“Jeeedne, jedne divne švedske nooooći, ti si rekla da ćeš dooooći… Na prvi randevu“!
Od svih situacija i varijacija na temu, čisto sumnjam da je dubrovački šansonjer i kompozitor Vlaho Paljetak pomislio da će skoro vek nakon njegovog kreativnog zanosa, čuveni šlager „Marijana“ poslužiti kao uvertira za veliko finale Evropskog prvenstva za rukometaše.
Možda samo meni, ali slatka mala Marijana je kao kontinentalno zlato koje propušta dogovoreno viđanje sa Linom Červarom i reprezentacijom Hrvatske… Čini se da je pravo vreme za legendarni susret!
Nakon pet odličja drugačije boje, sve je spremno za leguru obojenu zlatnom smesom. Hrvatska je zaslužila zlato, ali da se razumemo, istom putanjom zaključka i Španija je zaslužila zlato.
Jednostavno, dve selekcije bez poraza, najbolja (hrvatska) odbrana i najbolji (španski) napad, sijaset vrhunskih gladijatora, majstora i nepokolebljivih boraca doneće još jednu sjajnu predstavu nakon onih 22:22 u glavnoj fazi.
Đordi Ribera je dokaz koliko je španska struka zavladala planetom, a veterani u selekciji da se jedna Španija nikog ne odriče. Bez istaknutog strelca, uz Aleksa Dušebajeva koji ima odrešene ruke, sa prosečnih 230 minuta na terenu za vodećih 10-ak igrača, tim čija himna nema reči predstavlja fenomenalno organizovan sastav koji u svakom trenutku zna šta hoće i šta neće. De Vargas i Korales imaju turnir sa prosečnih 32 odsto odbrana, Gvardiola i Viran Moros „hapse“ u odbrani, a za slučaj da je neko pomislio da ne mogu da se prilagode situaciji, pitajte Slovence kako je trčati uz „crvenu furiju“.
Međutim, uz dužno poštovanje braniocu trona, izgleda da Hrvatska neće kući bez zlata i pred nedeljni duel u Stokholmu sve brojke gube smisao (iako je Lino Červar za razliku od kolege na drugoj strani pojedince nešto više opteretio), u završnoj bici nema nazad, ne postoji grč koji je jači od želje, nema lopte za koju se neće pasti na glavu, svaki odbranjeni penal je prilika za besmrtnost, a kruna svega je zaokružiti trenersku karijeru gospodina rođenog u vreme drugova u Istarskoj županiji pre skoro 70 godina.
Kao neko ko nije odoleo trendu/potrebi/poroku zvanom kladioničarska ponuda, ovo je jedna od retkih situacija kada ću ostati nem za prognozu, ali možda se odgovor krije u poslednjem napadu Hrvatske protiv Norveške i maestralnom dodavanju Karačića za Musu…
Sam Igor mi je uz dozu smeška rekao da je to bila Božja navigacija, a meni se čini da je ipak to (ovo) Balkan handball :)
