Najbolji na svetu – Domagoj Duvnjak! Hrvatski reprezentativac i član nemačkog HSV-a, zajedničkim glasovima međunarodnog novinarskog žirija i 144.851 glasom publike, izabran je za najboljeg rukometaša na planeti u 2013. godini. Čak devet od 11 članova žirija, glasalo je za momka iz Đakova kao MVP-a godine na izmaku, a veliku podršku dobio je i od posetilaca Handball-Planet.com (preko 8300).
– Hvala puno svima, navijačima i novinarima. Mnogo sam srećan. Moram priznati da do sada nisam bio u ovakvoj situaciji. Prijatno sam iznenađen. To je veliko priznanje, s obzirom na to koliko je ljudi glasalo i koliko je novinara dalo meni glas. Prezadovoljan sam. Hvala i mojim saigračima u klubu i reprezentaciji bez kojih ništa ne bih mogao da postignem – počinje Dule razgovor za Handball-Planet.com.
Najbolji srednji bek SP 2013, najbolji igrač DKB Bundeslige 2012/2013, junak osvajanja Lige šampiona u Kelnu, najbolji igrač sa Ex-Yu prostora, a sada i najbolji na planeti. Ovo je bila godina za nagrade…
– Sve te nagrade koje si nabrojio me čine jako ponosnim. Sve to godi. Još se nije završila ova godina, ali nadam se da ću je zaokružiti na najbolji mogući način.
Ko su najzaslužniji ljudi za ono što si postao?
– Tu su, pre svih, moja cura koja je sve vreme uz mene i moja porodica. Oni su od početka moje karijere sa mnom. Tu su i moji saigrači – prijatelji, bez kojih ne bih mogao ništa da napravim.
Kako će se proslaviti ova titula najboljeg na planeti?
– Proslaviće se treningom sutradan. Čekaju nas dve važne utakmice u Hanoveru i Emsdetenu. Biće prilike za slavlje!
Posle pet godina u Hamburgu u kome si sve osvojio što se moglo osvojiti, završava se jedna era, odlaziš u Kil?
– Moram priznati da je to bila jako teška odluka. Hteo sam ostati u Nemačkoj, dvoumio sam se između HSV-a i Kila. Na kraju je ispao Kil. Dao sam sve od sebe za HSV u ovih pet godina. Idem gore 60 km severnije i nadam se da će se uspesi nastaviti u mojoj karijeri.
Svedoci smo da prilikom transfera između velikih klubova, igrači dobijaju zvižduke od onih koji su im do juče aplaudirali (Đorđić u Flensburgu). Kakav doček očekuješ u Hamburgu, kada budeš nosio dres “Zebri” od naredne sezone? Da li bi te poneki zvižduk iznenadio?
– Sigurno bi me iznenadilo, jer nikakvih problema sa ljudima ovde nisam imao od kada sam potpisao za Kil. Na svakoj utakmici posle moje odluke je kao i pre. Žao mi je bilo Petra u Flensburgu. Imam još šest meseci da dam sve od sebe. Mi u Hamburgu imamo predivne navijače koji cene svakog igrača. Nadam se jednom aplauzu sledeće sezone kada budem došao kao protivnik.
Opšte je mišljenje da je ova sezona jedinstvena prilika za mnoge da osvoje titulu u Bundesligi, s obzirom da će Kil tvojim dolaskom i uklapanjem ovosezonskih novajlija ponovo biti nepobediv.
– Govorio sam i pre sezone da će ovo biti najujednačenija sezona posle mnogo godina. Ispostavilo se kao tako. Pet ekipa može do titule i do zadnjeg kola se neće znati ko će biti prvak. Igramo sve bolje i bolje, nadam se da ćemo se naći u situaciji da napadnemo titulu.
Koga ćemo gledati u Kelnu?
– Teško pitanje, rano je još. Tu je šest-sedam klubova koji su glavni favoriti i to je opštepoznato. Sezona je veoma zanimljiva, vidite da svako svakoga može da pobedi. Barselona ima najbolji roster, na svakoj poziciji po dva, tri igrača. Oni su favoriti za Keln, ali ne i u Kelnu, jer tamo je sve moguće, što smo mi pokazali prošlog Juna. Barsa, Vesprem, Kil, mi, Flensburg, Kielce, stvarno ima puno klubova. Jako me veseli što nas čeka sjajna završnica sezone…
Sledeće godine se navršava 10 godina od poslednjeg hrvatskog zlata. Godinama nižete neverovatne uspehe, a kada ćete ponovo na sam vrh?
– Stvarno mi je drago što imamo jedan vrhunski kontinutet na svim prvenstvima. Najlošiji smo bili peti na SP 2007. Uvek nam fali nešto u tom polufinalu. Ne mogu naći pravi odgovor u čemu je problem. Tako je bilo na zadnja tri prvenstva. Nadam se da u Danskoj možemo korak dalje, ali tu je 16 vrhunskih reprezentacija. Svako svakoga može pobediti. Primaran cilj je preneti četiri boda u drugu fazu.
Igrali ste protiv Srbije u Srbiji u polufinalu, Španija je bila dominantan domaćin, a sada sledi Danska, isto tako ozbiljan domaćin koga je teško pobediti pred njegovim navijačima. Da li je to hendikep za vas?
– Prvenstva su pokazala da i domaćin može pasti. Mi smo u Hrvatskoj izgubili od Francuske u finalu, Srbija od Danske, a Špance smo pobedili u grupi u Madridu. Pričao sam sa Lindbergom, karte su rasprodate, biće to pravi spektakl.
Polako sa scene silazi jedna velika generacija. Mnogo je bivših reprezentativaca, nema ni Ivana Balića, vođe svega, a od starijih tu su Lacković i Vori. Da li nova “Duvnjakova” Hrvatska može da i narednih 10 godina provede u vrhu svetskog rukometa?
– Pratim sve naše mlađe generacije koje osvajaju medalje na velikim takmičenjima. Teško je sve to preneti na seniorski uzrast, ali te medalje im moraju biti motiv da sve to ponovo i na velikoj sceni. Imamo mnogo talentovanih igrača. Mnogo talentovanih igrača imamo. Bio je Ivano vođa, sada sam to ja, ali rukomet je kolektivni sport i pojedinac ništa ne može da napravi bez svojih saigrača. Morate imati atmosferu da bi došli rezultati. Kako na terenu, tako i van.
Mnogo puta si na poređenja sa Ivanom Balićem govorio da je on tvoj idol. Sada si ti idol nekim mlađim naraštajima, kako nosiš tu ulogu?
– Iskreno još uvek nisam svestan toga. Moram to priznati. Ivano je bio i ostao moj idol. Puno mi je pomogao na terenu, ali i van njega. Stalno se čujemo. Nadam se da mlađima mogu biti takav vođa i idol, kakav je Ivano bio nama – zaključuje Duvnjak.
3 komentari
Majstor!
sve cestitke!
apsolutno zasluzeno!
atomski igrac! igra cova i odbranu i napad! nema izgovora!