Pred finiš sezone u evropskom rukometu, trener Visle iz Plocka, najprijatnijeg iznenađenja EHF Lige šampiona, Španac Ćavi Sabate, dao je ekskluzivni intervju za magazin Zajednice trenera Rukometnog saveza Srbije – 40×20, u kome se osvrnuo na svoj trenerski rad, ali i uspehe sa poljskim timom.
Pričamo sredinom aprila 2023. godine. Da li ste očekivali da ćete biti u ovakvoj poziciji u ovom trenutku sezone?
- Iskreno, ne. Naš cilj je bio da se plasiramo u nokaut fazu, a i to se više moglo podvesti pod želju, a ne pod moranje. Poslednje dve sezone smo igrali EHF Ligu Evrope i samim tim je u sastavu mnogo igrača koji nemaju iskustvo igranja najkvalitetnijeg takmičenje koje je daleko kvalitetnije i napornije. U drugom delu sezone smo požnjeli ono što smo posejali u prvom. Vratili su se i neki povređeni igrači. Sve to je donelo efekat koji smo napravili.
Preduslov za sve je kontinuitet. Ovo vam je peta sezona na klupi poljskog tima. Stigao je i trofej Kupa Poljske, sve ste bliži neprikosnovenom Kielceu u poslednjih 10 godina, u Evropi rezultati su sve bolji…
- Jedna stvar je veoma važna. Kontinuitet. Sa njima ide pasija. Jako je važno da možemo da radimo iz godine u godinu. Rasli smo prirodno, išli korak po korak. Igrati protiv velikog rivala kakav je Kielce svih ovih godina samo nas je činilo boljim timom. Nakon igranja na Final4 turniru Lige Evrope cilj je bio da se vratimo u Ligu šampiona. Imamo nešto više iskustva, kompetitivniji smo, psihološki zreliji, sve je to uticalo da se napravi ovaj iskorak kakav je napravljen.
U četvrtfinalu vas čeka nemački šampion Magdeburg, koga ste u regularnom delu sezone uspeli da pobedite u Plocku…
- U TOP 8 nema slabih ekipa. Svi su veoma kvalitetni, a znamo koliko je to Magdeburg. Pobedili smo ih golom razlike, ali ovo će biti drugačiji mečevi, na sve ili ništa. Favoriti su, jedan od najboljih timova na svetu, ali i mi smo tu, probaćemo da ih iznenadimo. Znamo da je rukometna istorija puna iznenađenja, zašto ovo ne bi bilo još jedno? Probaćemo, tim ima samopuzdanje, u dobrom smo momentu. Stavićemo ih pod pritisak, u rukometu je sve moguće.
Sastav Visle je miks raznih škola i uticaja. Poljski tim, trener Španac, ima dosta Balkanaca, Rusa, čak i Japanac je deo tima…
- Miks je u skladu sa budžetom i mogućnostima na tržištu. To je i stil koji želimo da implementiramo. Jedna stvar je šta hoćeš, a druga šta možeš. Ovo je bilo u skladu sa našim mogućnostima. Svake godine smo u mogućnosti da dovedemo bolje igrače, jer smo prepoznati kao sredina gde mladi momci rastu i prave odskočnu dasku za dalje. Nadam se da ćemo ih jednog dana i zadržavati. Imamo jakog sponzora, stabilnost finansija i organizacije, menadžment radi dobro i nadam se da ćemo napraviti korak više da zadržimo top igrače što sada nije moguće.
Kako biste opisali stil igre Visle?
- Naša najveća snaga je odbrana. Možemo da igramo u dosta raznih sistema. Ima igrača koji su dugo ovde, imamo discplinu u napadu, znamo šta igramo i protiv koga, kako se adaptiramo na rivale. Mi skrivamo slabe tačke koje imamo. Imamo ambiciju, igrači su mladi, borimo se 60 minuta.
Čini se da vam „balkanska krv“ daje poseban pečat…
- Volim da imam Balkance u ekipi, oni su najveći takmičari u rukometu. U mom timu imam dosta Balkanaca, imamoi miks Poljaka, Španaca, ali momci sa vaših prostora daju notu takmičarskog koja pomaže timu da raste. Ne daju na sebe, to je veoma bitno. Daju nam posebnu snagu. U timu svako ima svoju rolu. Terzić, Šušnja i Krajevski kontrolišu sistem u odbrani, a i Tin Lučin je napravio veliki iskorak kao mlad igrač koji napreduje u oba pravca. Niko Mindegia je veoma važan jer razume sistem igre u napadu. Žitnjikov može da igra u raznim sistemima. Svako ima svoje mesto. Ne možemo da priuštimo worldclass igrače, zato je naša snaga tim.
Kakvo vam je iskustvo sa srpskim igračima?
- Veoma pozitivno, veliki radnici, takmičari, veliki karakteri, to je u sportu jako bitno. Temperamentni su, nekada to napravi malo i problema ali na kraju to je način da rastete svaki dan. Profesionalci, daju 200%, to je potrebno klubu kakav je naš, gde ne sme biti opuštanja.
Deo stručnog štaba Vesprema ste postali 2012. godine i od tada ste na velikoj sceni, kao trener i selektor. Koliko se rukomet promenio u poslednjih 10 godina?
- Promenio se puno. Mnogo više reprezentacija je na višem nivou, puno je taktike, fizička priprema je još bitnija, sada smo zavisni od toga. Rola pivotmena se promenila, pravi prostor za bekove, sve se više igra 1 na 1, trči se puno. Manje je situacija 2 na 2 i igranja sa pivotmenom. U drugom smeru, ja sam se puno promenio, učlio sam od svakoga, sada gledam stvari drugačije nego pre 10 ili 5 godina. Rukomet se menja, ali i ja se menjam.
Đerona i Srbija? Kako vam se čini taj spoj?
- Radi odličan posao. U nekom periodu bilo je malo teže, posle EURO 2012 niste imali rezultate. U poslednje dve-tri godine igrači su se vratili u nacionalni tim, zajedno su, ideje su jasne, svi se bore. Uvek je Srbija imala puno dobrih igrača, ali često bez jasne ideje šta i kako treba da se radi. Sada svi igraju i imaju jasno određene uloge. Postoji tim i ako me pitate, tim koji ima veliku budućnost.
Sa 40 godina bili ste nadomak vrha, vodili Vesprem u onom čuvenom finalu sa Kielceom, koji su Poljaci dobili neverovatnom serijom u poslednjih 15 minuta koja je nadoknadila vaših +9. Da li nekada stanete ispred ogledala i kažete „Ćavi, vratićeš se tamo jednog dana“?
- Slušajte, to je moj cilj. Vraćam se svake godine u Lankses Arenu, ali na tribine. Sada hoću da se vratim na teren. To je veliki događaj, fantastičan, želim da igram finale još jednom. Ambiciozan sam, radim svaki dan, učim svaki dan, nisam trener iz 2016. godine. Gledao sam tu utakmicu puno puta, desi se, to je sport. Nisam imao iskustva za takvu poziciju u tom momentu. Odigrali smo fantastičnu sezonu, sve je bilo sjajno do 45. minuta finala. Gledajući utakmicu, doneo bih drugačije odluke. Siguran sam da bih sa ovim iskustvom i znanjem osvojio tu titulu – rekao je, između ostalog, Sabate, a ceo intervju PROČITAJTE U PDF IZDANJU MAGAZINA.
