Mesec dana je prošlo od kada je praktično sve stalo. Razlog je svima dobro poznat, a poruka je ista – #ostanikodkuće. U tom duhu, u još jednom u nizu intervjua, utiske, ali i radne i dnvene navike tokom pandemije koronavirusa podelila je Kristina Liščević.
Kako si, i kako provodiš vreme tokom karantina?
- „Ne mogu reći da mi je loše. Vratila sam se kući na vreme i sa svojom porodicom sam. Svi su dobro, ja sam dobro. Moja sreća je što imamo veliko dvorište, pa onda mogu da vreme provodim napolju, treniram. Imamo i životinje, tako da smo aktivni i definitivno mi nije dosadno.“
- „Naravno da bi svi trebalo da budu u svojim domovima, ali, ne treba zaboraviti na najstarije. Na ljude kojima je pomoć zaista potrebna, i teba izaći, solidarisati se i pomoći. Koliko ko može. Mi kod nas zajedno sa Crvenim Krstom takođe imamo akcije u kojima pomažemo. Mislim da je to izuzetno bitno. A naravno, mere se moraju poštovati“.
Slađana Pop-Lazić je podsetila na tvoju objavu – „kako je nakada bilo lepo“, možeš li da nam to približiš malo?
- „Da, uveli smo novu zanimaciju – štrikanje džempera. Ne znam gde mi je to palo na pamet, a pošto je to sada prilično aktuelno, uzela sam eto i ja da naučim. I sedim takao i razmišljam kako je nakda stvarno bilo lepo“
Poznata si kao neko ko uvek pravi dobru atmosferu, pogotovo uz gitaru. Da li dobro sviraš?
- „Zapravo, ja ne znam dobro da sviram gitaru. Volim muziku, i uživam u tome. Mogu da kažem da radim sa ljudima, iz sveta muzike, na nečemu što je jako zanimljivo, i mislim da će nam to dati vetar u leđa. Neću otkrivati šta je u pitanju. Korona virus je to stopirao sada, ali čim prođe, očekujem da to bude nastavljeno.“
Situacija koja je trenutno na snazi ne utiče dobro na sportiste. Kako gledaš na period koji predstoji?
- „Definitivno ne. Biće jako teško vratiti se na teren, posle ove duge pauze. Ja znam da se svi trude, rade, koliko je to moguće. Trče, voze bicikle, vežbe snage, ali svakako nije to to. Ne znam da li će liga odlučiti da sve prekine. Biće definitivno potreban jedan dugačak period da se vratimo u ritam.“ Treneri se zalažu i šalju nam otprilike na bazi toga šta mi imamo kod kuće, šta bismo mogli, a šta ne da radimo, kako bismo održali kakvu-takvu formu. Pretpostavljam da će taj period povratka biti najteži“.
Rumunski šampionat nije lak. Kada se na to doda i Liga šampiona, nastaje raspored utakmica sreda-nedelja. Kako to izdržati?
- „Najveći problem su tu putovanja. Mi praktično nemamo pauzu, a prelazimo veliki broj kilometara i onda to stvarno umara. Taj period proveden u autobusu je po mom mišljenju, najgori period. Liga je poprilično zahtevna, teška je, i neizvesna. Bilo je mnogo iznenađenja. I što se nas i što se Bukurešta tiče. Prekinuto je sve. Sada je tako da Bukurešt ima utakmicu manje, pa smo mi i dalje prvi. Ako ostane ovako, i prekinu ligu, mi ćemo biti šampioni, što definitivno nije fer, ali ako mora – slažem sa time“.
Dake pobornik si toga da nije fer da se proglase šampioni na osnovu trenutnih plasmana?
- „Iskreno, rekla bih da nije fer da se završi samo zbog situacije u kojoj smo, forme i naših tela. Mislim da je poprilično opasno. To je jedini razlog zbog kojeg bih pristala na prestanak lige. Samo se brinem zbog povreda. Bitno je, naravno, ko je prvi, a ko drugi, ali mislim da je zdravlje igrača uvek ispd svega.“
Kako bi ocenila sezonu Vlčee u Ligi šampiona?
- „S obzirom da se Vlčea sa tim nije susrela prošle godine, ovo je bila potpuno nova stvar. Imali su samo ligu prošle pošto su ispali iz EHF kupa. Sada je potpuno drugačije, i fizički i psihički. Mislim da je ovo što smo pružili fantastično. Imali smo problema sa povredama, sa temperaturom. Izgurali smo lepo, zadovoljna sam. Šteta što nismo nastavili, ali Bože moj. Planira se nastavak u septembru.“
Da li su nakon plasmana u „Top8“ elitnog takmičenja apetiti u rumunskom šampionu porasli?
- „Sigurno da jesu. To su tih dva puta po 30 minuta koji će nekome možda promeniti život. Svesni su svega, veruju u nas, pa ćemo videti šta će se desiti.“
Srbija je odigrala jako dobro Svetsko prvenstvo. Kakva su sada sećanja iz Japna?
- „Zaista jesmo odigrale fantastično u Japanu. Sve je funkcionisalo jako dobro, napad, odbrana, sve. Na kraju smo ispunile cilje koji je bio zacrtan, i ostaje žal za tim što su odložene kvalifikacije za Olimpijske igre“
Kako nakon utakmice sa Norveškom, a potom i Holandijom, izaći mentalno jači, i pobediti narednu?
- „Nas je nosilo to što smo išle od utakmice do utakmice, i tako smo se i spremale, kako taktički, tako i na psihološkom nivou. To nam je mnogo pomoglo da ostvarimo dobar rezultat.“
Imala si jednu zanimljuvu izjavu nakon gola iz sedmerca za poebdu protiv Nemačke – da li je uvek situacija takva kada je reč o izvođenju penala?
- „Dok ne stanem na liniju, ne razmišljam o šutu. To je bila situacija gde sam naspram sebe imala golmana kog poznajem. Igrala sam protiv nje u Ligi šampiona, i sa te strane, bilo mi je lakše. Da, šutnula sam jako, i bula ubeđena da će ući.“
Da li bi plasman na Olimpijske igre bio kruna ove generacije?
- „Olimpijske igre bi zaista bile kruna naše generacije. Pogotovo kada je pogleda da su neke devojke jaku dugo tu. Prošle smo mnogo toga zajedno, tako da bismo sve volele das se nađemo tamo. A na njima, pa, možda i da se napadne neka medalja, zašto da ne.“
