Balkan Handball

Šampionski debi Borisa Rojevića: Mislili su da sam lud kada sam govorio o tituli

Odavno uzbudljivija rukometna završnica sezone nije viđena u Srbiji. Na kraju je novosadska Vojvodina prva prošla kroz cilj, iako je na polovini plej-ofa, titula delovala kao nemoguća misija. Boris Rojević (38) se upisao u listu trenera koji su pre 40-te došli do najvrednijeg pehara u srpskom rukometu posle Aleksandra Brkovića (30) sa Partizanom i Vladimira Dragićevića (34) sa Kolubarom.

Kao četvrti trener u sezoni, prihvatili ste se vrućeg krompira i izvukli sezonu na najbolji mogući način…

  • Bilo je teško preuzeti ekipu koja je do tada ove sezone izgubila sve što se moglo izgubiti. Hrabro sam nastupio i prihvatio se vrućeg krompira kako kažete. Izašao sam ispred igrača i rekao im da ćemo sigurno uzeti titulu. Sada, kada se sve završilo, govore mi da su mislili da sam lud u tom trenutku. Bilo je potrebno sreće, ali i dobrog rada i puno razgovora da ih čovek, posle svih poraza, ubedi da su oni pobednici i pravi igrači. To su i dokazali na kraju.

Šta je bilo u mislima posle četiri kola i samo četiri osvojena boda?

  • Rekao sam odmah da ćemo igrati sve bolje kako sezona bude odmicala. Vreme mi je bilo potrebno da upoznam momke. U pauzi smo odigrali samo utakmicu sa Jugovićem, ali to realno nije dovoljno da bi upoznao tim. Nije isto gledati sve sa strane kao pomoćni trener i voditi tim kroz utakmice i trening. Posle poraza u Pančevu u drugom kolu, uvideo sam da možemo mnogo. Desla se povreda Ostojića, pa Jovanovića. U tom trenutku sam znao da jedino tim koji gine za svaku loptu može da napravi nešto. Posložilo se, od tog četvrtog kola smo krenuli da igramo jako dobro…

Renovirate ekipu, odlazi 10 igrača, za sada su tu novajlije Saša Marjanac i Goran Trkulja…

  • Želim da stvorim ekipu koja će da igra moderan rukomet. Znači da nam ne traje prenos lopte na drugu polovinu 10 sekundi, da se igra brzo. To ne znači da se igra bez glave. Neko tako shvata moderan rukomet, da mora za tri sekunde da se postigne gol. Shvatam ga malo drugačije. Da ga damo za tri sekunde, ako možemo. Hoćemo da stvorimo čvršću Vojvodinu, mnogo mlađi tim koji ceni loptu. U nekom planu su samo dva igrača preko 30 godina. Verujem u rad kluba i sebe, biramo igrače, biće potrebno par meseci da nam krene, a posle se nadam da će biti dobro kao i svih ovih godina.

I vaša trenerska karijera je vezana za Vojvodinu, tu ste stasali, ali i poneli zasluge za formiranje jake omladinske škole koja je među najboljima u državi.

  • Četiri godine sam u Vojvodini. Meni je rukomet život, sve. Radoholičar sam, tako sam se postavio prema toj školi. Radio sam 15 sati. Kada sam došao, škola nije bukvalno postojala, nije pravila rezultate, nije proizvodila igrače za prvu ekipu. Izabrao sam vrhunskog saradnika koji je samnom od početka, sada i u prvoj ekipi. Dobro se razumemo, dobro radimo. Posvetili smo se svemu tome. Neko uvek nagradi svaki veliki trud. To je Bog.

SAVETOVANJE 2018 – 250 srpskih trenera u Kragujevcu

Srpski šampion ponovo neće ni pokušati da se plasira u EHF Ligu šampiona i to je ono što „bode oči“ kada je u pitanju Vojvodina. Razlozi su, međutim, jasni. Kako vi to vidite?

  • Opravdanje je novac. Kada smo pre tri, četiri godine igrali u Ligi šampiona zapali smo u dugove. Možemo se setiti jedne Kolubare, Čačka, Fidelinke, koji su se ugasili posle igranja u Evropi. Svaki početak kraja je bilo igranje evropskih kupova. Siromašna smo država, ne možemo to priuštiti sebi. Cifra je oko 50.000 evra u startu. Klub bi dao sve da može i meni kao treneru bi bilo bolje da se borim za Ligu šampiona, ali tako je, kako je.

Imali ste interesantan komentar o igranju u SEHA ligi…

  • Ogradio sam se da je moje mišljenje, SEHA odnosi puno, navijači su okrenuti prema treneru, igrači počinju da sumnjaju u trenera, u svoj kvalitet, stvori se opšte nepoverenje. Jako je teško kada su budžeti po 10, 15 puta veći. Jako je teško raditi. Ima svoje prednosti, lepše je igrati u Skoplju nego u nekom malom gradu u Srbiji, da ne uvredim nikoga. Odnosi dosta, ali i donosi neke dobre stvari.

U slučaju da se promeni sistem takmičenja u regionalnoj ligi, Vojvodina i Železničar bi mogli da ostanu na 10-12 utakmica od avgusta do aprila. Da li ste u tom slučaju za nastup u regularnom delu Super lige.

  • Ako bismo igrali u oba takmičenja, bilo bi još gore po naše rezultate u SEHA ligi. Srpski rukomet bismo prezentovali na lošiji način, jer bismo morali da kalkulišemo. Nadam se da će RSS da nam izađe u susret kao i prethodnih godina. Nisam za to da srpski klubovi koji igraju u SEHA ligi igraju i regularni deo, već da posle igramo plej-of, kako bismo se mogli posvetiti svakom takmičenju ponaosob.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *