Gde ide Kil? Dokle će trajati silazna putanja slavnog nemačkog kluba, jednog od najvećih brendova u svetu rukometa, pitanje je koje postavljaju rukometni fanovi širom Evrope. Treću sezonu zaredom „Zebre“ su daleko od borbe za titulu, a ostaće i bez plasmana u EHF Ligu šampiona. Dva četvrta mesta unazad dve godine prati peta pozicija koju je tim Filipa Jihe zaradio u tekućoj 2025/2026. Razočaravajuće za najveće ime nemačkog rukometa, drugi klub po uspešnosti u istoriji evropskih klupskih takmičenja iza španske Barselone, tim sa najvećim brojem pretplatnika u svetu rukometa. Poslednja šansa za plasman u EHF Ligu šampiona bio je preko pehara u EHF Ligi Evrope koji je otišao u ruke Melsungena.
Bez trofeja, ali i sa statističkim podatkom da je ovo najlošija sezona Kila u Bundesligi od sezone 1996/1997. „Zebre“ su posle 32 kola osvojile 42 boda (65.6%) što je najlošiji učinak od sezone 1996/1997 kada je osvojeno 38 bodova u 30 utakmica. Najlošija u modernoj istoriji kluba je sezona 1992/1993 kada je tim sa Baltika osvojio samo 36 bodova u 34 utakmice, a sa klupe ga je vodio kasniji čuveni direktor Uve Švenker.
S tim sve su glasnije rasprave o statusu Filipa Jihe na mestu šefa stručnog štaba. Igračka legenda sedi na klupi od 2019. godine. U prvoj sezoni je već osvojio titulu u Bundesligi i EHF Ligi šampiona, ali posle sedam godina malo je toga što je doneto u vitrine kluba. Odgovornost je i na transfer politici koja je skromna, često pogrešna sa imenima koja nisu na nivou kluba koji je nekada dovodio prvi ešalon svetskog rukometa.
I po onome što se najavljuje za budućnost od igračkog kadra, izgleda da će Kil još neko vreme čekati povratak na tron. Gde je krajnja tačka i ko će podneti odgovornost?
