177
- Porodici i Bogu sam zahvalan što sam ljubav prema svojoj zemlji mogao da pokažem na način na koji to najbolje umem radeći stvar koju najviše volim. Često sam razmišljao o tome da ljudi nekada osim reči o patriotizmu nemaju šta drugo da ponude kao dokaz svojih osećanja prema rodnoj grudi. Dvadeset i pet godina sam nosio grb, pevao himnu, slavio i tugovao, dajući golove i primajući udarce, sve to na takav način da ljudi mogu da budu ponosni što smo deo jednog istog naroda − makedonskog. Sva priznanja koja vam klubovi donose idu na jednu stranu. Novac? Novac se potroši. Gerflor i svetlosni efekti u svetskim arenama bivaju spakovani u kamione već iste večeri. Sve ono što ste dali i dobili od svog naroda mnogo je više. Osećaj da ste nekoga činili srećnim toliko godina, da ste mu život ulepšali barem na trenutak ili dva, neopisiv je i zato neću ni da pokušavam da ga opišem…
U reprezentativni svet ušao sam kao četrnaestogodišnjak igrajući kadetsko Evropsko prvenstvo u Izraelu sa generacijom 1976, četiri godine starijom od sebe. Za mladog igrača to je jako bitna stvar. Kasnije je ta generacija igrala na Svetskom prvenstvu u Turskoj. Sa mojom generacijom 1980. igrao sam na Evropskom prvenstvu u Grčkoj 2000. godine.Za A reprezentaciju debitovao sam 1997. godine u Budvi. Igrali smo u kombinovanom sastavu protiv Jugoslavije, koju je predvodio najbolji golman sveta u tom trenutku, Goran Beli Stojanović, pa Peruničić, Jovanović i sve te vedete…. – napisao je Kiril Lazarov u svojoj AUTOBIOGRAFIJI „UVEK NA POBEDU“ koju na makedonskom možete pronaći u svim objektima „LITERATURE“ širom Makedonije, a u Srbiji, BiH i Hrvatskoj naručiti preko [email protected] ili u knjižari Beopolis u centru Beograda.
