Ovo će Andrei Lekić biti šansa da se domogne svog drugog trofeja u Ligi šampiona, a imala je puno prilika do sada, jer će joj turnir u Budimpešti biti čak osmo polufinale koje igra. Nakon finala i osvojene titule sa Đerom 2013. godine, usledilo je čak pet učestvovanja sa skopskim Vardarom na Final4 turnirima u mađarskoj prestonici u periodu 2014-2018, nekada bliže, nekada dalje od trona.
Dragana Cvijić u svom CV-u ima dve titule sa ekipom podgoričke Budućnosti (2012 i 2015), a ovo će joj, kao i Lekićevoj, biti prvi Final4 posle pet godina posta. I jedna i druga u Budimpešti su igrale poslednji put u dresu Vardara 2018. godine. Cvijićevoj je ovo sedmo polufinale EHF Lige šampiona.
Daleko manje prilike da dođe do najvrednijeg pehara imala je Slovenka Ana Gros, s obzirom da će joj ovo biti četvrto polufinale, treće u dresu mađarskog Đera, ali prvo u Final4 formatu, s obzirom da je u mađarskom gigantu započela internacionalnu karijeru (2010-2012). U svakom slučaju, prva velika šansa da posle one sa Brestom (finalista 2021) kao jedna od liderki ekipe dođe do pehara koji joj fali u vitrini.
Do drugog pehara u EHF Ligi šampiona mogla bi Jelena Despotović. Crnogorska reprezentativka vratila se posle rođenja deteta i postigla prvi gol u dvomeču četvrtfinala sa Esbjergom u dresu Đera. Prvi je osvojila u sezoni 2014/2015 kao članica Budućnosti.
Do het-trika mogla bi hrvatska pivotmenka Ana Debelić, koja je svedok i učesnik „zlatne ere“ norveškog Vipersa u dve titule 2021. i 2022. ali ovog puta kao navijačica, s obzirom da će do kraja sezone odsustvovati iz najlepšeg mogućeg rađanja – trudnoće.
U dresu norveških šampionki i aktuelnih osvajačica EHF Lige šampiona je i Katarina Ježić. Hrvatska kružna napadačica mogla bi da „ujedini“ dve najvrednije titule u ženskom klupskom rukometu s obzirom da je sa Šiofokom osvojila EHF Ligu Evrope.
Ukoliko se niko od devojaka sa prostora Ex-YU ne bude radovao na kraju, to će značiti da je titulu odneo danski Esbjerg.
