Odmah po dolasku sa kvalifikacionog turnira Lige šampiona u Lublinu, trener Zaječara i srpske reprezentacije, Duško Milić, okupio je u Beogradu igračice na koje računa u EHF nedelji, koja će se završiti učestvovanjem na "Kroacija Kupu" u Osijeku. Puno je tema, koje je valjalo pretresti, počev od dobrih igara "Amazonki" u Poljskoj, ambicija u nastupajućoj sezoni, kao i priprema reprezentacije za ono što je čeka na EURO 2010 u Danskoj i Norveškoj.
Mnoge ljude u Srbiji je iznenadio nastup Zaječara na kvalifikacijama LŠ u Poljskoj, a verujemo, sve obradovao. Pobedili ste finalistu KPK, danski KIF Vejen i domaćina, Lublin, a samo za gol bili slabiji od novog učesnika Lige šampiona, mađarskog DVSC Korvex-a.
– Ekipi nemam šta da zamerim. Devojke su odigrale tri utakmice u tri dana i dale svoj maksimum. Sa te strane sam apsolutno zadovoljan. Sad ostaje žal, tuga. Samo jedan procenat više sreće protiv Mađarica i malo bolje suđenje, odvelo bi nas u Ligu šampiona. Iznenađenje je bila i takva pobeda Mađarica nad KIF-om u zadnjem kolu, kada Dankinje nisu ličile na ekipu. Očigledno je da mojim igračicama nedostaju takve utakmice, jer su ovo sve vrhunske ekipe. Mađarice su prošle godine dobile podgoričku Budućnost sedam razlike, KIF je igrao egal finale KPK. Vreme radi za nas.
Posle ovakvog turnira, rastu ambicije. Nastavljate takmičenje u Kupu EHF. Da li ovakav rezultat menja neke stvari?
– Što se mene tiče, ne menja ništa. Ja sa ekipom nisam pričao da idemo da izgubimo od KIF-a ili Lublina. Da li je to realno ili ne, o tome nećemo. Moji zahtevi su isti, kao i kod svake ekipe sa kojom sam radio. Uvek na pobedu. Da obećavam titule, neću, jer to nikada nisam radio. Uvek ćemo davati maksimum i boriti se. Tako isto i u Kupu EHF. Ako neko i preko toga bude bolji, stisnućemo mu ruku. Devojke su sada shvatile da ne moraju da toliko respektuju nekoga. To je možda i problem. Ako pogledamo niz poslednjih godina, svake kvalifikacije za LŠ su gubljene sa po 15, 20 razlike. Ovo je za naš rukomet napredak, u tom smislu, da shvate da imaju kvalitet da igraju sa svakim, pa i sa KIF-om, koji nam može biti protivnik u narednim fazama Kupa EHF.
U domaćoj ligi, kriza je došla do vrhunca. Posle dve, tri godine, kada je bilo i kvaliteta, i neizvesnosti, Zaječar je ostao nedodirljiv, gotovo klub-reprezentacija, koji nema konkurenciju?
– Meni je mnogo žao što se stvari tako dešavaju sa klubovima. Razlog su finansije. Slažem se sa vama da je u poslednje dve, tri sezone, ženska liga bila izuzetno interesantna. Bilo je par ekipa, gde je svako svakoga mogao da dobije, a klubovi su živeli na neki normalan način. Sada ja ne znam, ko će uopšte igrati. Bilo je najava otkazivanja. Kikinda, koja je bila zadnjih pet, šest godina u vrhu rukometa, istupila je iz Super lige. Vrnjačka Banja je za mene posebna žalost. Vezan sam za tu sredinu, gde sam proveo prelepe dve godine. Imaju mnogo problema, što je žalosno za Banju i za rukomet. Voleo bih da ima više ekipa kao Zaječar, čak i boljih. Da svi možemo da radimo u adekvatnim uslovima.
Još jedan rukometni projekat je u opasnosti – ženska regionalna liga (WRHL), jer kada Krim, kao jedan od zagovornika takvog takmičenja odustane, sve je već na staklenim nogama….
– Pravo da vam kažem, iznenadio sam se. S obzirom da su oni i vodili tu ligu. U junu sam bio na F4 turniru u Podgorici, koji je bio jedan lep turnir sa četiri jake ekipe. Sa Krimom smo trebali osmog septembra da igramo utakmicu, ali su oni preko noći odustali. Ta liga je potrebna iz jednostavnih razloga. Utakmice sa jakim ekipama iz regiona, sa četiri učesnika Lige šampiona je dobra za naše igračice. Ako se zaustavi na Krimu, dobro je, ali me je strah da to ne učini još neko.
Polako se približavamo EURO 2010. Kakve su ambicije Srbije, s obzirom na jako tešku grupu sa domaćinom Danskom, Rumunijom i Španijom?
– Na Evropskom prvenstvu nema lakih grupa, kao na Svetskom, gde vazda imate nekog van Evrope da trenirate taj dan. Jeste teško. Skandinavke imaju veliku prednost domaćeg terena. Naravno da nećemo ići da gubimo. Spremićemo se, a vidim da je svima oko reprezentacije i Saveza stalo da to bude na najbolji mogući način. Najvažnije je da devojke budu zdrave. Nikada nisam davao obećanja, neću ni sada. Nećemo da respektujemo, niti da potcenjujemo. Cilj je uvek da prođeš grupu. Igramo protiv pravih ekipa, ali i mi smo prava ekipa.
Najaktuelnija tema u ženskom rukometu na našim prostorima, za koju smo misili da je konačno ispričana priča, opet je izbila u prvi plan odlukom Ane Đokić da zaigra za reprezentaciju Crne Gore. Kako gledate na to?
– Ja to gledam sa jedne, najjednostavnije sportske strane. Nemam puno informacija, s obzirom da sam bio u Poljskoj, ali me iskreno i ne interesuje. Ja sam sa Anom Đokić i privatno veliki prijatelj. Bio sam joj trener još na SP 2003 u Hrvatskoj. Ja sam nju prošle godine pozvao da igra za Srbiju. Šta je bilo pre toga, niti zna, niti me interesuje. To nije moje. Ana mi se tada zahvalila i rekla je da neće više da igra za Srbiju, na moju veliku žalost. Njena odluka je njena odluka. Meni je suština da je ona mene odbila kada sam je zvao, biće sada godinu dana. O razlozima, morate sa njom da popričate.
U ženskom rukometu praktično je postalo pravilo da svaka Srpkinja, koja potpiše ugovor sa podgoričkom Budućnošću, ostaje izgubljena za srpsku reprezentaciju i rukomet?
– Ja to stvarno ne znam.
To je faktičko stanje.
– Ana je potpisala za Budućnost pre godinu dana. Znači, nije otišla pre tri, pa odlučila da igra za Crnu Goru. Vi ste u pravu. Ispostavilo se da je svaka igračica koja je otišla u Podgoricu zaigrala za Crnu Goru. Ana Radović, Katarina Bulatović, Mira Milenković, Bojana Petrović i Ana Đokić. To je tema za njih. Lične odluke su lične odluke.
To su i odluke koje se reflektuju na sve nas koji radimo u rukometu, od Vas po do ljudi koji dolaze u halu, zato moramo o njima da pričamo.
– Slažem se. Svestan sam da bi sa njima Srbija imala mnogo bolju reprezentaciju.
Kakvi su krajnji dometi Crne Gore na EURO 2010?
– Crna Gora ima dobru reprezentaciju, s obzirom da se i Bojana vratila u Budućnost. Imaju na okupu kompletnu reprezentaciju, tako da nemaju problem uigravanja, lutanja. Imaju šansu i za medalju u decembru. Bojana je prevaga za dosta ekipa. Sa njom, zdravom, izuzetno je jaka ta ekipa, ali sport je vrlo neobičan. Na papiru je tako, ostaje da se to dokaže na terenu.
