KOLUMNA ALEKSANDRA BRKOVIĆA: Hrabro u Katar, nikako grlom

* Pre čitanja prvog pasusa vi malo stariji zamislite, a vi malo mlađi ili vi koji ste je zaboravili,  pustite muziku iz serije „Grlom u jagode“ i uživajte (barem u muzici).

Tog 26.januara 2014.godine predsedništvo SNS jednoglasno podržalo nove parlamentarne izbore u Srbiji, Andrea Lekić i Domagoj Duvnjak izabrani za najbolje igrače sveta, Vavrinka u finalu Australije pobedio Nadala, Hrvati sa Golužom ostali i bez bronze, Žofre Lovernj postao prvi kapiten – stranac u istoriji KK Partizan, Srbija opet izvukla Češku u baražu za Katar, a Onesta i Francuzi na impresivan način pobedili Dance u finalu EP i poslali Vilbeka u srebrnu penziju.

Ukratko ovo je najvažnije što se desilo toga dana za većinu onih koji čitaju ove redove, sa naravno fokusom na rukometna dešavanja. Dvoumio sam se da li da kažem kako je nešto trulo u državi Danskoj kada igraju finala međutim reći ću kako je svašta sjajno u državi Francuskoj baš u tim finalnim utakmicama. Od devet finalnih utakmica ikada odigranih na velikim takmičenjima, Francuzi su samo jednom osvojili srebro i to 1993.godine na Svetskom prvenstvu u Švedskoj, kada su ih Rusi teško porazili i to im je ujedno prvo veliko finale posle koga ne znaju za poraz. Ako naredne godine u Kataru vrate i svetsku krunu u svoje odaje opet će ujediniti sve tri titule kao aktuelni olimpijski, a sada i evropski pobednici. Samo finale je definitivno bilo vrhunsko, da ne kažem istorijsko. Francuzi sa datih 41 golom u finalu, postali najefikasnija reprezentacija koja je osvojila zlato, odigravši drugo najefikasnije finale ikada, a evropsko najefikasnije (više golova samo je bilo na SP u Tunisu 2005.). Onesta je izašao sa najjačom postavom , bez Fernandeza, a sa Omejerom i pogodio, za razliku od Vilbeka koji je umesto Francuze, iznenadio sebe i svoje sa Larsenom na srednjem umesto Mogensena i videli smo kako se to završilo. Razliku je napravio francuski savršeni napad i Omejer na golu koji je dao potporu svakom tom napadu i razlika se samo uvećavala pa su nakon nekih desetak razlike plusa moćni Francuzi samo to iskusno održavali. Onesta je tokom utakmice uglavnom kulirao za razliku od Vilbeka koji je crveneo, skakao, vikao, trčao pored klupe, bunio se, ali na kraju, ipak, kao gospodin čovek priznao poraz i čestitao protivniku na maestralnom nastupu, pojavivši se čak i na konferenciji nakon meča. Odlazi u zasluženu trenersku penziju jedan stručnjak koji je mnogo dao danskom, a samim tim i evropskom i svetskom rukometu. Islanđanin Gudmundson će imati ne baš lak zadatak da nastavi niz vrhunskih rezultata sa reprezentacijom Danske, ali na osnovu iskustva koga ima na pretek ne sumnjam i da hoće.

Hrvatska nije uspela da osvoji i četvrtu bronzu u nizu, ipak, bolja je bila Španija. Videlo se kod Hrvata da nemaju snage za preokret iako su stalno bili tu negde, od 12-12 iz prvog poluvremena nisu uspeli da izjednače pa po meni ovoga puta apsolutno zasluženo bronza ide Špancima.

Baraž za SP u Kataru doneo je nove zebnje i strepnje svima na balkanu osim možda Makedoncima, koji su jedini izraziti favoriti u svom duelu sa Grcima. Srbija sa Česima, Slovenija sa Mađarima, BiH sa Islandom i Crna Gora sa Belorusima neće se naigrati rukometa ako dobro ne zapnu. Svakom je svoj protivnik najteži, ali nekako Islanđani i Mađari zvuče najopasnije. Srbija i Crna Gora, obzirom da gostuju u revanšu moraju napraviti dobar rezultat u prvom meču, mada šta god da bude i kakav god rezultat bude u prvoj utakmici, odluka će pasti u revanšu. Ono što nas hrabri je pozitivan bilans protiv Čeha u baražima i na tome, u ovom momentu, gradimo najveći optimizam. Svakako jun će biti jako zanimljiv što zbog baraža, što i zbog završnice ženskih kvalifikacija za EP.

Poslasticom dana, možda i kompletnog ovog nekog perioda unazad dva meseca, čestitkama na izboru Andree Lekić i Domagoja Duvnjaka za najbolje igrače sveta za 2013.godinu, završavam moje kolumnisanje u vezi sa ovim evropskim prvenstvom uz veliku zahvalnost Žiki Bogdanoviću, koji mi je ukazao čast i priliku da svi vi, posetioci našeg Balkan-Handball-a, čitate moje tekstove, komentarišete ih ,lajkujete i dislajkujete, cenite i ne cenite, šerujete i spamujete, što je sve naravno demokratski i hvala vam, jer me i to čini boljim. Sa verom u bolji rukomet – ŽIVELI!