Posle godina ekspanzije, špansku žensku ligu stigla je stagnacija. I u igračkom i finansijskom pogledu. Slavonska cura iz Orahovice, Marija Popović igra šestu sezonu u Španiji, a put do Pirinejskog poluostrva prokrčila je preko Osijeka i Koprivnice. Maja je trenutno treći strelac Alikantea(66 golova u 18 utakmica) koji je u vodećoj četvorci na tabeli. Otvoreno i bez zadrške, prenela nam je deo svojih španskih iskustava.
Upoznaj nas malo sa svojom karijerom posle dolaska u Španiju.
-Odlučila sam se za Španiju 2006.godine i potpisala za klub Vicar-Goya Almeria. Taj klub je sada u drugoj ligi jer je prošle sezone bio prisiljen zbog finansijske situacije praktično "prodati" mesto u prvoj ligi. Poslje Almerije sam promenila klub i preselila se u Eldu koja je tada bila drugi klub španske lige sa velikim ambicijama i sa velikom finansijskom stabilnošću dugi niz godina. Sezona 2009/10 je bila odlična, uprkos tome što smo prvenstvo izgubili za 1 bod od Itxaka, i finale EHF kupa od danskog Randersa. Prošle sezone smo ponovili rezultat iz predhodne, drugo mesto na tabeli iza Itxaka koji je bez pravog protivnika uzeo i prvenstvo i kup.
Za španske klubove važi da su finansijski nestabilni, kakva su tvoja iskustva? Na početku sezone si se preselila u Alikante.
-Pošto je kriza u ženskom rukometu sve primetnija, i u Eldi je praktično bilo nemoguće dobiti potpisano. Moram da naglasim da u dve godine u klubu koji nije kasnio sa platom u zadnjih 10 godina praktično ni jedan dan, dolazimo u situaciju gde je jedini način da dobiješ potpisano bio moguć samo putem advokata. Alikante je obećavao, jer je grad i klub, navodno, podržavan od političke stranke koja je trenutno na vlasti, itd. Na kraju sve ispada jedna velika laž i evo od avgusta prošle godine isplatili su nam samo tri plate.
Nekada je tamo bilo puno naših igračica, kako je sada?
– Prošle sezone nas je bilo više. Neke su otišle, neke prestale. Baš pre neki dan je Itxako igrao u Elche-u pa smo "kidnapovali" Maju Zebić i Miru Milenković iz hotela i vodili kod Nataše Krnić na palačinke. U Leonu je još jedna Crnogorka, Andrea Mugoša, sa njima smo nedavno igrali.
Niste stekli prednost u prvom meču četvrtfinala EHF kupa sa turskim Mili Pjangom. Neočekivano?
-Nažalost, i naša evropska priča je reflektovana trenutnom finansijskom situacijom jer iako smo odigrali prvu utakmicu protiv Turkinja još uvek se ne zna da li ćemo imati za put u Ankaru. Žalosno je da moraš razmišljati da li ćeš uopšte doći na utakmicu umesto da smišljaš taktiku za prolaz. S obzirom da nismo uspeli napraviti nikakvu gol razliku, šanse nam nisu baš velike. Pre utakmice nismo imali gotovo nikakve informacije o Turkinjama, te smo morali ući skoro na slepo u utakmicu. Sad možda i imamo nekakve šanse jer bar znamo šta nas čeka…
