Table of Contents
Posle 18 meseci Žarko Šešum (29) ponovo među „orlovima“. „Zlatni dečko“ srpskog rukometa, razigrao se u Gepingenu u prošloj sezoni posle toplo-hladnog perioda u Rajn Nekar Levenu, a početak nove mu je doneo potpunu afirmaciju među gladijatorima u najjačoj ligi na svetu. Konačno „svoj na svome“ u igri, nekada najbolji junior planete, pokazao je klasu od čega će koristi imati i nacionalni tim…
– Razmišljao sam o reprezentaciji i kada me nije bilo, ali biće kliše ako kažem da „nema vremena za razmišljanje“. Stalno utakmice, putovanja, obaveza sa porodicom, decom, kratak je dan za sve. Kada niste u reprezentaciji imate i više vremena za familiju, što okupira mozak. Bio sam na vezi sa reprezentativcima, znam šta se događa, kao da nisam ni odlazio.
Često se govori da je osvajačima srebra u Beogradu nakon tog uspeha splasla motivacija za igranjem u nacionalnom timu. Da li se uvek sa istim motivom dolazi u nacionalni tim?
– Nije isti, ali postoji. Naravno da je veći motiv kada smo tri godine unapred znali da ćemo igrati prvenstvo pred svojim navijačima, ali i sada ga ima. Opet su tu Olimpijske Igre u pitanju. Što se mene tiče, nema pada motivacije što se tiče reprezentacije. Ta 2012. godina je bila i prošla. Usledio je mali pad, svako je to preživeo na svoj način, ali u sportu se sve menja od danas do sutra. Uvek je novi početak.
GEPINGEN – DOBAR POTEZ
Da li je prelazak u Gepingen bio dobar potez?
– Jeste, u svakom slučaju. Igram, zadovoljan sam, poštovan, imam ulogu koju zaslužujem i dobar odnos sa trenerom. Klub je sasvim u redu, organizacija nigde ne manjka u Nemačkoj. Naravno, nije na nivou Levena i Vesprema, ali mi i prija što sam sa neke strane zadovoljniji nego ranije.
Tokom čitave karijere ti je falilo više prostora u igri u tim velikim klubovima.
– U velikim klubovima je uglavnom tako. Sve se deli. Prvih sedam je prvih sedam kada je gusto. Da sam ranije imao ulogu koju sada imam, drugačije bih se možda i razvio kao igrač, ali to ne znači da žalim za nekim potezima u karijeri i žalim.
NE ŽALIM ZBOG SVOJIH ODLUKA
Da li bi napravio više da si išao nekim drugim putem?
– Možda i bih, ali su sve te odluke bile moje u tim trenucima. Ne bih mogao da kažem da žalim, ne, ni jednog trenutka. Sada je tako, nekada je bilo onako. Svako dočeka svoju sreću negde.
Gepingen je pravi domaćinski tim, grad koji voli rukomet. Kako vidiš klub, trenera, samu ekipu. Gde ste sa ambicijama?
– Prošla godina je bila najuspešnija u poslednjih desetak godina, završili smo kao peti i to je bio ogroman uspeh, ali opet mnogo daleko od prve četvorke koja se borila za EHF Ligu šampiona. Sredina voli mnogo rukomet. Dosta je čudna, ima dosta pritiska, bez obzira što se ne boriš ni za titulu, ni za Ligu šampiona. Borimo se za ulazak u Evropu, ali takva je sredina. Publika te gura, nosi, u gradu si uvek prepoznat na svakom koraku. Zna se gde živiš, gde jedeš, kad spavaš, sve se zna (smeh), ali je dobra sredina za rukomet. Dolaskom novog trenera malo je promenjenja filozofija i pristup igri. Dobili smo malo mirnoće.
Može li Magnus Anderson da pritisak „ishendluje“ u sredini kakva je Gepingen?
– On je skoncentrisan na ekipu, ne pridaje puno pažnje na ono što se dešava okolo, na pritisak koji stvaraju mediji i navijači. Štiti ekipu od toga, ima dobar i korektan odnos sa svim igračima, dobro radi. Prvi put osećam da u jednoj ekipi i oni igrači koji uopšte i ne igraju, nisu nezadovoljni, jer je odnos sasvim u redu što se tiče trenera.
Dugo radiš sa skandi trenerima…
– Da li Islanđani spadaju u tu grupu…
Da li su posebni u odnosu na ostale sa severa?
– Posebni su u odnosu na sve. Osetio sam razliku na početku rada sa Andersonom posle Gudmundsona. Imali smo u Levenu mnogo više video-analize, više šablona, pravila, to mora tad i tad, dok Anderson daje više slobode. Takav je bio i igrač, taj rukomet voli. Naravno, postoje osnovna pravila…
U javnosti je posebnu pažnju dobila utakmica sa Berlinom. Tri crvena kartona, puno oštrih startova, nesvakidašnje…
– Definitivno nesvakidašnja utakmica. U Bundesligi se uglavnom igra grubo, ali fer. Počelo je od samog starta, i nama i njima su trebali bodovi. Mi smo direktni konkurenti za odlazak u Evropu, to je naš proklamovani cilj, da budemo do osmog mesta.
Drago Vuković je dobio crveni karton posle teškog faula nad tobom…
– Drago nije taj tip, odmah se izvinio posle utakmice.
Ko je uskočio da te brani?
– Nisam video, svi su krenuli, nastala je velika gužva. Mislim da je Petar (Nenadić) krenuo mene da brani (smeh), pa je onda nastala gužva. I pre toga je bilo puno loše atmosfere, start našeg golmana na Petersonu u kontri koji nije bio bezazlen. Na kraju, dobili smo bodove, igrački zasluženo. Atipična utakmica, ali svi su govorili da to vole da vide.
VOLEO BIH DA OSTANEM U NEMAČKOJ
Dokle u Gepingenu?
– Do kraja godine imam ugovor, videćemo. Oni su pokrenuli priču da ostanem, razmotriću još malo. Važno je da sam živ i zdrav.
Da li te mami povratak u Ligu šampiona?
– Mami, to je sportsko razmišljanje, a kako ostale ekipe razmišljaju, teško je proceniti.
Da li bi voleo da ostaneš u Nemačkoj?
– Nemačka je željena destinacija što se tiče rukometa, ali i privatnog života. Sve je za sada tu kako treba.
I tvoj rođeni brat Marko se otisnuo u profesionalne vode kao član stručnog štaba rumunske Konstance…
– To me raduje. Zaslužio je zajedno sa Ćirkovićem da se oproba u inostranstvu. Vidim da su na putu da se vrate u prvu ligu. Verujem da može da napravi uspešnu karijeru, a kvalitet za to poseduje – zaključio je Žarko Šešum.
