Hrvatska, Srbija, Crna Gora i Slovenija imaju razloga za zadovoljstvo, za razliku od BiH i Makedonije. Rogobatno, to bi bio utisak prvog vikenda kvalifikacija za EHF EURO 2014 u Danskoj. U Danskoj su već „viđeni“ Hrvatska i Srbija, kao dve reprezentacije od kojih se to i očekivalo, s obzirom na rejting, dok su apsolutni hit evropskih terena Crnogorci. Slovenija je došla do zlata vrednog boda u Minsku. Makedonci nastradali u Portugaliji i postavili sebi veliku preponu do Danske, dok su još jednom razoćarali Bosanci…
RUTINA „KAUBOJA“ DOSADNA ZA GLEDANJE
Sve kvalifikacione utakmice reprezentacije Hrvatske godinama unazad, liče jedna drugoj. „Kontrolisano gaženje“ njihova je formulacija. Nikada najbolji hrvatski rukometaši ne briljiraju, nikada ne daju 100% sebe, onih 100%, koje vidimo na velikim takmičenjima, kada se stisne gas. Tako je bilo i u Osijeku sa Slovačkom, koja je igrala daleko motivisanije i borbenije od daleko kvalitetnijeg protivnika. „Kauboji“ bez Lackovića i Balića, nemaju TOP potencijal na bekovima i to neće imati barem još koju godinu, dok neki novi klinac ne iskoči iz proseka. No, za kvalifikacije, „Portugalci“ nisu potrebni, već samo dobra kontra i ubilački instinkt krila, pre svega Čupića. Tek dvomeč sa Mađarima, može doneti dodatno angažovanje, ali to je tako daleko, iza Svetskog u Španiji.
SRBIJA DOBILA NENADIĆA – VUKOVIĆ POTVRDU MLADOSTI
Silom prilike, Veselin Vuković morao je da podmladi sastav na početku kvalifikacija za EHF EURO 2014 i sa takvim „vrućim krompirom“ u rukama, uspeo da savlada Ruse i BiH. U životu, kao i u sportu, izreka da „dok jednom ne smrkne, drugom ne svane“, pokazale se tačnom i u ovoj EHF nedelji. Iako su važne pobede izvojevali 90% momci, koji nose reprezentativni dres već godinama, prilika da neko novi ponese ulogu vođe i heroja, iskoristio je dugo godina „savladavani“ Petar Nenadić. Momak koji na terenu može da uradi ono što protivnik teško može i da zamisli, godinama je čekao pravu priliku u reprezentativnom dresu. Kao da je njegova imaginacija i igranje „van kalupa“ plašilo i Cvetkovića, Hasanefendića, pa i Vukovića, kojima su ga držali na „stendbaju“. Iskoristio je prvu pravu šansu, koju je čekao godinama, promenio stanje stvari na terenu i u „Čairu“ i u „Skenderiji“ i nametnuo se kao jedan od lidera ovog tima. Posle ove nedelje, svaka regresija njegovog statusa u reprezentaciji, bila bi bekstvo od realnosti.
Stanić je briljirao, pokazao se kao važan faktor reprezentativnog uspeha, a čini se da je „Orlovima“ pod hitno potrebno pojačanje konkurencije na golu i odluka „šta posle Stanića“, kako ne bi trpeli u budućnosti. Toskić se lavovski borio na „crti“, pa i ako nije golgeterski briljirao, imponuje motiv sa kojim ovaj momak ulazi u mečeve državnog tima. Dobio je dopunu u mladom Marseniću, koji je imao svoju važnu rolu u pobedi nad Rusima. Tu je i Miloš Dragaš, interesantno rešenje u fazi odbrane. Najveći problem državnog tima, ostaje pozicija desnog krila. Povreda Rajka Prodanovića, nije donela uzlet nekog novog heroja. Đukić i Markez svoje šanse nisu iskoristili, ali vreme radi za njih, kao i za Radivojevića iz Partizana.
Vujin je imao sigurnu ruku kada je to trebalo sa linije sedam metara. I Nemanja Zelenović, bio je dobar kada je to bilo najpotrebnije. Žarko Šešum, nije bio raspucan u Sarajevu, kao u Nišu, ali je preuzeo odgovornost i pokazao da „ima petlju“, što su mu često zamerali.
Sve u svemu, Vuković je dobio neka nova rešenja, koja će sigurno biti od koristi pri kompoziciji tima za SP u Španiji.
BRAVO CRNOGORCI!
Mučno je bilo gledati crnogorski državni tim u prethodnim godinama. Kao nedonošče Saveza ili kolateralnu štetu ženske reprezentacije, Rakčević i drugovi, nisu mogli više. Bilo je otkaza, loše atmosfere i nedostatka vere u mogućnosti ekipe, koja je totalno bila pala nakon EHF EURO 2008 u Norveškoj. Čini se da je ono pevanje himne na suvo u Švedskoj bila prekretnica. „Skupili su se“ Roganović i ostali odlični rukometaši koje Crna Gora ima, pokazali kuraž i kvalitet, i pitanje je, koje su im krajnje granice. Crnogorci na svim pozicijama imaju kvalitet, nepoznanica su rukometnom svetu, a da nemaju kompleksa, pokazao je i trijumf u Manhajmu. Mijatović na golu, Marković i Melić na krilima, bekovska armada sa Mrvaljevićem, Roganovićem, Osmajićem, Ševaljevićem, Vujovićem, itd. Sada Česi i Nemci beru kožu na šiljak, a Zoran Kastratović broji „sitno“ do EHF EURO 2014.
SLOVENIJA IZ MINSKA VIDI KOPENHAGEN
Slovenci su bodom u Minsku napravili veliki korak ka plasmanu na EHF EURO 2014. Očigledno je da će Rumuni hteli-ne hteli poneti „fenjer“ u ovoj grupi, a da će dvomeč ekipe Borisa Deniča sa Belorusima predstavljati i mini baraž. Uz realnu opciju da Zorman i drugovi nanesu poraz i Islandu, ni prvo mesto nije daleko, a ono donosi i bolju startnu poziciju pred baraž. Pohvale na račun rada selektora Deniča i igru Slovenaca, padaju pri svakoj reprezentativnoj akciji…
„RASPAD SISTEMA“ NA BOSANSKI NAČIN
Teško je dokučiti, šta je prethodnih godina bilo „dno dna“ bosanskohercegovačke reprezentacije? Menjali su se selektori, najviše i kritikovani jer ne mogu da pronađu „žicu“ igračima velikog rejtinga i sklope ih u tim spreman da pobeđuje sve i svakoga. To nije uspeo ni Dragan Marković. Ni milimetar nije pomaknuo napred iskusni trener državni tim. Sve je isto, anemičan tim, prazan, bez želje da se bori, a to više ni kod navijača ne pije vodu…
MAKEDONSKI „KORAK UNAZAD“
I ako se u pobedi nad Švajcarskom pred domaćom publikom, nije osetio izostanak Naumčeta Mojsovskog, iskusni srednji bek je falio da spreči brodolom u Portugaliji. S obzirom da su Španci apsolutni broj 1 grupe, dvomeč sa Portugalcima, za Lazarova i drugove može značiti i pravi baraž, a 25:32 je teško stići, čak i u Skoplju. Očigledno je da su problemi sa čelnicima Saveza odneli deo energije tima i selektora Zvonka Šundovskog, koji je sada na oštrici kritičara. Mnogi bi na tom mestu želeli da vide Linu Červara, koji briljira sa Metalurgom. To su pristalice teze da „igrači vode selektora“, a ne on njih, što je sindrom koji prati sve makedonske trenere, sa kojima je jedino reprezentacij i imala uspeha….
