Kraj oktobra, pauza u Ligi šampiona i na trenutak, prekid
aktivnosti vrhunskih klubova i okretanje reprezentativnim obavezama, pravo je
vreme za razgovor sa stubom srpske reprezentacije i Portland San Antonia,
pivotmenom, Ratko Nikolićem. Sa najboljim igračem Srbije u izboru čitalaca
Balkan-Handball.com za prošlu godinu, tema za razgovor je bilo mnogo, budući da
su nas meseci udaljili od uspeha reprezentacije u baražu za SP, a približili
početku kvalfiikacija za EP i startu Svetskog prvenstva u Hrvatskoj. Naravno,
nezaobilazna tema opuštenog razgovora sa Ratkom, bile su i novosti iz Pamplone,
gde i ove godine stanuje ekipa sa najvišim ambicijama, a derbi sa Barselonom u
nedelju, kazaće, što, šta o njima (ENGLISH VERSION) ….
Ratko, ćao! Dobro ste krenuli u ASOBAL-u. Sedam kola bez
poraza, uz samo dve nerešene utakmice. Imate kiks kod kuće sa Logronjom i jednu
nerešenu u Leonu.
– Dobro smo krenuli u prvenstvu. Međutim, imali smo dosta pehova.
Imali smo šest povređenih igrača, tako da je taj tempo, sreda-subota, non stop
putovanja, prouzrokovao taj, mogu da kažem, veliki kiks protiv Logronja na našem
parketu. Skoro da smo bili poraženi, ali smo smogli snage, izvukli maksimum kod
svih nas, i iskren da budem, srećno izvukli bod.
Ambicije Portlanda su
šampionske i one se ne menjaju. Ipak, sastav je pretpeo neke izmene (odlazak
Balića, dolazak Šarića, Nkčevića, itd). Koliko je to bolje ili lošije u odnosu
na prošlu sezonu?
– Dobili smo puno dolaskom novih igrača, pre svega mislim na
Šarića i Nikčevića, a otišao nam je Ivano Balić. Ipak, Igrao, ne igrao, Balić
je Balić. Kada je on na parketu, to je jedna sasvim druga priča. Pogotovo meni.
Odlično smo sarađivali, razumeli se i dosta osećam njegov nedostatak. Ipak, šta da se radi. Ekipa je dobra i nadam se da
ćemo ove godine nešto uraditi.
Nikčević se povredio, dok je Šarić je konstantan na golu. Možeš
li prokomentarisati njihove igre?
– Nikčević je povredio lateralni ligament kolena, ali je već
spreman, to je zaraslo, što je dobra vest, pogotovo za našu
reprezentaciju. Što se tiče Danijela, on
i Svenson brane po poluvreme. Brani Šara odlično, a sigurno da može još bolje.
U Ligi šampiona ste izgubili već dve utakmice (Medvedi i
Koper). Više nemate prava na kiks, ako želite u drugi krug?
– Fulali smo sada u Koperu, ali dobro, nama je bila važnija
utakmica sa Granoljersom. Dolaze nam i oni i Rusi, a gostujemo u Rumuniji, tako
da mislim da neće biti problema. Što se tiče Rusije, tamo smo izgubili osam
razlike. Imali smo dosta problema i sa vizama. pošto smo Šarić, Nikac i ja vizu
dobili taj dan. Putovali smo celu noć , stigli u pola deset ujutru u Rusiju i
igrali taj dan utakmicu. Tako da je bolje da nismo ni putovali, kako smo
odigrali to. Međutim, kažem, neće biti problema. Pobedićemo sve utakmice do
kraja.
Utakmicu sa Medvedima u Rusiji ste igrali za manje od 48
sati od utakmice sa Logronjom kod kuće. Da li igrač u takvom ritmu, uopšte zna
gde se nalazi, u kojoj vremenskoj zoni, delu planete, itd…
– To je strašno. Pogotovo što smo imali dosta povređenih
igrača. U jednom trenutku nas je bilo devet u ekipi. Priključen je jedan novi
igrač, dečko od 18 godina, Mendegia, jer nismo mogli da sastavimo ekipu. imali smo šest povređenih igrača. Igrali smo
u utorak veče, pa putovali ceo dan, pa igrali ponovo. Ovo je stvarno
nenormalno. Ne može da se izdrži takav tempo i normalno je da ima toliko
povređenih igrača. Kada treba da imaš pauzu, ideš na akciju reprezentacije, a
svi ovi momci su reprezentativci svojih zemalja. Ubitačan je ritam i teško je
izdržati, ako nemaš na svakoj poziciji po dva dobra igrača. Mogu da kažem da
sam jedini ovde igrao po 60 minuta, jer je Perez povređen. Trener me je štedeo
malo u odbrani. Ali čitav taj ritam iscrpi igrača, i u jednom momentu mi je
došlo da kažem – "Ljudi, ne mogu više. Hoću da idem" (smeh). Ovo je katastrofa.
Putovanja najviše umaraju…
Kada nabrajamo favorite za osvajanje Lige šampiona,
verovatno ne možemo pobeći od Kila i Siudad Reala? Ima li nekog tima, koga mi
ne prepoznajemo na prvu loptu, a koji se tebi sviđa?
– Biće tu Siudad Real, Barsa, Kil i Zagreb. Zagreb će
mnogima pomrsiti račune.
Kad smo već kod Zagreba, pratiš li ovu priču oko povrede
Ivana? Neki funkcioneri Zagreba su optužili Portland i menadžera da su skrivali
povredu pre potpisivanja ugovora, a sada čujemo da Portland skuplja
dokumentaciju i hoće da tuži Zagreb zbog narušavanja ugleda…
– Čuo sam da su rekli
da je Porland znao za tu povredu. Stvarno nisam znao za tu povredu. Ovde sam
bio stalno sa Ivanom, niko ništa nije znao o tome. Prošao je sve preglede.
Mislim da je ovde bio dobar i da je to nešto od skora.
I još nešto o favoritima…
– Da ne zaboravim i nas. I mi tu vrebamo iz prikrajka. Ne
treba se šaliti sa nama (smeh). Ovo nam je najbolja pozicija. Niko nas ne
ubraja u favorite. Kad god su nas ubrajali, nikad nismo ništa uradili. Sa
strane je najbolje. Kada se oporavimo svi, kada se skockamo, sve je moguće…
Prelazimo na priču o reprezentaciji. Znamo da ste
Danijel Šarić i ti veliki prijatelji. Pre junskog baraža je bilo priče o tome da
on ponovo stane na gol reprezentacije, ovoga puta Srbije. Ipak, od toga nije
bilo ništa. Da li misliš, poznavajući situaciju, da je to njegova konačna
odluka ili će možda Šara jednoga dana stati na gol reprezentacije Srbije?
– Iskreno da ti kažem, ne bih ja da pričam o tome, ali
mislim da nije konačna odluka i da će se to videti vrlo brzo.
Možeš li nam dati komentar grupe kvalifikacija za Evropsko
prvenstvo (Rusija, BiH, Italija, Švajcarska i Farska Ostrva).
– Ove utakmice (Farska Ostrva i Italija) če nam doći kao
jedna vrsta zagrevanja pred Svetsko prvenstvo. Što se tiče grupe, iskreno se
nadam da ne bi trebalo biti problema oko plasmana. Favoriti smo Rusi i mi. Ne
treba zaboraviti BiH i Švajcarsku. U svakom slučaju, biće jako zanimljivo igrati
ovakve kvalifikacije.
Znamo te kao velikog optimistu. Po izvlaćenju grupa za
Svetsko prvenstvo u Hrvatskoj, izjavio si da očekuješ da se plasiramo u drugi
krug i pored dosta ujednačene konkurencije, Danske, Norveške i Egipta?
– Stojim pri tome što sam rekao ranije. Ne možemo obećavati
kule i gradove, medalje, finala i polufinala. Ova reprezentacija će dati svoj
maksimum i veliki bi uspeh bio plasirati se u drugi krug. Biće jako teško.
Nikome nećemo jeftino prodati kožu. Stvarno smo napravili jednu dobru
reprezentaciju i verujem u te momke i sebe da možemo ostvariti dobar rezultat.
Ne možemo da pričamo o finalima, ali možemo biti pravo iznenađenje tog
šampionata.
Koliko je motiv za igranje u nacionalnom timu sada veći,
nakon onakvog epiloga kvalifikacija i totalne ludnice u Nišu posle pobede nad
Česima?
– Što se mene tiče, prošao sam mnogo toga. Igrao sam i za
Jugoslaviju i za Srbiju i Crnu Goru. Volim Srbiju, veliki sam patriota i rado
se odazivam svakom okupljanju. Što se Niša tiče, prvo da kažem da sam ja iz
Bukovika pored Aranđelovca. Aranđelovac je moj grad, ali odmah posle njega, Niš
je na trećem mestu. Znači, Bukovik, Aranđelovac, pa Niš. Ovog leta, posle kvalifikacija, bili smo
porodično u poseti supruzi mog brata, koja je iz Prokuplja. Morao sam svratiti na sat vremena do Niša, čisto
da svratim, da popijem kafu. Ti ljudi jako vole rukomet i mnogo su nam pomogli.
Kažem, video sam mnogo toga u karijeri, ali bez onakve publike, teško da bi sada
pričali o Hrvatskoj.
O Nišu se nema šta dodati. Što se kaže "Drugačije ne znamo". Pre izvesnog vremena radili smo intervju sa
Štajnerom Egeom, golmanom Norveške, koji nije znao sa kim će Norvežani igrati u
grupi u Poreču.
– A, ne znaju mnogi. Evo, isto i Kjeling ovde ne zna. Ali
dobro, ima vremena, saznaće (smeh).
ŽIKA BOGDANOVIĆ
