Svoju rukometnu priču počela je u pančevačkom Dinamu, u sedmom razredu osnovne, a na gol stala slučajno.Bila si jedini golman iz lige na prošlom okupljnanju reprezentacije u okviru EHF nedelje?
Od kog trenera si najviše naučila?
Koga ceniš od golmana?
-Iz moje generacije jedino Kaću Stevančević, od starijih Dragicu Djurić i Branku Jovanović. Nikada nisam imala uzora, ali sam njih volela da gledam. Nisam u tom fazonu da kao nešto skidam pokrete ili slično. Od stranih golmana Madjarica Palinger je sam vrh. Leganger i Dinu su takodje golmanske legende.
Kako se pripremaš za utakmicu?
-Gledamo kasete pre utakmica, spremamo se, ali ne volim da se opterećujem i baš da zapisujem ko, kako i gde šutira. I na zagrevanju stanem, bacim pogled kako šutiraju. Kad počne zagrevanje obično uzmem loptu na kratko, samo da je osetim i brzo se skoncentrišem na ono što sledi.
Ima li neka igračica sa nezgodnim šutem koju pamtiš?
Ko su najbolje igračice lige po pozicijama?
Kao kapiten predvodiš ekipu Radničkog Petrola, kakav je osećaj?
Očekivanja od prvenstva?
Koju utakmicu nikad nećeš zaboraviti?
Poraz koji ti je teško pao?
Ali ti ipak imaš osvojen Kup naše zemlje?
Može li da se živi od rukometa u Srbiji?
imaš za nešto osnovno, kao neki džeparac i to može da traje dok si baš mlad, da ne tražiš od roditelja. Moje ambicije vezane za odlazak u inostranstvo na nekoliko sezona su upravo posledica toga. Kad moram tako da kažem, želim da unovčim svoj rad. Ovde to nije moguće. Želim da se obezbedim na neki način, ne sad, ne znam ni ja kako i koliko, ali da sve ide nekim normalnim tokom. Ne bih volela da ostanem tamo da živim, vratila bih se ovde, pokrenula svoj posao. Recimo otvorila bih salon i živela normalno od svog rada.
Šta te izbacuje iz ravnoteze?
A šta te nervira na terenu?
Čuli smo da dobro pevaš?
Šta ne voliš kod sebe?
Šta ti je dao, a šta uzeo rukomet?
-Dao mi je sve, a ništa mi nije uzeo(smeh). Upoznala sam mnogo ljudi, ostvarila prijateljstva za ceo život… bukvalno gde god da odem imam nekog. Onda, tu su putovanja koja nikad neću zaboraviti, sve to što smo obišli, videli…(Francuska, Poljska, Italija, Slovačka, Madjarska, Slovenija, Azurna obala…) Da ne igram rukomet verovatno ne bih to sebi mogla da priuštim. Onda svake pripreme, u zemlji, inostranstvu ostale su mi u lepom sećanju.
Šta te zanima osim rukometa?
-Po struci sam fizioterapeut i sada stažiram u Beogradu. Imaju razumevanja za moje obaveze, mogu da izostajem, ali sve nadoknadim. Nikad se ne zna, mogu i to nekad da radim.
