Na u nedelju završenom Evropskom prvenstvu za juniore, Srbija je osvojila deseto mesto. Posle poraza od Francuza i Danaca, po proceni koja vlada godinama unazad, dosta talentovana generacija 1990, nije mogla ništa više od ponavljanja rezultata iz kadetskog uzrasta od pre dve godine. Za neke razočaranje, a za neke realnost, tek, trener juniora, Igor Butulija, spada u ovu drugu grupu. Strateg Crvene zvezde je na konferenciji za medije, izneo svoje viđenje turnira, kao i plan narednih aktivnosti sa ovom generacijom najboljih srpskih igrača.
– U razgovoru sa ljudima iz Saveza, kada sam prihvatio da budem trener juniora, rekao sam da neće biti lako, kako je to rukometni svet očekivao i napravio atmosferu oko ovih mladih igrača. Lično, volim presing, volim da radim i pravim nešto, a pogotovo u ovoj situaciji, kakvu imamo sa mlađim kategorijama. Ono što je najosnovnije, kontinuitet rada, mi nemamo. Ova generacija juniora, posle EP za kadete u Brnu leta 2008. godine, nije okupljana do prošlog oktobra i prijateljske utakmice sa Hrvatskom, a to je 15 meseci. Tada su pobedili Hrvate, svetske kadetske prvake na jednoj trening utakmici, predigri utakmice seniora sa Francuzima, što je izazvalo naše stare boljke, da se pomisli da smo najbolji.
Analizirao je Butulija i dodao…
– Okupio sam ih u aprilu mesecu. Ni kvalifikacije za EP nisu bile lake, što smo videli protiv Crnogoraca. Zato sam insistirao da pripreme budu nešto duže, da se ekipa poveže, da se isprave mnogobrojne greške u svim segmentima igre, a pogotovo, taktika igre u odbrani. To su sve stvari, u kojima smo zaostajali za svetskim vrhom, u koji moramo da gledamo. Još u pripremnom periodu sam video da igra sa krilima, širina, nastavak napada, predstavljaju problem. To nije lako iskoreniti, jer su se ti igrači formirali u klubovima i sada imaju po 20 godina. Ne pada mi napamet igrače da napadam, to je naša perspektiva i moramo da ih podržimo. Moramo da nastavimo sa radom, kako bi neki od njih jednog dana došli do "A" reprezentacije.
Apostrofirao je trener juniora, prvu utakmicu i poraz od Francuske, koji je bio i presudan u borbi za plasman u TOP 8.
– Najveći problem je bio da odrede, gde su. Mislili su da je dovoljno da se pojave protiv Francuza i da će sve da ide lako. Pred tu utakmicu, insistirao sam da igrači na papiru zapišu svoje zadatke, jer nemaju koncentraciju to da drže svo vreme u svesti. Primili smo 11 glupih golova, pet lopti im u ruke dali. Dobro smo se branili, ali to nije bilo dovoljno. Nije rađeno na mentalnoj snazi godinama. Lažno se dižemo. Igrači za takve neke stvari nisu krivi. Sada će imati. Ako misle, "nema para u klubu, šta da radim", neće biti više u reprezentaciji. To je tako. Trenirajte sami…
Rekao je Butulija i nastavio…
– Imali smo problema sa bekovima, jer ti momci nemaju kontinuitet rada u svojim klubovima. Ne vredi ih napadati, već bi trebalo da im damo signal, da će ako ovako nastave, stagnirati. Niko ne može da me ubedi da Đorđić nije odigrao prema očekivanjima, jer su ta očekivanja nerealna, ako znamo da on ne igra u Flensburgu, a zbog ritma "sreda-subota" i ne trenira kako treba. Nema treninga, nema rada, ali to ne znači da nema ništa od njega. Pričali smo otvoreno. Ako i ove godine klub ne računa na njega ozbiljno, on treba da beži odatle. Ivan Dimitrijević, recimo, godinama ne igra odbranu, što je skandal. Imamo Meštera, koji je dve godine na relaciji Crvenka-Beograd, trenira gde stigne. Dečko je radio fenomenalno, ali ne može za mesec i po dana nešto da se uradi, ako nisi dobro trenirao dve godine. Drago mi je da ide u Partizan. To je spas. Ne želim da omalovažam klubove, ali to je sramota kako se treniralo u periodu od 12 do 17. godine. Za ova dva meseca sam video da se neke stvari ne znaju, koje se moraju znati sa 15 godina. To je opomena svima. Imali smo veliki peh u Drašku Nenadiću, koji je zbog povrede propustio EP. Radili smo dve godine u Zvezdi, dosta toga je naučio, ali ga nismo imali u Slovačkoj. Rekao sam i Beočaninu, i Nenadiću, da je loše što odlaze. Trebali su da ostanu ovde još dve godine, da završe zanat. Nisu ni to neke pare, barem kod Nenadića. Imali bi ih na okupljanjima, razvijali bi se u poznatoj sredini. Inostranstvo je surovo. Ne ide ti dobro, odmah si na klupi.
Generacija 1990, sada se okreće kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, koje će po svoj prilici biti održano u Grčkoj.
– Ubeđen sam da će sledeće godine biti mnogo bolje, jer nam treba kontinuitet. To svi rade od ekipa koje su ispred nas u Slovačkoj. One se okupljaju svake dve, tri nedelje. Nakon tri godine, stvorili su selekcije, koje su sazrele i razumeju se. Ubeđen sam da bismo pobedili Francuze da je to bio treći meč na turniru, jer su igrači imali problem na startu. Igrači moraju da shvate značaj kolektivne igre. Pričao sam sa selektorom Vukovićem i složili smo se da rezultat u kadetskom uzrastu ne bi trebalo da bude prioritet, već postepenim radom, najbolje rezultate ostvarivati upravo na izlaznom turniru za određeno godište – SP za juniore. Iz generacije, koja je bila kadetski prvak sveta, imamo dva krila i dva beka u "A" selekciji. Kada pogledate Nemce i Dance, njih nigde nije bilo u ovom godištu, ali postepenim radom na obuci, tehnici, taktici, napreduju i kreću ozbiljno da igraju rukomet u ovim godinama. Deca iz jačih zemalja, imaju veću samodisciplinu. Vode računa o sebi. Pa, neće se desiti da mladi Danci i Nemci u dvadesetoj godini ne rade trbušnjake i ne voze bicikl, ne trče. Neko ga usmeri i on posle sam sebe održava, kako bi sprečio povrede, čuvao sebe spremnim. Molim i novinare da prepoznaju neke stvari i pokrenu ih. Igrač koji misli samo o tome kako će da šutne, a u isto vreme, ne vraća se u odbranu, igra solo, ne igra sa krilima, ne može nikada da bude igrač utakmice. Verujem da će rukomet u narednih pet, šest godina biti prioritet u Srbiji. Imamo perspektivu, ali mora se krvavo raditi. Pristup se mora promeniti, što pokazuje utakmica protiv Rusije i poraz. Bilo je "Ma, nema šanse da nas dobiju"…
U ovoj generaciji srpskih rukometaša, po oceni Butulije, malo je prostora za dodatnu selekciju…
– Probao sam 30 i nekoliko igrača u kratkom periodu. Sitne stvari odlučuju pobednika. Ko ima više koncentracije, ko neće da padne u završnici na glupim stvarima. Probao sam dosta igrača, ali ne mogu igrati sa nekima, koji igraju napad, a u odbrani, šta stignu. Ne mogu da menjam pet igrača u odbrani. Protivnici su ozbiljne reprezentacije, koje to kažnjavaju. Mora mnogo bolje da se radi selekcija u kadetskom uzrastu. To je priprema za "A" selekciju. Mi smo mogli bolje da prođemo, ali nismo bili spremni za medalju. U ovom sistemu takmičenja, mogli smo da budemo gore, negde između četvrtog i sedmog mesta. Imali smo dve teške ekipe u grupi, to je bio sistem i nismo uspeli. Moramo da stvaramo sistem. Ne može niko preko noći.
Photo: rss.org.rs
