KOLUMNA: SEHA „next level“

PIŠE: ŽIKA BOGDANOVIĆ

SEHA GAZPROM F4? Uspelo je! Napisao sam pre par dana da „i da pričam ljudima, neće mi verovati kako je bilo za vikend u Novom Sadu“. Drago mi je da je tome svedočilo još nekih 8-9.000 ljudi „kumulativno“ sva tri dana u „SPENS-u“, pa neće ispasti da sam pričam bajke, već jednu poprilično tvrdu istinu da Srbija nije videla ovakav klupski hepening, niti u jednom sportu, u skorije vreme.

Kada imate uslove, naravno, ostaje da napravite to što se od vas očekuje, a sva je prilika da su ljudi iz Gazproma videli da ono u šta ulažu veliki novac ima smisla. Ekstremno talentovani rukometni region, makedonska euforija, nadareni hrvatski igrači, beloruski novac i klub koji zaslužuje respekt jer godinama već uspeva da izađe na kraj sa balkanskim društvom – slovački Tatran, sve to smo mogli da vidimo na delu u Novom Sadu.

Ni publika nije „izdala“, a 3-3.500 ljudi na tribinama u situaciji kada ne igra domaća ekipa, pokazatelj su da narod voli kada je kvalitetno. Koliko se samo duel Vojvodine i Partizana u takvoj atmosferi video-bimova, specijalne rasvete i efekata i kvalitetnog ozvučenja, razlikovao od onih domaćih „bratoubilačkih“ okršaja kakve smo imali priliku da gledamo ranijih godina. Kada stvorite atmosferu „događaja“, onda i akteri, i oni na terenu, i ovi na tribinama, osećaju neku specifičnu odgovornost da sve to ne sruše svojim ne-ponašanjem.

Sve u svemu, pohvale za domaćina. Sitni propusti poput „di-dzeisanja“ u toku mečeva izvesnih „cajki“ kojima nije mesto na međunarodnom sportskom eventu, zanemarljivi su u moru svega onoga dobrog što smo videli. Oronuli „SPENS“ izgledao je kao „spejsšatl“ u koordinaciji RK Vojvodina i kancelarije SEHA.

Na terenu je pobedio najbolji tim. Prve dve godine smo imali „iznenađenja“, Vardar u Zagrebu i Zagreb u Skoplju, ali sada ga nije bilo. Vardar igra odličan rukomet, momci su puni samopouzdanja, vidi se „glava“ u svakoj sekundi na terenu i najbolji je u ovom trenutku.

SEHA F4 je po prvi put bio stvar prestiža. Rodila se sigurno ta misao da je privilegija biti „ovde i sada“ među svim ovim ljudima u ovom prostoru. Takve stvari u rukometu su bile vezivane samo za F4 u Kelnu ili velika takmičenja, Svetska i Evropska prvenstva. Iz te perspektive, verujem da ni ekipama, poput Metalurga, koje nisu izborile plasman u Novi Sad, nije bilo svejedno da gledaju TV prenos sa mesta gde su mogle da budu.

Osim samog F4 na 40×20 u centru Novog Sada, čitav hepening imao je jednu drugu poruku, koja bi više mogla da glasi kao pitanje – „Na nogama smo, kako dalje?“. Mnoge odgovore smo dobili, ali isto tako, daleko smo od kontura onoga što sledi naredne sezone. Jasno je da će liga biti proširena na 12 klubova. Isto tako, samo bi presedan mogao da u ligu uvede zajedno Slovence i Mađare. To bi značilo da bi iz lige morala da ispadnu dva kluba ili da ona bude proširena na 14 članova, što opet povlači pitanje PARTICIPACIJE, koje je za sada kamen spoticanja, ali i želja da se liga ne oslanja samo na generalnog sponzora – GAZPROM.

Cifra koja se potražuje od slovenačkih klubova i Federacije – 150.000 evra, može se pretvoriti u različite modalitete pomoći ligi novopristiglih članova kao što je recimo pomoć oko TV ekspanzije SEHA. U novcu će to teško ići sa slovenačke strane. Kod njih je neupitna želja da se i Maribor, kao treći predstavnik nađe u regionalnoj ligi naredne sezone. Predstavnici „ljubičastih“, kao i Gorenja, bili su u Novom Sadu, pokazavši spremnost da se uključe u regionalna zbivanja, za razliku od Celjana, čiji su predstavnici ostali kod kuće. U situaciji kada je čitav rukometni region došao na F4, izostanak predstavnika Celja PL upao je u oči i zaslužio je da bude komentarisan u negativnom kontekstu, jer klub „institucija“ slovenačkog rukometa, mora to da dokazuje 365 dana u godini. Opravdanja nema.

Iz perspektive 15. aprila, najrealnije deluje da će Slovenija dobiti dva mesta u SEHA, a da će „zahvalnicu“ zbog neozbiljnosti (igranja fudbala) u prethodnoj sezoni i nepoštovanja standarda, kao i lošeg finansijskog stanja, dobiti cetinjski Lovćen. U tom slučaju, zagovaraju se kvalifikacije trećih timova iz pojedinih država (Slovenija, Hrvatska, Makedonija, Srbija) za dvanaestog učesnika lige. Maribor, Zomimak, verovatno Varaždin i „ko zna ko“ iz Srbije, borili bi se za „wild card“.

Eventualni „crveni karton“ za Lovćen, ma kako bio gruba „zahvalnica“ za tim koji je tri godine igrao ovu ligu, i onda kada ona nije bila sponzorisana, bila bi ozbiljna poruka i za sve ostale. Liga treba da pomaže klubovima, ali samo do granice dok oni za nju ne postanu „socijalni slučajevi“. Ako oni kroz nju ne mogu da postanu organizaciono i finansijski jači, ako „južni tok“ ne iskoriste za potpunu profesionalizaciju, onda će ih taj isti “potok” udaviti. To je, nažalost, poruka i za klubove iz BIH i Srbije, koji moraju da iskoriste vetar u leđa i postanu “veliki”.

Svima je jasno. Kada bi unutra bili i Mađari, to bi bila, bez floskula i lažne skromnosti, druga liga u Evropi. U takvoj ligi bi se teže dolazilo do F4 turnira nego kvalifikovalo za TOP 8 EHF Lige šampiona. Sa organizacionog aspekta, ulazak giganata poput Vesprem i Segeda, postavio bi i nove standarde, doneo nove ideje, naterao ligu da napreduje u svakom smislu. Rukometni svet bi trljao ruke.

Do 15. juna će se sve znati. Ono što pored učesnika mora da se zna je na kojim televizijama ćemo gledati SEHA proizvod. Propusta da F4 ne prenosi ni jedna televizija u zemlji u kojoj se organizuje, ne sme da bude. Više nema razloga da SEHA proizvod ne dobije apsolutnu vidljivost. Perspektiva lige je ogromna i u trenutku kada Evropa grca u dugovima, imati tako stabilnog sponzora je privilegija. Privilegija koju treba da iskoriste svi – klubovi, Savezi, reprezentacije, navijači. Vreme je da rukomet postavimo na „next level“.