIĆ

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *