Rukometni svet se oprašta od Eduarda Kokšarova. U moru odlazaka koje smo svedoci svaki dan, što zbog godina u kojima smo, što zbog vremena u kojima je smrt najprovereniji način da zaokupite nečiju pažnju barem na kratko, često je reč legenda upotrebljena i zloupotrebljena, tako da je sama reč sporna i potrošena do mere apsurda.
Svi su u medijima legende nečega, ulice, mesne zajednice, lokalnog kluba, što je sve OK pogotovo kada se radi o omažu ljudima, jer ga svako ko je vredeo zaslužuje, ali često pravi zabunu kada je u pitanju realna vrednost onoga što su istinske veličine napravili u karijerama, konkretno, sportu.
Za mlađe naraštaje, prva decenija ovog veka, bila je decenija Eduarda Kokšarova. Reč „verovatno“ je samo poštapalica, bolje je reći sigurno najveća legenda rukometne institucije kakva je RK Celje Pivovarna Laško, neumoljivi strelac, borac, strašan odbrambeni igrač, čovek koji je obeležio jednu eru u svetskom rukometu.
U Celju je proveo 12 godina, u vreme kada su Celjani bili sila, avangarda u Ligi šampiona, osvajači pehara 2004. godine kada je izgrađen i „Zlatorog“, u to vreme čudo nad čudima u svakom smislu. U Celje se tih godina gledalo sa posebnom pažnjom. Tamo su se postavljali standardi. Sa njegovim odlaskom 2011. godine, nekako je i pala zavesa na ono Celje koje smo do tada poznavali.
Ništa manje impresivna nije bila ni reprezentativna karijera. Na četiri uzastopna svetska prvenstva Kokšarov je biran u idealnu postavu kao najbolje levo krilo od 2001. do 2007. godine, a dva puta na EHF EURO 2004 i EHF EURO 2006. Neverovatan podatak. Bio je svetski šampion sa Rusijom 1997. godine i olimpijski tri godine posle u Sidneju.
Nema sumnje da će Celjani znati kako da se oduže ovom majstoru rukometa, a nama ostaje da se sećamo kakva je igračina bio.
