Balkan Handball
Apartmani Beograd Centar Beoapartman

Potpredsednik EHF, Predrag Bošković: Ako želimo globalan sport, moramo tako i da razmišljamo“

Puno interesantnih tema za razgovor imali smo sa drugim čovekom Evropske rukometne Federacije, potpredsednikom Predragom Boškovićem, tokom finalnog turnira EHF Lige šampiona u Kelnu. Tvorac najvećih uspeha podgoričke Budućnosti, dve krune u EHF Ligi šampiona 2012 i 2015. godine, a na tom talasu i sjajnih rezultata ženske reprezentacije Crne Gore od početka decenije, govorio je za Balkan-Handball.com, o izazovima sa kojima su susreće rukomet, ali i analizirao situaciju u zemlji gde je godinama bio na čelu Saveza.

  • Od samog starta ovakvog formata pratim Final4 u Kelnu. Propustio sam samo prvu godinu. Ovaj vikend je najbolje što evropski sport u zatvorenom može da priušti publici i široj javnosti. Ono što uvek treba imati na umu je da se sa ovim ne bi smelo zadovoljavati. Uvek treba tražiti nove izazove, gledati u kom pravcu se razvija tržište, koje je jedino merodavno da oceni koliko je uspešan jedan ovakav događaj. 

MORAMO BOLJE PRODAVATI RUKOMET

„Handball goes market“ nakon isteka ugovora sa medijskim agencijama koji traju do 2020. godine…

  • Ponudićemo tržištu dva najuglednija proizvoda koja imamo i videti koliko oni zapravo vrede. To je od starta bilo moje zalaganje, a koje ne dolazi od čoveka koji je samo u rukometu, već ima i druga saznanja. Ono što je rukomet kao proizvod davao, nije bilo adekvatno onome što je dobijao u ekonomskom aspektu.

Stvari se pokreću u dobrom pravcu…

  • Budućnost rukometa deluje mnogo bolja od onog što smo imali u prethodnom periodu. Čitao sam tvoje kolumne i tvojih saradnika na sajtu. Bile su najbolja moguća potvrda onoga o čemu sam i razmišljao o tome kako podići prisutnost rukometa. Uzbudljivost i kvalitet igre nikada nije bio problematičan, već prodaja samog proizvoda. Zalagao sam se za takav pristup od samog starta u EHF i dobio podršku. To će biti i prezentovano od 2020. godine.

Vidi se intencija da rukomet mora da zarađuje više…

  • Svakako, jer to donosi više sredstava i za klubove. Klubovi, pogotovo na prostoru EX-Yu, u nezavidnom su položaju. Popularnost našeg sporta nikada nije bila upitna, ali su kuburili sa sredstvima od krovnih organizacija. To je nešto što će se promeniti u budućnosti.

Rukomet ima problem u mnogim zemljama, pre svega na Mediteranu. Turska, Italija, Grčka, Španija, kako ih probuditi, postoji li rešenje?

  • Ideja je poznata, kao i mogućnosti za njeno ostvarenje. Ove godine, po prvi put, imamo tri kluba koja su globalno popularna kao što su Pariz, Barselona, a tu je i Vardar. Vardar nije samo klub Makedonije i Skoplja, već je popularan i šire, a taj model je primenjivala košarka. Oni su ove godine imali CSKA, Olimpijakos, Fenerbahče i Real Madrid. To je pokazatelj. Ako hoćemo globalan sport, moramo razmišljati i mi globalno. To nije pitanje samo za EHF, već sve ljude u rukometu. Kako napraviti sport koji je globalan, a ne zabavu za samo određene zajednice i grupe. Na dobrom smo putu.

10 OPCIJA ZA FINAL4 POSLE 2020

Final4 EHF Lige šampiona osmu godinu se organizuje u Kelnu. Ovde sve štima, hala je rasprodata, događaj je dobar, ali se oseća da je promena potrebna. Sa jedne strane Lanxess Arena pruža sjajne mogućnosti i grad je odličan, ali sa druge, to pokazuje i slabost rukometa, jer malo je mesta u Evropi gde se mogu dostići I prevazići ovakvi standardi. Kako razmišlja EHF?

  • Slažemo se. Sa jedne strane, ovo je odlično, a sa druge, postoji opasnost da se ne učaurimo. Da ta barijera može biti probjena govori i interesovanje za oba događaja, i u Kelnu, i u Budimpešti. Sada imamo skoro 10 zainteresovanih za organizaciju muškog F4, a i kod žena postoje određena interesovanja gradova koji bi to želeli da preuzmu od Budimpešte. Keln je odlično mesto, arena je fenomenalna, ali postoje i druga rešenja o kojima smo pričali na izvršnom odboru, a koja bi mogla da dignu rukomet na nivo više. Otom potom…

Francuzi su napravili sjajan potez sa Lilom, gde je na zatvorenom stadionu mečeve na Svetskom prvenstvu u sred januara moglo da prati više od 28.000 ljudi. Da li se razmišlja i u tom pravcu?

  • Lil je jedno od potencijalnih mesta. Keln zaslužuje poštovanje, jer će čak 11 godina imati ovakav događaj. Ako rukomet želi da postane globalni sport, onda mora da traži način da iskoristi puni tržišni potencijal svog proizvoda. To je ključno za opstanak i razvoj na tržištu sportova, gde se pojavljuju i razvijaju neki novi, ranije, manje poznati sportovi.

PODMLAĐUJEMO NA PUTU ZA TOKIO

Podgorička Budućnost priredila je razočaranje na kraju sezone svojim navijačima. Dva poraza na F4 u Budimpešti, odlazak Neagu, Cvijić… da li je klub na kraju ili novom početku?

  • Na jednoj prekretnici. Jedna generacija je završila svoju priču kada je Budućnost u pitanju. Osvojeni su dve Lige šampiona u jednom kratkom periodu. Možda je trebalo biti bolje, i trebalo je. Ova poslednja dva F4 turnira, pogotovo ovaj poslednji ne zaslužuje pozitivnu kritiku, naprotiv. Koji su razlozi, videćemo. Duga je letnja pauza, razgovaraćemo na tu temu, ima vremena. Ne želimo da kvarimo atmosferu pred važne mečeve sa Beloruskinjama u baražu. Definitivno nešto nije bilo u redu, i to nije izdanje koje se očekuje od Budućnosti. Nismo bili favoriti, ali nije rezultat problem, već što je igra bila ispod svakog nivoa.

Šta dalje?

  • Idemo sa podmlađivanjem ekipe, novim projektom koji bu u nekom periodu od tri do pet godina doveo Budučnost na F4 i borbu za trofej. To će zavisiti od kvaliiteta selekcije i trenažnog procesa, svega onoga što je Budućnost znala da napravi u poslednjih 10 godina. Sve je veća konkurencija, ali mi priliku želimo da damo mladim igračicama u okviru projekta Tokio 2020. One su nosilac tog projekta. Uspevali smo do sada, nadam se da ćemo uspeti i u budućnosti.

BUDUĆNOST JE IZNAD SVIH NAS

Posle serije sjajnih rezultata, jedan od simbola za uspeh podgoričke Budućnosti i crnogorskog rukometa, trener Dragan Adžić, u godinu dana se suočio sa dva neuspeha, ili bolje rečeno, velika pada. Prvo u Riju, a zatim i na F4 u Budimpešti. Kako vidite njegov put, da li je možda došlo do zasićenja, kako sve to prevazići? Da li postoji problem?

  • Mogu se složiti sa vama, ali i priču početi sa druge strane. Veliki je uspeh sam plasman na Olimpijske Igre, s obzirom na to da su kvalifikacije bile u Danskoj sa domaćinom i Rumunijom. Uspeli smo i to je veliki uspeh za crnogorski rukomet, drugi put zaredom na OI, gde smo bili jedina selekcija sa prostora EX-Yu. Sve što se desilo posle toga je veliki neuspeh. Ne samo rezultat, već nastup koji se odigrao u Riju. Budućnost je ostala bez nekoliko igračica koje su osvjile Ligu šampiona, dva najbolja krila u Evropi, te najboljeg golmana. Smanjila se rotacija, samim tim i mogućnosti tima. Stigli smo do F4. Ako tako gledamo opet je uspeh u pitanju, međutim, ta igra na samom F4, to je za brigu i razmišljanje. Sešćemo, pričaćemo, to smo radili i do sada. Duboko verujem da je Adžić jedan od najboljih trenera u ženskom rukometu u Evropi. Dokazao se više puta. Pričaćemo i videti kakve su i njegove želje. Budućnost je iznad svih nas, i njega, i mene. Ona je jedina večna.

FAVORIZOVANJE ŽENSKOG RUKOMETA U CG? GLUPOST

Odomaćena je teza u rukometnim krugovima da RSCG ima maćehinski odnos prema muškom rukometu u odnosu na ženski. Pretpostavljam da imate šta da kažete na ovu temu…

  • Ako budem odgovarao na ovo pitanje bojim se da ću izazvati još jednu nepotrebnu raspravu u Crnoj Gori. Za pest-šest godina u kojima sam bio na čelu rukometa u Crnoj Gori, ni jedna odluka nije išla na štetu muškog, a u korist ženskog rukometa. Ista su se sredstva delila, isti su hoteli bili, ista oprema, tako da su to neviđene gluposti.

Postoji teza po kojoj je rukovodstvo Saveza procenilo da će lakše do uspeha u ženskom nego u muškom rukometu?

  • Nisam jedini sportski radnik u Crnoj Gori, ima i drugih, pa neka se potrude. Dao sam najbolje što sam mogao za uspeh onoga što sam rukovodio. Osvojili smo dve Lige šampiona i jedan Kup Kupova za 10 godina na čelu kluba, a kada je u pitanju ženska reprezentacija, srebro u Londonu, zlato u Beogradu sa EP, još jedno četvrto mesto sa EP, sve su to neki pokazatelji. Muška reprezentacija je napravila najbolje rezultate u svom postojanju u tom istom periodu. Niko nije svemoćan, pa ni ja. Ne mogu biti u dva kluba istovremeno, pa kreirati neki muški klub. Postoji još sportskih radnika. Lovćen je imao odlične sportske radnike koji su znali da ga dovedu do četvrtfinala EHF Lige šampiona. Neko bi trebalo da se bavi rukometom na ozbiljan način, a ne da se spočitava ŽRK Budućnost ili meni. Nisam imao ništa protiv muškog rukometa ili reprezentacije. Jednako sam se radovao svim uspesima crnogorskog rukometa, bez obzira, ko ih pravio.

ŽELIMO DA ZAUSTAVIMO „TRAFIKING“

Interesantna vest je stigla u vidu inicijative koju je RSCG pokrenuo u vezi ukidanja prava igračima da menjaju nacionalne timove posle tri godine pauze. Crnogorski rukomet je video dosta koristi, ali u poslednje vreme, doživeo i dosta lošeg kada je u pitanju šansa da igrači ponesu dres druge zemlje…

  • Nemam ništa protiv kada se igrači odluče za dres neke od susednih zemalja sa kojima smo povezane na mnogo načina. Nikada nisam reagovao kada su neki crnogorski igrači poput Stanića, Marsenića ili Nikčevića prelomili da igraju za Srbiju ili kada su Bojana, Kaća Bulatović, Ana Radović i Ana Đokić došle kod nas. Ono protiv čega sam apsolutno je taj, kako ga zovem, trafiking tipa Katar. Da ne spominjem ime jednog igrača koji je promenio čak četiri reprezentacije. To ne doprinosi razvoju rukometa. Imaš klubove koji plaćaju, dok za reprezentaciju igraš srcem. Ne traži se dnevnica, to osećaš ili ne. Ono što je naša namera bila je da se ugledamo na najozbiljniji sport na svetskom nivou – fudbal. RSCG je zato razgovarao sa predsednicima EHF i IHF. Došli smo do zajedničkog stanovišta da Crna Gora uz podršku EHF predloži amandman na Statut IHF, koji će biti preslikan onom iz FIFA. U njemu stoji da ako jednom zaigrate za A selekciju jedne zemlje, više nema promene dresa. To je vaša reprezentacija. To je sve povezano i sa postulatom ljudskih prava koji kaže da dok ste maloletni drugi odlučuju umesto vas, a kada porastete, vaše je da donesete odluku. Poruka je jasna. Ako želite da zaradite novac u karijeri, zarađujte ga u klubovima, a ne preko nacionalnih timova – kaže na kraju razgovara za Balkan-Handball.com, potpredsednik EHF, Predrag Bošković.

RAZGOVARAO: ŽIKA BOGDANOVIĆ
FOTO: FILIP VIRANOVSKI, GOL.MK

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *