17.04.2007
Da postoje rukometne bajke, a još važnije, da postoje takve priče na ovim našim prostorima, već deceniju i po nas ubeđuje jedan klub iz Slovenije. Da postoje pošteni i sposobni rukometni radnici, ljudi koji su vezani za boje svog kluba i grada jednom neizmernom ljubavlju, da politika ne mora da "regrutuje" funkcionere klubova, da pare nisu jedino što "vrti" u sportu, kako većina misli, našli smo potvrdu u razgovoru sa jednim takvim rukometnim čovekom. Pričamo sa Andrejem Šušteričem, direktorom jednog evropskog rukometnog giganta i sigurno najuspešnijeg kluba na ovim prostorima "Celja Pivovarne Laško".
Dobar dan, Andrej. Veoma nam je drago što ste se odazvali našem pozivu za razgovor. Za početak, recite na koliko dugo ste u klubu?
– U klubu sam od juna 1984. godine, skoro 23 godine. Tada me je u klub "delegirala" radna organizacija "Aero", koja je u to vreme bila glavni sponzor kluba. Sa još nekoliko saradnika iz Aera, bio sam zadužen za sanaciju situacije u klubu, koji je tada poslednji put ispao iz tadašnje 1. jugoslovenske lige. Kasnije mi je krajem 1990. godine, zajedno sa tadašnjim sekretarom kluba Vladom Privšekom, uspelo da u celjski rukomet dovedem Pivovarnu Laško. I počelo je…
Apsolutno ste sve osvojili kao prvi operativac kluba. Šta vas još uvek pokreće i daje snagu da nastavite sa radom?
– Svakako ljubav prema rukometu! Za njega sam vezan od 1960. godine, dakle punih 46 godina, od toga 32 godine aktivno. Na početku sam 10 godina igrao i vodio rukomet u Grosuplju, malom kraju nedaleko od Ljubljane, igrajući nekoliko sezona u 2. slovenačkoj ligi. Po završetku studija hemijske tehnologije 1971. godine, zaposlio sam se u "Aero Celju" i na žalost tek 84-te ponovo se uključio u rukomet.
Kako ocenjujete ovu sezonu? Brzo ste ispali iz Lige Šampiona?
– U poslednjih 10 sezona ovo je naša najslabija evropska sezona! Nažalost, falilo nam je i malo sreće, ispali smo prvi put u osmini finala Lige šampiona, a pre toga smo bili evropski prvaci 2004. i šest puta polufinalisti Lige šampiona. No, pred nama je finiš sezone 2006/07 na domaćoj sceni. Naši ciljevi su jasni – 15. titula državnog prvaka Slovenije i 13. pehar pobednika Kupa. Jedan cilj smo već ostvarili.
Čini se da konkurenti u domaćem prvenstvu nikada nisu bili bliži Celju? Da li ima razloga za brigu?
– U pravu ste! Tri kluba (Cimos Koper, Gorenje Velenje i Gold Club) su nam ove sezone vrlo blizu. Mi smo u maloj prednosti, koju ne smemo ispustiti. Pogotovo nam je važna titula državnog prvaka i pravo nastupa u Ligi šampiona 2007/08, koja će biti od naredne sezone mnogo interesantnija. Naš promašaj u državnom prvenstvu bio bi prava mala katastrofa za Celje, naše navijače "Florijane" i ostale naše navijače širom Slovenije!
Formirana je komisija za dovođenje igrača ispred UO? Niste zadovoljni dosadašnjim izborom ili želite veću kontrolu nad radom trenera?
– Pomenuta komisija je svakako korak ka još kvalitetnijem radu našeg kluba. Ona je osnovana kao pomoć treneru prve ekipe i pored toga kao "skaut" za pronalaženje mladih perspektivnih igrača u Sloveniji i šire. Time ćemo odgovoriti na mnoge kritike na račun uprave kluba o uplitanju u taj posao i pogotovo navodno slabom izboru igrača.
Ko se još planira za sledeću sezonu, pored već dovedenih Toskića, Kosa i Terzića? Možda još neki igrač sa ovih prostora? Pričalo se o Periću?
– Još uvek nismo u potpunosti rešili pitanje srednjeg beka. Imamo još nekoliko opcija i razgovora, tako da do kraja aprila očekujemo konačan dogovor i rešenje. Na poziciji desnog krila umesto Brumena doći će mlad, perspektivan domaći igrač. Pregovori su u toku i to će biti verovatno sve novajlije za novu sezonu. Svakako ne krijemo da smo razgovarali i sa Perićem, ali smo na kraju posle (za nas od samog početka očekivanog) konačnog rešenja "slučaja Škof" ipak ostali kod stare golmanske ekipe.
U Sloveniji se povećava broj stranaca od sledeće sezone? Da li je to dobra odluka u interesu slovenačkog rukometa?
– Inicijativu o povećanju broja stranaca pokrenuli smo mi iz Celja iz jednostavnog razloga. Najbolji slovenački igrači zbog boljih finansijskih uslova odlaze u bogatije evropske klubove, pogotovo u Nemačku i Španiju, a oni drugi, manje kvalitetniji domaći igrači nam postavljaju zahtevnije finansijske uslove nego mnogo bolji stranci! Na zadnjem sastanku zajednice prvoligaša u Velenju 14.4.2007, doneta je odluka da u prvenstvu (što ne važi i za Ligu šampiona) može nastupati najviše šest igrača, koji nemaju pravo nastupa za slovenačku reprezentaciju. To znači da je na primer naš Kokšarov, koji pored ruskog ima i slovenačko državljanstvo, a nastupa za rusku reprezentaciju, u kvoti tih šest igrača! Mislim da je to apsurd, koji treba popraviti. Inače, smatram da odluka o povećanju broja stranaca neče ugroziti kvalitet slovenačkog rukometa. Naprotiv, najbolji stranci (Perić, Kokšarov, Rutenka, Ilić, Zrnić, Sulić, Vuković, …) mogu tome samo doprineti. I na kraju krajeva – RK Celje Pivovarna Laško nikad ne bi postigao takve rezultate i naslov "evropskog prvaka 2004" bez učešća svih njegovih najboljih stranaca.
Kako stoji rukomet sa sponzorima? Da li će loš nastup reprezentacije i ne odlazak na Olimpijske Igre uticati na opadanje interesovanja, a samim tim i finansijsku situaciju u slovenačkom rukometu?
– Mislim da je rukomet sve interesantniji za sponzore, pogotovo onaj klupski, koji beleži najveće uspehe od svih slovenačkih kolektivnih sportova. A sponzori traže što više medijskog prostora i propagiranja svoje robne marke, pogotovo na televiziji. Po mom mišljenju, naša reprezentacija je za sponzore manje interesantna od najboljih slovenačkih klubova, koji imaju (pogotovo Celje) vrlo visok rejting u evropskom rukometu. A za slovenačke firme je sve interesantnije i evropsko tržište!
Koliko ljudi svakodnevno radi da bi CPL bio ono što jeste?
– U klubu je stalno zaposleno troje ljudi (sportski direktor, sekretarica i računovodkinja), honorarno je zaposlen ekonom kluba, a svi ostali (predsednik kluba, direktor, …) su volonteri. Nešto sasvim drugo je naš stručni štab koji pored osam trenera (od toga tri u prvoj ekipi), čine još doktor, fizioterapeut, psiholog i tehničke vođe svih pet naših selekcija. Znači ukupno (uprava i struka) svakodnevno oko 20 ljudi radi da bi Celje bilo ono što jeste!
Svaka čast na transparentnosti! Sve odluke UO mogu se naći na vašem internet sajtu! Akcenat UO je da se pojača rad sa mlađim kategorijama. CPL je bio poznat po dobrom radu sa klincima, ali u poslednje vreme nema puno "proizvoda" celjske škole? Koliko rukometaša u svim kategorijama ima CPL?
– Celje je već tradicionalno jedan od najboljih "proizvođaća" rukometaša u Sloveniji, bivšoj Jugoslaviji, pa i u Evropi. Naše mlade ekipe su uvek u vrhu svih evropskih turnira u zadnjih 10 – 15 godina, a 1996. godine bili smo i evropski kadetski prvaci. Od 1977. do 1989. godine (13 sezona) celjski juniori bili su četiri puta šampioni bivše Jugoslavije i pet puta vicešampioni! U samostalnoj Sloveniji u 15 sezona imamo osam titula juniorskog prvaka, šest kadetskih, deset kod starijih i šest titula kod mlađih pionira. Ipak i pored svih tih uspeha, nemoguće je svake godine "proizvesti" igrače poput Pajoviča, Pungartnika, Žvižeja, Lubeja, Kozomare, Kozline, Gajiča, Rezara, koji bi uspešno nastupali u našoj prvoj ekipi sa evropskim ambicijama. No, ipak je činjenica da u dosta slovenačkih prvoligaša i drugoligaša igraju momci koji su prošli našu školu.
U svih osam selekcija (seniori, juniori, kadeti, stariji pioniri A i B, mlađi pioniri A i B, najmlađa selekcija) trenira i nastupa oko 140 rukometaša. Pored toga, najmlađe rukometaše (ukupno oko 100) selektujemo u pet gradskih osnovnih škola, koji kasnije po izboru (prate se godinu dana tokom rada sa angažovanim nastavnicima fizičke kulture po svojim školama) dolaze u naše najmlađe kategorije. I pored svega toga, naš Upravni odbor je odlućio da se rad sa mlađim kategorijama poboljša i samim time više njih "proizvede" za prvu ekipu!
Celje i Laško? Jel to više od poslovnog odnosa? Na koliko godina važi ugovor?
– Celje i Laško su već 17 godina neraskidivo povezani, pogotovo celjski rukomet i laška pivara. Teško zamišljamo jedne bez drugih i to ne samo zbog poslovnog odnosa. Svi u klubu se nadamo da će ta "ljubav" trajati još dugo i da ćemo sadašnji ugovor koji važi još dve godine produžavati i produžavati…
Da li se budžet kluba smanjuje od kada ste uzeli Ligu šampiona?
– Osvajanjem titule evropskog šampiona 2004. godine, naš se budžet te godine prilično povećao zbog isplate premija igračima i stručnom štabu. Iduće sezone bio je mnogo manji, ali sada opet raste zbog većih ugovora igrača i rastućih troškova takmičenja u Ligi šampiona.
Da li će i kada Celje ponovo biti evropski prvak?
– Vrlo teško i sve će biti teže! Najbogatiji evropski klubovi, pogotovo nemački i španski, iza kojih stoji ogromno tržište i bogati sponzori, u velikoj su prednosti u odnosu na Celje i malu Sloveniju. No, u sportu novac nije uvek najbitnija stvar (što smo mi već mnogo puta dokazali), pa će se možda opet Celje veseliti novoj tituli evropskog klupskog prvaka!
Budući da ste jedan od glavnih ljudi za reorganizaciju Lige Šampiona, Šta nam ona donosi? Veliki klubovi nisu zadovoljni raspodelom novca? Kakva je budućnost LŠ?
– Reorganizovana Liga Šampiona je u velikoj meri formirana i na osnovu naših predloga i stalnih pritisaka. Garantuje mnogo više kvalitetnih utakmica sa uslovom da ekipa sa osvajanjem prvog ili drugog mesta u svojoj grupi prođe prvi deo sa osam grupa (8 x 4) i kvalifikuje se u drugi krug sa četiri grupe (4 x 4). To je šest zagarantovanih utakmica na domaćem terenu, od toga bar četiri vrhunske. U 1 finalu i 1 finalu igra se kao i pre na eliminaciju. U novoj Ligi šampiona do titule prvaka vodi 18 utakmica, a u dosadašnjoj LŠ četrnaest. Najveći evropski klubovi nisu zadovoljni raspodelom novca od strane EHF-a. Ali pri tome treba uzeti u obzir da je EHF-marketing tek skoro počeo dobro da radi i da je napredak vidljiv iz sezone u sezonu. Ubeđen sam da će time biti i sve više novca za najbolje evropske klubove, mada se ne treba upoređivati sa fudbalom. Kada bi na kraju sezone osvajač LŠ za to primio recimo 1 mio EUR, svi bi bili zadovoljni! Mislim da je zbog toga, pored već pomenute reorganizacije, Liga Šampiona na dobrom putu afirmacije i većeg publiciteta. Na kraju krajeva, LŠ je ove sezone prenosio i Eurosport, što je sigurno veliki uspeh evropskog rukometa i samog EHF-a.
Da li mislite da neki vid "balkanske lige" ima budućnost? Znamo da pre par godina nije bilo sponzora? Sada kada je rukomet u Hrvatskoj u ekspanziji, kada se dižu i Rumuni, Partizan konsoliduje, Bosna odlična, kao i Vardar, Mađari standardni, da li je moguće nešto učiniti? Opšte je poznato da su domaće lige slabo posećene i da najbolji klubovi većinom igraju "trening-utakmice" sa 80% Lige.
– Bilo kakva regionalna ili tzv. "balkanska" liga bila bi za nas Celjane svakako interesantna, ali pod sledećim uslovima:
• da 1.slovenačka liga time ne trpi na kvalitetu i značaju;
• da se nađe odgovarajući sistem uključenja slovenačkih ekipa iz regionalne lige u završetak takmićenja domaćeg prvenstva
• da svi troškovi takmićenja u regionalnoj ligi budu pokriveni od strane sponzora Lige.
• da vođenje takve lige bude u potpunosti transparentno;
• i da perspektivni cilj takve lige bude raspodela profita između klubova učesnika.
Kako Vam se sviđa naš sajt?
– Vrlo dobar i interesantan! Najvažnije je da time pridonosite popularnosti i što većoj gledanosti rukometa, koji po meni ima veliku perspektivu i najveću mogućnost napretka od svih kolektivnih sportova. Ćestitam i – SREĆNO!
Žika Bogdanović
OFICIJALNA PREZENTACIJA RK "Celje Pivovarna Lasko", www.rk-celje.si
