Mnogi su ovih dana u Makarskoj na Kampu rukometnih golmana, u šali, ali nešto više u zbilji prilazili Marinu Šegi (27) sa pitanjem: „Šta ćeš ti ovde, zašto nisi na Rogli?, aludirajući na to da je posle ovakve sezone trebalo da se nađe na spisku Slavka Goluže za London. Bilo kako bilo, neke stvari se ne mogu promeniti, tako je i momak iz Međugorja odlučio da iskoristi nešto slobodnog vremena i bude jedan od demonstratora na jedinstvenom Kampu, posvećenom samo čuvarima mreža…
– Ovih sedam dana u Makarskoj, stvarno mi se svidelo. Ideja je odlična, kao i organizacija. Tu su veličine poput Bašića, Perića, Jerkovića, Blažička, Vujovića, Stojanovića, i stvarno je gušt družiti se sa takvim ljudima. Dobro je za mlade golmane. Nisam imao priliku kao mlad golman da radim sa takvim golmanskim imenima, što jeste propust u karijeri, jer je dobro biti usmeren od najmlađih dana. Ovo iskustvo će im pomoći u karijeri…
Kako provodiš odmor…
– Odmor uvek provedem jako dobro (smeh). Većinu vremena provedem u Međugorju sa prijateljima.
Šta ima novo u čuvenoj međugorskoj ulici iz koje su potekli teniseri Čilić i Dodig, ti…
– Nadam se da ćemo se sresti ovih dana, iako su oni zauzeti turnirima. U rodnom mestu najviše volim da provedem vreme. Malo druženja sa prijateljima, malo neki izlet na reke, roštilj. Tu se najlakše napunim energijom. Što se tiče Makarske, tu i mimo Kampa provedem desetak dana leti…
Napustio si Zagreb i pojačao poljskog vicešampiona, Vislu iz Ploka. Boravio si tamo, kakvi su prvi utisci o novom klubu i sredini?
– Stvarno sam se prijatno iznenadio i klubom, i gradom. Dosta su dobro organizovani, imaju svoju dvoranu, vrhunsku, namenjenu samo rukometu. Ne govorim to što idem tamo, stvarno, u boljoj hali nisam igrao. U svlačionici imamo džakuzi, saunu, hladnu vodu za oporavak. Stvarno sam se iznenadio i jedva čekam da se priključim timu na pripremama…
Pitanje koje se nameće, zašto te nema na završnim pripremama reprezentacije Hrvatske, i pored toga što imaš dobru sezonu iza sebe?
– Ne znam šta da vam odgovorim na to pitanje. Jednostavno, selektor mi nije objasnio zašto nisam na spisku. Kada je Goluža došao na mesto trenera Zagreba, pre nekih utakmica mi je čak i dao signal „ovo ti je viza za London“. Te utakmice sam dobro branio. Posle toga je došao i Kil. Nakon toga nismo razgovarali. Nismo se svađali, niti šta drugo, jednostavno, nije me zvao i šta je – tu je. Nema se tu šta drugo reći…
U Poljskoj te čeka borba za titulu i veliki, sada već evropski derbi sa Vive Kelceom…
– Čuo sam da je veliki naboj pred mečeve plej-ofa. Jedva čekam da dođe do toga. Kelce je sada stvarno TOP ekipa sa Štrlekom i Čupićem. Isto tako, mi imamo dosta dobru ekipu, samo da prođemo pripreme kako valja i da ne bude nekih ozbiljnijih povreda….
Kada si se razilazio sa Štrlekom, jel bilo nekih poruka vezanih za vaš poljski rivalitet…
– Bilo je, bilo (smeh). Sa njim sam jako dobar prijatelj, kao i sa Musom i Buntićem. Sa njima se čujem, a sa Štrlekom sam maltene svaki dan, tako da su ta prepucavanja na temu poljskog derbija bila svakodnevna tema. Jesmo prijatelji, ali na terenu pobeđuje jedan…
Da li ti je žao što napuštaš Zagreb ili misliš da je bilo vreme za to?
– Nije mi žao. Pre nekih godinu, godinu i po dana, u razgovoru sa ženom, došli smo do zaključka da je vreme za odlazak. Imamo dvoje male dece, koja nisu pošla u školu i sada je najbolje vreme za odlazak. U Zagrebu sam bio četiri godine, došlo je do zasićenja. Ponuda Visle je bila primamljiva, klub je dobar, ambicije su velike. Igraćemo na Wild Card turniru EHF Lige šampiona. Ambiciozni su, Liga šampiona je krajnji cilj….
Gde bi voleo da se vidiš za sedam, osam godina…
– Svi mi maštamo o Bundesligi. Imao sam ponudu da odem, nisam. I sada je bilo kombinacija, ali se moralo čekati. Tamo su najbolji klubovi na svetu, a meni ambicije ne fali. Želim na vrh…
