PERA KOJOT, GENIJE: Ajde da se kladimo!

SIRTAKI U KOPRIVNICI

Mi na Balkanu, volimo da razvijamo teorije zavere. To nam je uža specijalnost. Onako kvalitetno, kao da nam je Šeldon rodjak po američkoj liniji babine strine. Evo jedne: „na razglasu u Koprivnici tokom pauze meča Podravka – Vardar, čula se poznata grčka melodija da provocira goste iz Skoplja“. Ma da, ako se direktorka i fizioterapet gošći iznerviraju i padnu na provokaciju, to je to, uspelo je. I Vardar pada. Aludirajući na grčko-makedonske probleme, svako ko dva puta razmisli, nasmejaće se pošto se i ove sezone Makedonka u postavi traži lupom. Vardar istina, za malo da izgubi. Razume se, zbog sirtakija, naravno.

ŠILO ŠIJE

Sa početkom ovogodišnje elite mnogo me obradovao video magazin Lige šampiona u ženskoj konkurenciji. Onako iskreno. Nervirali su me dosadašnji dvostruki aršini u kojima je muško takmičenje ispraćeno u svakom, a žensko u minimalnom broju segmenata. Odavno sam prihvatila da to u praksi jesu dva sporta, ali da ih tako tretira i institucija koja ih vodi, nisam i nikada neću prihvatiti. Žene su konačno dobile video isečke: TOP 5 golova, TOP 5 odbrana i svoje zvezde kola. Ipak, meni najzanimljiviji jeste zanimljiv format kratkih intervjua koje je u svom šaljivom maniru uradila Ana Đokić. Lišene nelagodnosti prisustva stvarnog novinara, Šilo je sagovornice u ćaskanju uz kafu i vino lako navodila na interesantne teme. Bilo je tu i jahanja konja, vožnje traktora i jahti, svega onoga što se teško može videti bez svojevrsnog insajdera u priči. Veliki iskorak je napravljen i treba zadržati taj korak.  Najbolje što ženski klupski rukomet ima,  zaslužuje da bude ispraćeno i na ovaj način.

AJDE DA SE KLADIMO

Jedan klub koji stremi evropskim visinama, morao bi da ima mnogo jasniju strategiju pridobijanja navijača od podele ulaznica u kladionicama i istovremenog iskazivanja nepoštovanja prema ljudima koji redovno dolaze sa kupljenim kartama ili su, ispostavlja se, „bacili pare“ na sezonsku kartu. Naravno da uvek ima ljudi koji misle da je svaki marketing – dobar marketing. Ne slažem se. I nisam jedina. Istina je jedna – marketing jeste sve u današnjem svetu. Postoji mnogo načina da se primeni, a složićemo se da Vardar ovaj put nije izabrao najbolji. Ali to je široka i preširoka kategorija i nemam nameru da je ovde razradjujem kao naučnu disciplinu. Ni vreme, ni mesto.

Dok čitam lavinu negativnih reakcija na ponudu “uz uplaćen tiket u Betsity kladionicama, dobijate dve karte za meč Vardar – Podravka“, pitam se ko je mogao da pomisli da je poklanjanje ulaznica u kladionici, najbolji način da se napune tribine? Ako je isti onaj ko je zamislio da posle debitantske sezone probijanja na evrosceni i tek zagrevanja za nešto više, prosečan ljubitelj ženskog, naglašavam ženskog rukometa u Skoplju, odjednom treba da izdvoji pet evra da vidi toplo-hladno izdanje Vardara? Igru bez igre. Evo, skidam kapu tom Peri Kojotu, geniju. Sve i da se zove Sergej. Publika ne dolazi na ženski rukomet samo da vidi lepe i zgodne devojke. Želi borbu tih devojaka. Erupciju timske energije, uzavrelu atmosferu, strast, egzekutore, atrakciju, kompletan ugodjaj. Želi sve. Da vidi i čuje kako sve pršti i kuva. Da oseti kako to srce aktera lupa u grudima. Ako sve treba da stane u jednu reč – zbog SRCA se dolazi na rukomet. Da ne pišem neprimereniji, mada mnogo više korišćeni ekvivalent kod muškaraca, jer razumemo se.  Zbog nedostatka lupanja tog srca i mislim da je Vardar ove sezone još dalji od proklamovanog cilja – osvajanja Lige šampiona.

A dok ne vidim takvo srce, neću se kladiti na Vardar. A Vas u Skoplju, karte čekaju. U kladionici ili na blagajni. Birajte.