Balkan Handball

Ljubomir Obradović 10 dana pred SP 2019: Šansa je vrhunska i jedinstvena

Ženska reprezentacija Srbije doputovala je u Seul posle 24 časa puta, nakon čega ih je čekalo dvočasovno probijanje kroz saobraćajnu gužvu u jednom od najvećih gradova Azije. Selektor Ljubomir Obradović, koji je na klupi nacionalnog tima od sredine 2016. godine, poveo je na put 18 igračica, sa kojima će imati malo vremena za pripreme pred start Svetskog prvenstva u Japanu, 30. novembra protiv Angole.

Čeka vas specifično takmičenje, s obzirom na lokaciju, promenu vremenske zone, kao i manjak trenažnih dana. Koliko će se priprema razlikovati od prethodnih?

  • Nema šta da se razlikuje, jer praktično i nema priprema za Japan. Put je dug, potrebno nam je vreme za aklimatizaciju i odmor, međutim, kako je nama, tako je svima. Čekaju nas tri ozbiljna protivnika u Seulu, Koreja, Mađarska i Rusija. Ritam je dve utakmice, dan slobodno, pa utakmica. Posle toga ostajemo dva dana u Koreji. Između tih utakmica imaćemo treninge od po sat vremena koji će biti taktičkog karaktera. Razmišljaćemo o Angoli, spremati se, a u ona dva dana posle turnira, posvetićemo se i preostalim protivnicima u grupi.

SP 2019 u Japanu nosi i težinu odlučujućeg kada je u pitanju plasman na Olimpijske Igre. U kvalifikacije vodi plasman od drugog do sedmog mesta uz mogućnost da zbog plasmana kontinentalnih šampiona, prolaz omogući i osmo, deveto mesto…

  • Sa devojkama sam već treće takmičenje, razumemo se oko dosta toga, razumećemo se još više. Devojke su svesne svega, važnosti takmičenja, plasmana u kvalifikacije. Japan organizuje uglavnom sva takmičenja pred olimpijsku godinu. Idemo da nastavimo gde smo stali, da pružimo najbolje moguće partije, jer popravnog nema. To je to, pa ćemo videti šta i koliko možemo.

Angola je prvi protivnik. Za neupućene, četvrtfinalista Olimpijskih Igara u Riju, vodi ih Morten Subak, Danac koji je sa Brazilom osvojio zlato upravo u Beogradu 2013. godine…

  • Poznajem dobro prilike, s obzirom da je to portugalsko govorno područje gde sam dugo radio. Trebalo je da budem i njihov selektor u ciklusu pred London 2012. godine. Specifično je to što ni jedna devojka ne igra u Evropi, ali i to da su više posvećeni ženskom, nego muškom rukometu. Kada su bile sedme na SP u Francuskoj, svaka igračica je dobila mercedes, stan u Luandi i upis na fakultet po želji. To je ogromna povlastica, zato ih nema u Evropi. Igraju afričku Ligu šampiona, dosta putuju, dosta igraju sa evropskim selekcijama. Nepredvidljive su i opasne. Mogu da pobede svakoga, ali i izgube. Prva utakmica, otvaranje, veoma zahtevna, sve ono što krasi početak, ali nadam se najboljem. Kako je njima, tako je i nama.

U grupi su još najuspešnija sila u ovom veku Norveška, medaljna Holandija, Slovenija i Kuba.

  • Jako nezgodna grupa. Kuba nije bogata kao Angola, iako dosta pažnje posvećuju selekcijama, nemaju međunarodnog iskustva. Fizičke predispozicije su izražene, ali na taktičkom planu se oseća da im nedostaju utakmice i to specifično iskustvo koje nose velika takmičenja.

Raspored takmičenja je takav da sve selekcije, muške i ženske u vrhunskom rukometu, čekao „pakao“ do narednog leta zaključno sa Olimpijskim Igrama u Tokiju. Kako pripremiti ekipu, a s druge strane, sačuvati devojke od velikih napora?

  • Zajedno smo bili prošle godine na EP 2018, znamo koliko devojaka je odsustvovalo i koliko se povredilo tokom samog takmičenja. Da se ne ponavljamo, to je tako, niko ne sluša trenere i igrače. Igraju se i klupske utakmice u nedelju uveče, a pripreme reprezentacije počinju u ponedeljak. Pitale su me i vaše kolege, šta bi bilo da imate dva i po meseca za pripreme kao košarka i odbojka? Znam šta bi bilo, ali džabe je da pričam. Mora da se vodi računa o sportistima. Normalno bi bilo da deca dobiju sedam dana da zaleće mikropovrede, pa da se onda krene sa ozbiljnim radom kao što je Svetsko prvenstvo. Kada je rukomet u pitanju, samo pripreme za Olimpijske Igre su pripreme u pravom smislu te reči. To je jedini način da bi kvalitet isplivao. Jedino tako rukomet može da nađe svoje mesto u sazvežđu ostalih timskih sportova. Tu nešto ne dostaje. Rukomet je mnogo lep sport i to treba da se vidi.

Dosta se priča o tome da je ovo kruna karijere za ovu generaciju, s obzirom da imamo polovinu tima sa preko trideset ili oko trideset godina starosti. Kako vi gledate na to?

  • Ovde sam treće veliko takmičenje. Nesrećnim spletom okolnosti izgubili smo jednu juniorsku generaciju zbog organizacije turnira koji je posle otkazan. Radili smo celo prethodno leto, dobili od Saveza šest nedelja za juniorke i kadetkinje. Igrali smo dva evropska finala. Mnogi kažu „od koga ste izgubili“, a kada pobedite, onda je to nebitno i nije druga divizija kvalitet. Hoću da kažem nešto drugo. Postoji dosta finog potencijala, pogotovo u kadetskoj reprezentaciji. Spletom okolnosti sa nama na Svetskom prvenstvu će biti 17-godišnja Jovana Jovović. Nedostaje nam vreme za rad, takmičenja, okupljanja, ali radimo na tome. Ne bih gledao na ovo kao na krunu generacije. Olimpijske Igre su bitne, ali kao i ovo Svetsko prvenstvo, doći će i proći. Reprezentacija ima već četiri boda za naredno Evropsko prvenstvo, čekaju nas dve utakmice sa Rusijom na proleće. Raduje me to što su Krpež Šlezak i Radojević u drugom stanju, Kaća Tomašević se već ostvarila kao majka. Proći će i to, vratiće se, igraće za svoju zemlju. Nema razloga da bilo koja devojka kaže dosta mi je svega, jer znam da vole rukomet, vidim da ga vole. Niko više od njih ne bi želeo da ide na Olimpijske Igre. Želimo i ja, i vi, ali one najviše žele. One su glavne glumice, svetla se pale zbog njih, one žele na tu pozornicu. Čekaju nas specifične utakmice, jedino sa Norveškom nismo igrali u prethodnom periodu. Tu smo i mi. Francuska, Rusija, Danska, Norveška, Švedska, Crna Gora, Rumunija, Mađarska, Španija, Brazil, Koreja i mi. Nabrojao sam ovih 11, tu će se tražiti sedam ili osam za kvalifikacije. Tu svako svakog može da pobedi. Ono o čemu ne volim da pričam, mi ne igramo bez sudija. Kriterijum nije bio ujednačen na svim takmičenjima na kojima sam bio. Nadam se najboljem i u tom smislu.

Bez dve trudnice koje ste spomenuli, neće biti ni Sanje Vujović, a u odnosu na prošlo veliko takmičenje, ni Marije Čolić i Andree Lekić…

  • Povrede su neminovnost, nismo bili kompletni ni jednom od kada sam selektor. Marija Čolić je poslala pismo, zahvalila se, Sanja je rekla da ne može, materinstvo je materinstvo. Imamo dve trudnice, Andrea je doživela vrlo nezgodnu povredu, to je ono što sam rekao da sačekamo kraj nedelje iako je spisak objavljen. To je to, svi se bore sa povredama. Ne sme to da bude izgovor, da tražimo alibi, posle svega, da li smo prošli ovako ili onako. Devojke su pozvane, imaju šansu, šansa je vrhunska, jedinstvena, na nama je, na njima je, da uradimo sve što može, sve najbolje, koliko se može. Šta je to najbolje, videćemo kada se završi. A kada se završi, analiza, opšta, duboka, stručni štab i devojke, da bi se nastavilo dalje, proces mora da postoji i dalje. Sistem mora da postoji. Jovana Jovović se lako uklapa u to jer duže vreme radimo sa njom u pogonu. Šta kaže Danska kada ode Mikel Hansem? Ništa, „imamo četiri, pet koji čekaju da ga zamene“. Ako mi to napravimo, iako nismo po ulaganjima kao Danska, onda će to biti prava stvar. Moramo da verujemo u devojke. Maksimalno im verujem. Ako nekome daš poverenje, vratiće ti.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *