Poslednji odlazak Ljubomira Savevskog sa klupe reprezentacije Makedonije, zbog bojkota igrača Metalurga, samo je još dodatak na neverovatnu statistiku reprezentacija sa prostora Ex-Yu, koja je totalni opozit svemu onom što je preduslov za vrhunske rezultate – pre svega radu na duže staze. Iako su neka trenerska imena, koja su ove i prethodne godine, svojim biografijama zavređivala veću podršku nacionalne javnosti i Saveza, početni neuspesi, obrisala su ih gumicom.
I pored toga, što već godinama ništa ne osvajaju, Nemac, Brand, Danac, Vilbek, a tu se već može ubrojati i norveški selektor, Hedin, i dalje sede na svojim klupama. Posle katastrofe u Austriji, Šveđani se nisu odrekli Olsona i Lindgrena, kao dvojca, koji treba da im donese OI kvalifikacije ili medalju pred svojim navijačima na SP za par meseci. Ne bi trebalo ni trošiti reči o dugovećnosti Kloda Oneste, koji je u Tunisu 2005. godine na Svetskom prvenstvu, doživeo da mu zvižde njegovi navijači, a zatim napisao "istoriju". Nedavno je u jednoj anketi rađenoj o popularnosti poznatih ličnosti, svaki peti Poljak izjavio da "bi voleo da bude Bogdan Venta". Toga od Triglava do Đevđelije nema, a onda se ne smemo ni čuditi, što ni rezultata nema.
Jedini kontinuitet, uz puno lomova i horor (bajku) o njegovom personalitiju, imao je Lino Červar na klupi Hrvatske od 2002. do ove godine, koji se okitio svetskim i olimpijskim zlatom, te osvojim pregršt medalja na Evropskim prvenstvima i na svakom takmičenju (osim SP 2007 u Nemačkoj) ulazio u polufinale. I pored toga, javnosti je smetalo što se bavio politikom kao poslanik i agitator HDZ-a, novinari su imali problem sa njegovim reakcijama na njihove tekstove, a igrači sa odnosom prema njima i "brisanjem" sa spiska "preko noći". Nesreća Červarovog fenomena, bio je fenomen Ivana Balića, za koji mnogi misle da je dominantniji za fenomenalan niz Hrvatske, a posle odlaska Červara, to će se i videti već na SP u Švedskoj, kada selekciju bude vodio Slavko Goluža.
I da sve nije bilo, kako bi trebalo da bude, videli smo u Beču, kada je Červar za vreme EURO 2010 podnosio ostavku na jutarnjem brifingu zbog nedostatka podrške za njegov projekat "London 2012", onda se svađao sa novinarima, a na kraju, otišao jer je bio preskup za HRS. Naravno da je istina negde na sredini, a vreme bez Červara, pokazaće, da li je on bio "problem" ili "fenomen" svoga kova.
Krajem 2006. godine, oformljena je reprezentacija Srbije na čelu sa legendom iz igračkim dana, Jovicom Cvetkovićem. Leto pre toga, Srbija se nije plasirala na SP u Nemačku u kompletnoj katastrofi, kada su igrači napuštali tim između dva meča sa Česima, da bi kumovali jedni drugima na svadbi. Ni 2007. godina nije donela ništa novo, za gol su Islanđani bili bolji i otišli u Norvešku. Na krilima "Čaira", ali i selekcija, koja je konačno sazrela, Srbija je uspela da se plasira na SP 2009 u Hrvatskoj, tamo odigra par dobrih utakmica, namuči Dansku, uzme bod Nemačkoj, pobedi Norvešku i zauzme na kraju osmo mesto. Za vreme Svetskog prvenstva, počeli su problemi Cvetkovića sa novinarima, a kulminacija je usledila posle povratka iz Hrvatske, kada je došlo i do otvorenog sukoba sa rukovodstvom RSS, oko produžetka ugovora, cifara ili opcije da može paralelno da radi i u nekom klubu. Zlato na Mediteranskim Igrama u Peskari, bila je "labudova pesma", jer je ubrzo Cvetkoviću istekao ugovor, koji nije obnovljena, a na njegovo mesto je stigao Sead Hasanefendić, uz mnogo pompe i očekivanja pred EURO 2010 u Austriji. Takvu katastrofu u tri meča u Lincu, nisu mogli da očekuju ni najveći pesimisti, a Srbija je kao 13-ta, posle četiri dana otišla kući. Hasaefendić se, posle dosta premišljanja, nakon pet meseci rada odlučio da se zahvali i nastavi posao u Gumersbahu. Na njegovo mesto je došao Veselin Vuković (treći selektor u četiri godine), sa kojim će Srbija na SP 2011 u borbu za olimpijsku vizu.
"Zbog nedostatka podrške, saplitanja i paušalnih optužbi", posle 15 meseci, klupu Slovenije je napustio Zvonimir Noka Serdarušić. Neuspeh u kvalifikacijama za SP 2011, preko noći je promenio klimu koja je vladala nakon dobrog rezultata na EURO 2010, kada se Slovenija vratila na velika takmičenja, posle ispadanja od Slovačke u baražu za SP 2009. Serdarušićev prethodnik, bio je Miro Požun, čovek, koji je sa Celjem osvojio Ligu šampiona 2004. godine (njegov prethodnik je bio Kasim Kamenica, koji je Slovence vodio na EURO 2008 u Norveškoj). Naslednik je Boris Denič, Serdarušićev asistent, koji će pokušati da izbori plasman na EURO 2012 u Srbiji. Denič je četvrti selektor Slovenije u prethodna 32 meseca!
Vođeni Perom Miloševićem, sa kojim je na klupi, Crna Gora krenula kao nezavisna država, Crnogorci su izborili plasman na Evropsko prvenstvo u Norveškoj 2008. godine, na koje ih je odveo Ranko Popović. Tamo su Crnogorci ostvarili fenomenalan rezultat, plasman u TOP 12. Posle Skandinavije, usledila su dva neuspešna ciklusa, nakon koji je selekciju preuzeo v.d selektor, Kasim Kamenica, koji je i zas BH izjavljivao da je reč o saradnji na četiri godine. Kako su pretkvalifikacije za SP 2011, neuspešno prošle, on je brzo zamenjen, a na njegovo mesto je došao Miodrag Miško Popović. Četvrto ime za četiri godine…
Ni najveći uspeh u istoriji makedonskog rukometa, plasman na SP 2009 preko Islanđana, pa plasman u drugi krug i na kraju, 11. mesto, koje je u hrvatske hale dovodilo i više hiljada navijača iz Skoplja, Bitolja i ostalih gradova, nije bilo dovoljno da se selektoru, Iliji Temelkovskom "skine kapa" (nasledio Veselina Vujovića, koji nije uspeo u kvalifikacijama za EURO 2008). Slično Červaru i Baliću, ovde smo imali priču o Iliji i Lazarovu. Tu se rodio i problem Filipa Lazarova, mlađeg brata poznatog strelca, koji je navodno, mesto u reprezentaciji zauzimao boljima. Javnost se okrenula i više mislila o tome, nego o rezultatu, a sve je kulminiralo fizičkim kontaktom između selektora i Radeta Stojanovića, levog beka, k
oji je grejao klupu mlađem Lazarovu. Već par meseci nakon fenomenalnih izdanja u Hrvatskoj, smena Temelkovskog je bila "gotova stvar". Na njegovo mesto je došao Ljubomir Savevski, koji, istina, nije uspeo da izbori baraž za Svetsko prvenstvo (Litvanci bili bolji u Turskoj), a "pao" je posle godinu dana zbog bojkota igrača suparničkog kluba, Metalurga. No, kako mu je smena visila o glavi, a pompezno se mesecima najavljivao dolazak Line Červara na mesto selektora, raditi u takvim uslovima, nije bilo ni malo lako. Sada je v.d selektor, Zvonko Šundovski, četvrti u tri poslednje godine!
I da "malo" pokvare statistiku, zaduženi su Bosanci, koji su dugo radili pod palicom Halida Demirovića ("čak" tri godine). Nasledio ga je pre godinu dana, Vojislav Rađa, koji nije uspeo da ostvari plasman u baraž za SP 2011 (Rumunija bila bolja u Finskoj), ali je zahvaljujući svojim menadžerskim sposobnostima u reprezentaciju privukao neka vrhunska imena, koja bi mogla da donesu rezultat u budućnosti. Za sada, deluje da mu je klupa "čvrsta" i da će izdržati do kraja kvalifikacija za EURO 2012 u Srbiji, a to je za naše uslove, dugovečnost…
