Trener šampiona, Boško Rudić: Moramo stvarati igrače

Drugu sezonu zaredom, Boško Rudić, okitio se titulom šampiona Srbije sa novosadskom Vojvodinom. Iako su do titule stigli lakše nego što se očekivalo, ako se uzme u obzir start sezone, Novosađani su prošli kroz teških 10 meseci zbog činjenice da su ostajali bez igrača  u sred sezone. To ih nije omelo da donesu i petu uzastopnu krunu u svoje vitrine. Uspeh, međutim, nije doveo do ozbiljnijeg efekta, što se tiče podrške grada, države i sponzora, pa će Srbija drugu godinu zaredom biti bez predstavnika u EHF Ligi šampiona.

• Teška sezona, i sa finansijske, i sa igračke strane. Klub je bio korektan pa je puštao igrače koji su nalazili inostrane angažmane. Momci su imali otvorene ugovore, odlazili su iz kluba u toku sezone. To mi kao treneru nije odgovaralo, ali sa ljudske strane je bilo izuzetno korektno. Gubili smo redom, Datukašvilija, Todorovića, Gugletu, pa posle Uroša Elezovića. Moj glavni problem je bio da nađem igru, jer nije bilo jednostavno slagati odbranu posle dva meseca u kojima si to uigravao sa igračem koji je otišao iz kluba. To mi je bio najveći problem — kaže stručnjak koji je svoju trenersku karijeru započeo u Rumuniji.

Uprkos svemu, Vojvodina je bez velike neizvesnosti odbranila titulu. Šta je razlog, znanje trenera, snaga kluba ili slabost konkurencije?

• Ima od svega po malo. Kada saberem i oduzmem, mogu biti prezadovoljan kako smo završili sezonu. Doveli smo Marka Davidovića, što je bio pun pogodak, u situaciji sa povredama igrača. 

Vojvodina je kao klub dominantna i u mlađim kategorijama…

• To je jedini recept za rukomet i sport u Srbiji. Imali smo primere Proletera, Bačke Palanke, Vrbasa, mnogih drugih, da sistem kupovanja ne pije vodu. Jedini sistem je rad sa mladima. To Vojvodina radi. Još više mora da se ulaže u kadar koji radi sa mladima. Odlični su to momci koji rade sa klincima. Smeta mi jedna stvar, a to je insistiranje na rezultatima. Moramo raditi sa mladima i ubacivati ih u prvi tim. Stvarati igrače. To je najveći problem Vojvodine, jer postoji konstantan pritisak osvajanja trofeja. U takvoj situaciji, ograničen si vremenom i ne možeš da radiš razvojne treninge. Najveći problem Vojvodine je taj rad sa mladima, jer imate pritisak da se osvajaju trofeji. Ograničen si sa vremenom da praviš razvojne treninge. Jovanović i Arsenić su morali više da napreduju, a povreda je sprečila Radosavljevića. Tu je i Jandrić. Neka projekcija je bila da on i Jelić budu tandem za narednu sezonu. Nažalost, morao je da propušta jutarnje treninge zbog škole, sada je upisao fakultet i moći će da se posveti. Ima neverovatan talenat, ali više verujem u rad.

Osvojili ste titulu, Svesrpski Kup i Super Kup. Odlazi vam veliki broj igrača, nema EHF Lige šampiona koju ste izborili na terenu. Kako pronaći motiv za dalje?

• Imali smo proslavu, išli smo kod Gradonačelnika, posetili gradsku kuću, imali smo obećanja. Ta pomoć je izostala. Igranje u EHF Ligi šampiona iziskuje ogromna sredstva. Tih 25.000 za kotizaciju su jedno, a troškovi putovanja još više opterećuju. Vojvodina još plaća dugove iz sezone u kojoj je igrala Ligu šampiona. To bez velikog sponzora nije moguće. SEHA liga je prava mera kluba. Postavlja se pitanje, koja je svrha borbe za titulu? Postoji nervoza da se osvoji, ali živimo u Srbiji. Pitanje je šta tražimo i u SEHA ligi. Moja razmišljanja su da moramo da napravimo jezgro mladih igrača koji bi rasli iz utakmice u utakmicu sa velikim timovima, a ne da dovedemo poluislužene igrače zbog tri gola više. To je moja ideja.