KOLUMNA: Duh „Zlatoroga“ živi večno

Tek nešto preko 2.000 duša (2.100 po EHF-u) prisustvovalo je fantastičnoj rukometnoj večeri u Celju gde je domaći vrtić razoružao Kil, koji je do 21. septembra, savijao čelik zubima na svim frontovima. Nikada manje gledalaca u legendarnom „Zlatorogu“ nije gledalo veću pobedu slovenačke rukometne institucije.

O da „institucija“ to je ta reč koju smo koristili maltene decenijama. Celje, škola, jak sponzor, odličan marketing, prava rukometna priča, sve je to nekako krenulo na dole unazad nekoliko godina. I igranje Lige šampiona je postalo „wild card“ zadovoljstvo na osnovu starih zasluga, a i publika se očigledno odvikla što zbog smanjenih ambicija, što zbog korone, i sada je treba vraćati, jer do pre par godina nije moglo da se desi da hala nije rasprodata sa svih 5.000 žutih stolica kada bi dolazili velikani evropskog rukometa u goste, bez obzira što je i tada Celje bilo u ulozi autsajdera.

A gde će bolja pozivnica za povratak na tribine od animalnog urlika nemoćnog Filipa Jihe na tajm-autu u završnici meča? Kil bez Duvnjaka i Zarabeca nema iskustvo i ekstra kvalitet sposoban da rutinirano odradi ovakva gostovanja. Tu ni ekstra-batine koje daje Patrik Vinček ne pomažu, a još kada mlada hobotnica Gal Gaberšek baci u senku Niklasa Landina…i proradi duh „Zlatoroga“, ona igra u transu i huk sa tribina, pa ma koliko ljudi bilo na njima.

To je karakteristično za svaku generaciju Celjana, a najviše za ove koje „nemaju šta da izgube“. Vlah, Cokan, Ivanković i ekipa naleteli su u karijeri na Alema Toskića, čoveka koji je svoj put izgradio tako što je stavljao glavu tamo gde niko nogu nije hteo. Kada vidim kako Toska u transu rukovodi igrom sa obe noge u terenu dobrano preko linije kao kolege iz košarke, onda mi je jasno na koju su struju priključeni ovi mladići u dresovima šampiona Evrope iz 2004. godine. Udariće na svakoga bez respekta, tu zime neće biti, ma koliko gasa realno bude imalo jer je sezona duga.

Tek je počelo, ali poruka je jasna. U Celje se ne dolazi turistički u pauzi između dva mikro ciklusa. Posle Olborga i Kila, svi će morati da zategnu strune i da se podsete šta je nekada pobeda u „Zlatorogu“  značila.