EHF nedelja se približava kraju, a mi smo iskoristili priliku i porazgovarali sa jednim od najboljih strelaca Lige šampiona (trenutno drugi sa 32 gola), pivotmenom poljskog šampiona, Vive Targi Kilcea i reprezentacije Srbije, Rastkom Stojkovićem (29).
Pored ubedljivih pobeda u domaćem šampionatu, Vive nije najbolje startovao u Ligi šampiona. Porazi od Celja i Šamberija, a dobre partije protiv Kila, odnosno Rajn Nekar Levena (remi), koga ste mogli da dobijete, ali lopta nije htela u mrežu iz sedmerca…
– Možda smo se malo opustili, da ce biti lako. Prošle godine smo dobili Šamberi dva puta. Desilo se da izgubimo od Celja, koje je odigralo utakmicu sezone protiv nas i siguran sam da je neće ponoviti. Protiv Kila je bila jedna dobra utakmica, dok sam protiv Levena ja promašio penal za ta dva boda u poslednjim sekundama, ali sve to dovoljno govori da smo mogli da pobedimo favorita. Šta pričati o RNL-u, koji je dobio Barselonu u gostima. Tražimo svoju šansu da završimo kao četvrti. Bice jurnjava do kraja, ali ako se dokopamo TOP 16, onda znači da vredimo.
Poljski rukomet nastavlja sa ekspanzijom. Sada je i Visla dosta jaka. Poljska ima pet rukometnih sajtova. U čitavoj bivšoj Jugoslaviji nema toliko…
– Podatak da na svakoj utakmici Lige šampiona, Vive gleda 4500 gledalaca, dovoljno govori o tome. Poljska ima sve predispozicije. Imaju reprezentaciju koja je napravila uspehe i donela popularnost. Ima novca. Pogotovo u mom gradu. Ja iskreno ne znam šta se dešava, jer imaju prvoligaša u fudbalu, koji je trenutno drugi, imaju odbojkaše i nas. Grad ima 200 hiljada stanovnika, a ima vrhunski sport. Ocigledno je da imaju novca, kad mogu sve to da istrpe. Hvala Bogu. Nadam se da ce to da potraje. Najvažnije je da vole rukomet. Mi smo u tom gradu, po popularnosti, na istom nivou kao fudbaleri.
Euforija u Kilceu, očigledno će proizvesti stvaranje ozbiljnog tima na duže staze. Doveli su Šmala, pominju Tkačika, a tu su pored tebe, Jurašik, Jurecki, Džomba, itd…
– Novca ima, želje ima. Jedna rečenica, koji sam čuo u razgovoru sa gazdom, puno znači. Pošto nismo dobro počeli, bili smo na razgovoru sa gazdom, nas trojica. Poljaci nemaju previše samopouzdanja. Bivši kapiten, Jurašik i ja. Možda je bio problem što su osetili da ove godine moraju, za razliku od prošle, kada su bili debitanti u Ligi šampiona. To meni i generalno, nama, nije problem. Od svojih početaka, navikao sam da igram pod pritiskom. Nikada nisam čuo da se neko od rukometaša sa Balkana, žalio na pritisak. Kod njih, nije baš tako. Gazda je tada rekao da on nije nikome rekao da se mora, već da se ekipa tek stvara, a da će "moranje" doći za dve, tri godine. Iz nje, shvataš, da su oni svesni da su još uvek u fazi stvaranja. Oni stvaraju, svesni su toga. Za mene je to jedna jako pozitivna stvar, da neko od ljudi koji daju novac, razmišlja u tom pravcu, da u sportu ništa ne može preko noći. To dovoljno govori i tvom pitanju "Gde je Vive?". Nadam se da će to biti jedan novi Vesprem, koji je osvajao evropske titule, igrao finale Lige šampiona, itd. To bi bilo jako lepo.
Iz ove perspektive, da li imaš ambiciju da se vratiš u Bundesligu?
– Sebe sam opredelio kao sportistu. U Poljskoj sam se pronašao, o čemu govore moje igre i golovi. Bez zadovoljstva na privatnom planu, to je nemoguće ostvariti. Mora čovek da se srodi sa tom sredinom, da bi se to videlo na terenu. Da tražim da se vratim, neću. Ipak, ako se dogodi, čudni su putevi profesionalizma. Nigde se ne žurim. U klubu su prezadovoljni.
U dobroj formi dolaziš na pripreme reprezentacije…
– Meni dobre igre nisu iznenadenje. Imam konstantu iza sebe, prošle godine, kao i ove, prvi sam strelac ekipe.
"DANCI NISU KVALITETNI – INDIVIDUALNO BOLJI OD HRVATA"
Reprezentacija je pred novim izazovom – Svetskim prvenstvom u Švedskoj. Ti si osvedočeni "optimista na kvadrat", pa ne znam ni da li da postavljamo pitanje, šta očekuješ (smeh)?
– Skoro me jedna devojka pitala, šta mislim? Ne mislim ništa (smeh). Ne mislim ništa, došao sam da radim svoj posao. Šta ce biti u Švedskoj? Jedino je sigurno da ćemo otići u Švedsku i igrati utakmice. Sve ostalo je neizvesno. Naravno, ići ćemo da pobedimo nekoga.
U grupi sa Hrvatima, Dancima, Rumunima, Alžircima i Australijancima.
– Imaš utakmice koje moraš dobiti, jer se onda postavlja pitanje, zašto si uopšte išao na SP? Igramo sa Dancima, za koje smatram da uopšte nisu kvalitetna reprezentacija. Oni svoju igru zasnivaju na Mogesenu, sa kojim sam četiri godine igrao u Nemačkoj. Taktika je, pusti Mogesena da rešava stvari. Pusti Mogesena da reši utakmicu.
Nama je rezervno levo krilo Danske, Egert, u Lincu dalo 11 golova iz isto toliko šuteva?
– To je isključivo naša greška. Ako mu daš da istrči 10 kontri, ti ne možeš da dobiješ utakmicu. Ne možeš je dobiti da ti oba krila istče deset, a ne jedno. Moramo da shvatimo kako se igra danas. Brže se trči nazad nego napred. Juriš krilo kao retku zverku. Takav je sistem i tako mora da se funkcioniše, ako hoćeš da praviš rezultate. Trčiš maksimalno, deset minuta, pa padneš na nos, tražiš izmenu, pa se onda vratiš posle odmora. To nije bila njihova zasluga, ti golovi iz kontre, već naša greška.
Hrvatska?
– Promenili su selektora i to može biti mač sa dve oštrice. Da li će imati taj neki duh, koji ih je krasio. Kako će to izneti, pošto verujem da je vreme na Duvnjaka da iznese najviše na svojim leđima. Videćemo. Imaju veliki broj igrača, ali im je problem desni bek, jer Metličić više ne može. Imaju i oni svojih nedostataka i ništa nije nemoguće. Realno, ako stavimo na papir, mi pojedinačno, po pozicijama, imamo kvalitetniju ekipu. To ništa ne znači i nikada nije ni značilo. Svi ćemo morati da radimo da napravimo ekipu. Nije to utakmica u Poljskoj ili protiv Balingena, gde rešiš utakmicu, uzmeš loptu pod mišku i ideš kući. Koji je put do stvaranja ekipe, ne znam. Znam da ćemo svi zajedno, počev od masera, morati da radimo na tome.
