Table of Contents
KRISTINA KRSTIĆ
Klub koji se poput feniksa podigao iz pepela više nije iznenađenje za ljubitelje rukometa u Srbiji i regionu. Ipak neverovatni rezultati do sada ˶bacili˝ su akcenat na niški rukomet. Iako su nadmetanje u plej-ofu počeli ubedljivim triumfom nad Partizanom u Želji i dalje čvrsto stoje na zemlji. Ne kriju da su ambicije posle odličnih partija porasle, ali o tituli ne govore mnogo – kažu ima još dosta da se igra.
Ne znam koliko je ljudi na početku očekivalo ovakav uspeh u regularnom delu sezone. Mi igrači smo potajno želeli i nadali se plasmanu u plej-of. To su bile početne ambicije, ali kada vi u osnovnom delu sezone izgubite samo dve utakmice jasno je da ambicije moraju da porastu, počinje priču jedini pivotmen Železničara Vladimir Jevtić.
Mi smo doigravanje počeli, mogu slobodno reći ubedljivom pobedom, ali ne treba leteti. Ima još devet kola, sva utakmica je bitna i može da odluči prvaka. Ja jedino znam da ćemo svi da poginemo, za svaku loptu i pokušamo da dođemo do prva dva mesta koja vode u SEHA ligu. Sa druge strane ako za celu sezonu izgubite samo dve utakmice, onda je sportski i pošteno nadati se tituli. Sve smo do sada pobedili, tako da mislim da možemo da se nadamo tituli, čak i da budemo drugi ne bi bio neuspeh. Osvojili smo Kup što je veliki uspeh za klub koji do pre 9-10 meseci nije postojao.
Rukometna groznica kao da polako ponovo počinje da ˶trese˝ grad na Nišavi. Mnogi trofej prvaka države već vide u vitrinama Železničara, ali to ne opterećuje dodatno tim Josifa Petkovića, već samo daje podstrek za dalji rad.
Verovatno se negde u dubini čoveka krije taj neki pritisak. Kada ne razmišljamo o previše o očekivanje mi ne osećamo opterećenje. Ono što je najbitnije je da imamo vrhunsku atmosferu i da je ona ključ uspeha, složni smo na terenu i van njega. Čujemo i mi da se po gradu stalno priča: Titula, titula. Mnogi ljudi su poleteli i misle da je trofej već u Nišu. Svi mora da znaju da je kraj nadmetanja jako , jako daleko. Ima još mnogo da se igra sa dosta kvalitetnim ekipama, dobrim igračima. Ova završnica je možda najuzbudljivija u poslednjih pet – šest godina. Drago mi je zbog rukometa što će do kraja biti neizvesno i uzbudljivo.
Sehaligaš ipak favorit
Po mnogima Železničar je prvi favorit za osvajanje prvenstva, a Jevtić ulogu favorita daje Dinamu, iako naglašava da su svi timovi u prvom kolu pokazali ozbiljan kvalitet.
Iskreno ne znam ko bi i na papriu mogao biti favorit. Možda bih, uz dužno poštovanje svih ekipa, Dinamo stavio kao prvog favorita. Ekipa iz Pančeva je iskusna, bogati su za sezonu u SEHA ligi. Međutim ni to ne mora ništa da znači. Tipičan dokaz da su svi donekle izjednačeni jesu rezultati prvog kola plej-ofa, pa i Kupa. Mi smo eto savladali i Vojvodinu i Dinamo. Jako je teško izdvojiti favorita.
Titula u Kupu dala krila
Pobeda nad Vojvodinom u Novom Sadu, u finalu Kupa Srbije dala je vetar u leđa za još bolje partija. Ipak trofej osvojen u ˶Slanoj bari˝ ostaće u posebnom sećanju pivotmenu Nišlija.
Osvajanje Kupa je nešto posebno. To je moj prvi veliki trofej, bio sam presrećan, zapravo svi smo bili. Svako ko je gledao meč video je da smo dobili na srce, na želju, na neko drugarstvo. Ljudi ne mogu da shvate koliko je to zajedništvo bitno. Imamo hemiju i na terenu i van njega. Svako je spreman da pogine za svakog. Ponavljam se ali to zajedništvo je ključ uspeha za sve što smo uradili do sada.
Dolazak u Niš pun pogodak
Nije bilo lako Vladimiru da donese odluku i pre devet meseci dođe u Želju, ipak nikada se nije pokajao.
Ja nisam mnogo igrao Superligu, ali sam bio tu poslednjih pet godina. Uglavno svi znamo šta se dešava u ostalim klubovima. Kada znaš da je jedan klub skoro ugašen, da ima dugove, da je u blokadi, teško je odlučiti se na to da odeš upravo tamo. Iskreno teško je bilo poverovati da je bilo šta, što nam je ponuđeno, moguće. Da budem iskren, kada sam se video sa Ivanom Šmigićem, meni je sve što sam čuo bilo nestvarno. Međutim duboko u sebi sam želeo da mu verujem. Lomio sam se, nisam se lomio, ali sam već posle razgovora znao šta će biti. Jednim delom došao sam i kada sam čuo da dolazi i Mladen Krsmančić, po meni ubedljivo najbolji igrač Superlige i prošle sezone i sada. Igrao sam sa njim i ranije i mogu da mu zahvalim za 60% postignutih golova. Poznavao sam i ostale igrače sa nekim sam igrao, protiv nekih igrao. Svidelo mi se što smo od početka svi mi (igrači, trener i Uprava) verovali da možemo do uspeha.
Dvadesetdvogodišnjak iz Valjeva, nije dobio pravu šansu u Šabačkoj Metaloplastici. U Nišu je dobio puno poverenje stratega Josifa Petkovića, koje je oberučke prihvatio, na pravi način iskoristio i dosta napredovao.
Rad sa trenerom Petkovićem je doprineo napretku. Ono što je najbitnije za napredak je da se igra. Ma koliko da neko radi i trenira, niko nije postao igrač na treningu. Dobio sam poverenje od prvog dana. Podatak da sam jedini pivotmen u ekipi, govori o tome koje on poverenje ima u mene, a verujem da ga nije slučajno stekao.
Dok mnogi igrači razmišljaju o inostranim angažmanima, Jevtićevi planovi vezani su isključivo za Niš.
Ko misli da u Srbiji može da se zaradi od rukometa i da se živi od toga, to su zablude. Ništa nije kao nekada, valjda će se takvo vreme vratiti. Svi igrači imaju ambicije, nameru, planove da sada ili u narednom periodu odu preko. Zarade neke pare. Imam ugovor i za narednu sezonu. Čak i da nemam opet bih ostao. Za mene kao mladog igrača, još godina, pa i dve u ovako ozbiljnom klubu mogu biti samo plus.
Reprezentacija ostvarenje sna
Da obuku dres sa nacionalnim grbom, sanjaju mnogi igrači. On je svoj odsanjao kada je debitovao na prijateljskom meču protiv Nemačke.
San svakog igrača je da igra za reprezentaciju, svako živi za to. Mnogo mi je bilo drago kada je poziv stigao za nas četvoricu. Svi smo partijama zaslužili poziv. Otkada pratim rukomet ne pamtim da je nekada pozvano četiri igrača iz iste ekipe. Pogotovo iz naše lige, ali to je očeivano. Odakle će se zvati igrači ako ne iz ekipe koja je ubedljivo prva u ligi. Sve je to bilo novo iskustvo za mene. Od trenutka kada smo stigli, a zatim i treninga sa igračima koje sam do juče gledao na televiziji. Prva utakmica pred 6000, druga u Dortmundu 12 000 ljudi sve je to bilo nestvarno. Dao sam sve od sebe, kao i svako ko dođe do dresa reprezentacije. Naravno svi žele i trude se da ostanu u nacionalnom timu.
U baražu za odlazak na Svetsko prvenstvo Srbija se sastaje Portugalijom. Na pitanje da li očekuje novi poziv Jevtić skromno odgovara.
Svi se nadaju potajno tom pozivu. Ipak sada ne razmisljam mnogo o tome, već o prvoj narednoj utakmici svog tima. Tima uz pomoć koga sam došao do prvog poziva i koji mi je omogućio da razmišljam o reprezentaciji.
FOTO: RK Železničar
