TOP 5 utisaka sa F4 u Budimpešti

PIŠE: Zorica Radojković

Završen je finalni turnir ženske Lige šampiona. Titulu je po treći put u istoriji, a drugi put u četiri izdanja F4, osvojio domaći tim, madjarski Djer.

5. AUTOGOL EVROPSKE FEDERACIJE

Četvrti F4 ženske Lige šampiona doneo je rekord u broju posetilaca, odnosno svih 12 hiljada mesta prvi put bilo je popunjeno tokom dva dana najbitnijeg vikenda za ženski rukomet. Da je najbitniji, u mnogim zemljama se nije ni znalo jer su istog vikenda igrane utakmice muških kvalifikacija za odlazak na EP u Hrvatsku. Jedini vikend u klupskom rukometu kada su žene MORALE i TREBALE da dobiju veću medijsku pažnju od kolega je upravo ovaj, ali to se nije desilo. EHF je postigao još jedan autogol. Bravo marketinški i medijski majstori!

4. NAVIJAČKA KULTURA

Za sve koji se pitaju zašto je F4 do 2019. godine u Budimpešti, odgovor da je to verovatno jedino mesto na svetu gde će EHF prodati 10-12 hiljada ulaznica za vikend ženskog, pa taman i vrhunskog rukometa, po ceni od 35 do 130 EUR. Mađarska je jedna od zemalja koja najviše ulaže u sport, a Mađari obožavaju rukomet i sigurno će u godinama koje dolaze na F4 imati najmanje jednu ekipu.  

Na tribinama Papp Laszlo Sportarene očekivano je bilo najviše navijača Đera i neočekivano najmanje navijača Vardara. Pristalica Budućnosti je bilo nešto više, dok su navijači Bukurešta stigli u duplo većem broju nego godinu dana ranije. I upravo oni su najjači navijački utisak. Vardar je razbio njihov tim, ali uprkos tome navijali su, skakali i bodrili Bukurešt do poslednjeg minuta. Po završetku meča aplauzi i pozdravi trajali su kao da su „Tigrice“, a ne Vardarke prošle u finale. Isto se ponovilo posle meča za treće mesto, sa tim da je slavlje bilo toliko da smo kroz osmeh i prikriveno divljenje komentarisali, upravo jer mi takvo ponašanje kada gubimo jednostavno nemamo – neka im neko kaže da nisu osvojili Ligu šampiona. Navijači Vardara takodje su zaslužili visoku ocenu jer nisu štedeli ni grla ni dlanove, a posebno treba pohvaliti grupu koja je došla isped hale po povratku iz Budimpešte da još jednom pozdravi igračice. 

3.LIMITIRANA BUDUĆNOST 

Adžić je potrošio sve adute i motive došavši do limita preko koga nema dalje jer sa tri TOP igračice u rosteru, više od četvrtog mesta ni drugu godinu zaredom u Budimpešti nije realnost. Mladi talas koji će biti okosnica tima sledeće sezone bio je prijatno osveženje u meču za treće mesto, iako nije bilo potrebe da se gleda u semafor. Poslednji internacionalni meč u plavo-belom dresu odigrao je tandem pod čijim naletom su padali mnogi mnogi timovi predhodnih godina, Neagu i Cvijić. Rumunka se u emotivnom govoru zahvalila podgoričkom klubu na svemu i najavila da se raduje izazovima koji je čekaju u dresu kluba iz rodnog grada naredne sezone. 

2.KONAČNO BLJESAK VARDARA

Ekipa koja u jednoj sezoni na klupi i papiru ima pet trenera, od kojih je jedan sam vlasnik kluba, i završi kao druga u Evropi, zaslužuje aplauz. Ne treneri ili „treneri“, već ekipa zaslužuje aplauz. Vardar je prvi put u četiri godine u Budimpešti opravdao visoka očekivanja. Četiri godine gledamo skopski tim u eliti i u te četiri godine polufinale je sigurno najbolji meč koji su ikada odigrale. Sve je funkcionisalo besprekorno. Finale je donelo sudar dve ekipe koje su zaista najviše pokazale ove sezone. Na jednoj strani bio je najefikasniji Vardarov napad, a na drugoj Djerova odbrana koja je primila najmanje golova. 

1.SUDJENJE POKVARILO UTISAK

Poput dramatičnog prošlogodišnjeg finala, tako je i ovaj put jedan gol odlučio da mađarske šampionke po treći put osvoje titulu Lige šampiona. Volela bih da mogu da kažem da je Đer više od Vardara zaslužio trofej. Ali ne mogu, jer ne nosim taj utisak. Utisak je umrljan. Ne zato što igračice Djera nisu zaslužile pobedu, već zbog nejasnih kriterijuma danskog sudijskog para i velikog broja grešaka na obe strane, ali u krucijalnom momentu u poslednjim sekundama regularnog dela na štetu Vardara. Totalno neprimereno jednom finalu Lige šampiona, mada je i prošlogodišnje bilo jednako loše u kiksevima sudijskog para.

Uzbudljiva završnica meča stavila je u prvi plan uvek isti problem zvani ljudski faktor. Na snimku možete videti gotovo istu situaciju u poslednjih 15 sekundi meča izmedju Madjarske i Danske, kao i poslednjih 15 sekundi regularnog dela finala Djera i Vardara. Nadj je za faul dobio crveni karton i dosudjen je penal, a Tomori za faul nije dobila čak ni isključenje uz dosudjen deveterac:

Ni delegat se nije proslavio pošto ni naredna situacija nije baš uobičajena. (IHF RULES: „A team that wishes to request a team time-out must do so by having a team official place a green card on the table in front of the timekeeper“). Pogledajte ovaj video:

 Zaveza na ovaj F4 jeste spuštena, ali ovakve stvari zaista ne bi smele da se dogadjaju. Ukoliko želimo da rukomet opstane kao sport koji će neko želeti da gleda i da se ne pita recimo kako je isti faul nekad crveni, a nekad ni žuti karton, promena pravila koja smanjuje udeo sudijskih grešaka je što hitnija neophodnost.