Prođe još jedna sezona, prožeta neuspesima muških klubova sa prostora bivše Jugoslavije u evropskim kupovima i sitnim radostima u vidu bledih nacionalnih trofeja, koji bi trebali da zamažu oči, sve ređoj rukometnoj publici i ljudima koji ulažu u naš sport. Osmina finala Lige šampiona u kojoj su timovi bili autsajderi, dva četvrtfinala ozbiljnih evrokupova, uz dodatak Slovana, koji se u "Čelendžu" oprostio u polufinalu porazom od portugalskog Sportinga, za klubove iz šest zemalja regiona, mršav je rezultat u odnosu na neka ranija vremena. Ništa bolje nisu bile ni prethodne godine, a ni budućnost ne obećava ništa više. Tražeći razloge zašto je područje iz kojeg je "dolazio najbolji rukomet" postalo evropska rukometna provincija, koja u većini slučajeva služi za zagrevanje ili potkupljivanje, kada sa jeseni bogate Zapadnjake mrzi da po hladnom vremenu troše snagu, pa dvomeče organizuju u svojim toplim halama, polazimo, pre svega, od nepostojanja ozbiljnih nacionalnih prvenstava. Liga, sem slovenačke, koja po svom gabaritu, ne može da izdrži igru sa najvećima u dužem vremenskom periodu, bez raspada i bankrota (Prule, Prevent, Gorenje (?)), nema…
"Odozgo" ili "odozdo", isto vam je. Postoje mišljenja da, kako su Srbi, doduše, nejako branili svoju košarkašku ligu, tako to rade Slovenci sa svojom rukometnom. Kako god, već godinama je završavaju sa 11 klubova. U Hrvatskoj se i pre početka zna ko je šampion, a tako će biti dok je "sveta i veka". Pokušaji Metkovića i Medvešćaka da se izdignu iznad proseka, "resetovani" su od strane vrhuške, a Nexe, poučen tim iskustvom, i pored dobre podloge, ne pokušava da ulaže velike novce, dok drugi, nemaju ni za evropska putovanja.
I u Bosni i Hercegovini, nema se šta drugo reći. Sarajevska Bosna, koliko god prosečna iz godine u godinu u Ligi šampiona, jedini je klub, koji izlazi na megdane evropskim ekipama uzdignute glave. Sve ostalo, mršavo, iz sezone u sezonu, od priče do priče, od čoveka do čoveka.
Ako Vardar dobije dva puta Metalurg u jesenjem delu ili bude obrnuto, sezona je završena i u Makedoniji posle samo dva meseca. Po pravilu, gubitnik raspušta ekipu, jer nema razloga da je plaća do juna. Jedino vredno pomena je finale Kupa u maju, u kome se naravno zna ko će igrati – Skopljanci.
U Srbiji se odavno nije igrala ovako zanimljiva sezona. U preglomaznoj ligi od 15 klubova (Tarket se ugasio na startu sezone), ekipe na ivici bankrota, bore se za opstanak, a one malo solventnije za Evropu. Ko god da bude šampion, Crvena zvezda ili Kolubara, njihovom pokušaju da se i jedan jedini bod upiše u Ligi šampiona, crno se piše, od kada je najjače takmičenje skraćeno na 24 ekipe. Kolubara je, uz kupovinu domaćinstva u duelima sa ruskim Astrahanom, uspela da se domogne četvrtfinala Kupa kupova, ali ne tako dobra selekcija igrača, koja se ponavlja iz sezone u sezonu spram budžeta i domaći teren koji ne pravi razliku, nisu uslovili da se ulaganja vrate u ekvivalentu. Možda će koji pehar u vitrinama značiti nešto lokalnoj sredini, ali teško je da će pokrenuti nešto u srpskom rukometu. Opet, koliko je narod zainteresovan, govori podatak da je meč koji je odlučio prvaka prošle srede, gledalo 600, 700 ljudi u polupraznoj (ili polupunoj) sali sa 1500 mesta. Malo je to entuzijazma, a suviše poimanja o "Legiji stranaca" u srpskoj provinciji…
Za razliku od "Krtica", Crvena zvezda i Partizan već deceniju nemaju resurse, ni strategiju da izađu iz evropskog potproseka uspavani u nacionalnoj uspešnosti i svojim razmiricama. Ako se i pojavi koji igrač, on ubrzo odlazi u inostranstvo, a na "Banjici" i u "Šumicama", ostaju samo nesavršeni golobradi klinci i po koji igrač u godinama, koji nije uspeo na Zapadu, pa pokušava da revitalizuje karijeru. Ostali klubovi, rezultatski nisu vredni pomena. Metaloplastika nam je pomogla, da ove sezone, pored Austrije kao reprezentacije, u rukometne velesile uvrstimo i Portugalce, koji su došli kao gosti i u dve utakmice eliminisali dvostrukog prvaka Evrope pred njegovim navijačima iz Čelendž Kupa. Jugović, ta fabrika rukometa, već dve godine odbija da igra Evropu i pored kvalifikacije u Čelendž Kup, čiji su Kaćani bili osvajači pre devet godina. Dok slave jubileje i veličaju prošlost, zaboravljaju da se Arpad Šterbik kao igrač afirmisao upravo podigavši trofej tog Kupa 2001. godine, a ovi klinci će verovatno u Kuršumliji, kad im rasrđeni domaćini budu protresli i to malo adolescentskih kostiju?
I tako, primera je mnogo, a najgore je to što pozitivnih gotovo i da nema. Dominantna Budućnost u Crnoj Gori, poražena je od sedmog nemačkog kluba, Lemga sa 23 golova razlike u evropskom okršaju. Svaka dalja priča je izlišna, a mi smo ovim i zaokružili priču o evropskim uspesima, strategijama, menadžmentima i ostalim poštapalicama ljudi koji kroje rukometnu sudbinu regiona, čekajući da sednu za sto i formiraju jedino takmičenje, koje bi imalo smisla i dobilo prefiks VRHUNSKOG RUKOMETA – Regionalnu ligu.
Do tada, dajemo listu 25 najvećih poraza klubova sa prostora bivše Jugoslavije u prethodne tri sezone (nismo hteli da kopamo dublje, jer, ko zna na šta bi naišli). Neka nam je slava – nama, rukometnoj provinciji….
TOP 25 najubedljivijih poraza Ex-YU klubova u evro kupovima (2007-2010.)
Rajn Nekar Leven – Partizan (Srbija) 46:19 (KPK)
Mojkovac (Crna Gora) – Benfika 22:46
Lemgo – Budućnost (Crna Gora) 46:23 (Kup EHF)
Berane (Crna Gora) – Kolding 28:47 (KPK)
Vesprem (Mađarska) – Bosna BH Gas 35:18 (LŠ)
Siudad Real (Španija) – Bosna BH Gas 40:24 (LŠ)
Kil (Nemačka) – Vardar (Makedonija) 39:23 (LŠ)
FCK (Danska) – Crvena zvezda 38:22 (LŠ)
Crvena zvezda – HSV Hamburg 22:38 (LŠ)
Crvena zvezda – Kolding 27:42 (Kup EHF)
Pik Seged – Bosna BH Gas 39:24 (LŠ)
Kolding (Danska) – Perutnina (Hrvatska) 37:22
Kolding (Danska) – Partizan (Srbija 41:27 (KPK)
Rešice (Rumunija) – Moslavina (Hrvatska) 40:26 (Čelendž)
Pelister (Makedonija) – Mili Pjango (Turska) 23:37 (KPK)
Valjadolid (Španija) – Konjuh (BiH) 34:20
Bosna BH Gas – Pik Seged 24:37 (LŠ)
Sloga (BiH) – Granoljers (Španija) 27:40
Tromble (Francuska) – Lovćen 33:20 (KPK)
Bregenc (Austrija) – Partizan DO (Srbija) 33:20 (Kv.LŠ)
Budivilnik (Ukrajina) – Sutjeska 30:17 (KPK)
Porto – MRK Vardar 32:20 (Kup EHF)
Rešice (Rumunija) – Proleter (Srbija) 37:25
Gorenje (Slovenija) – Pik Seged (Mađarska) 17:29
Barselona (Španija) – Celje PL 39:28 (LŠ)
ŽIKA BOGDANOVIĆ
