Koreja ima pet polufinala Olimpijskih igara od 1992. do 2008.godine i čak četiri osvojene medalje u tom periodu. Teško se setiti sličnog kontinuiteta i potvrde kvaliteta iz godine u godinu. U plejadi odličnih igračica izdvaja se jedno ime i blista posebnim sjajem. Seong Ok Oh je sinonim vrtoglavih uspeha reprezentacije Koreje poslednjih 20 godina. Ako bi je morali opisati u jednoj rečenici rekli bi da je mudri lider sa retko viđenim pregledom igre i neverovatnim rešenjima. Iza nje je karijera za ponos i divljenje. Oh je bila kovač zlata Koreje u Barseloni 1992, srebra u Atlanti 1996. i Atini 2004, bronze u Pekingu 2008. Dodajte zlato na Svetskom prvenstvu 1995. u Austriji i Mađarskoj, zatim i bronzu sa SP u Hrvatskoj 2003. Titule azijskog šampiona i klupske trofeje u Koreji, Japanu i Austriji nije lako ni izbrojati.
Nedostaje joj samo jedan trofej koji je i bio razlog da pre nekoliko godina napusti Aziju i zaigra u Evropi, odnosno austrijskom Hipu. Liga šampiona je bila taj veliki motiv, ali kako stvari stoje, ostaće neostvarena želja. Razlog je poznat od pre nekoliko dana pošto je Seong Ok Oh obelodanila informaciju da na kraju sezone prestaje sa aktivnim igranjem i vraća se u Koreju gde će raditi kao trener.
Hipo ove sezone ne blista u Ligi šampiona i nije ona ekipa koja je godinama figurirala kao glavni favorit za osvajanje trofeja, tako da će jedna velika karijera, neosporno velike igračice, gotovo sigurno ostati uskraćena za najvredniji trofej klupskog rukometa.
P. S. Treba li uopšte reći da je konkurs u Hipu za poziciju srednjeg beka i zvanično otvoren?!
